Dva i po psihijatra

🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Šta je to što nas tera da nastavimo kada deluje da izlaza nema? Zašto se, uprkos razočaranjima, iznova nadamo da će biti bolje? I šta zapravo znači nadati se? Olivera i Mihailo razgovaraju o jednom od najtiših, ali najmoćnijih psiholoških fenomena. Nada kao osećanje koje nas pokreće, ali i kao mehanizam koji može da nas zadrži na mestu. Gde je granica između zdrave nade i zavaravanja? Kada nas nada čuva, a kada nas koči? Da li je nada racionalna ili duboko emotivna reakcija? Kako utiče na naše odluke, odnose i sposobnost da izdržimo teške periode? Da li nas nada čini slabijima jer odlažemo suočavanje sa realnošću, ili snažnijima jer nam daje razlog da nastavimo dalje. Može li se živeti bez nade i šta se dešava kada je izgubimo? Ovo je epizoda o unutrašnjem prostoru između straha i vere. O mestu na kom se prelamaju iskustvo i očekivanje. I o tome zašto, uprkos svemu, retko odustajemo od nade. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ A je l’ veruješ da u radiju žive mali ljudi? Ovaj citat Mike Antića možda liči na teoriju zavere, neku detinju, mada je ipak ilustracija mogućnosti ljudske mašte. A možda se teorije zavere i obično - neobična mašta negde i dodiruju? U čemu je razlika? Šta je svet mašte a šta svet teorija zavere? Zašto nas najviše privlače upravo one priče koje nas lično dotiču? Kako se od sumnje dolazi do uverenja, a od pojedinačne ideje do čitavog sistema verovanja koji se širi brže nego činjenice? Gde je granica između zdrave radoznalosti i potrebe da svet objasnimo po svaku cenu, čak i kada za to nemamo dokaze? Postoji li veza između inteligencije, obrazovanja i verovanja u teorije zavere? Verujete li da HAARP upravlja vremenom? U kemitrejlse? Kontrolu uma i tajne eksperimente? Da li su vakcine stvarno sredstvo kontrole? Da li je bilo sletanja na Mesec? Postoje li vanzemaljci? Priče o skrivenom poreklu, o istoriji koja je “namerno ispisana pogrešno”, imaju posebnu težinu jer ne govore samo o prošlosti, već o tome ko smo danas. Kada se činjenice sudare sa potrebom za ponosom, nastaje prostor u kome teorije zavere lako puštaju koren. Zanimljivo je da se u toj istoj matrici pojavljuju i globalne teme, samo prevedene na lokalni jezik. Kada se govori o “zabranjenim izumima”, ime Nikola Tesla gotovo da dolazi samo od sebe, kao simbol ne samo genijalnosti, već i ideje da je nešto veliko sakriveno od sveta. Postoji nešto gotovo neodoljivo u pričama koje obećavaju da iza svakodnevice postoji skriveni plan, neka logika koju drugi ne vide, ali mi naslućujemo. Upravo tu pukotinu između nesigurnosti i potrebe za smislom otvara ova epizoda u kojoj psihijatar Roberto Grujičić i psihološkinja Marija Petrović razgovaraju o teorijama zavere kao o ozbiljnom psihološkom fenomenu koji govori mnogo o nama samima. Razgovor otvara psihološku perspektivu - potrebu za kontrolom u haotičnim vremenima, osećaj pripadnosti grupi koja “zna više”, kao i način na koji emocije često nadjačavaju racionalno rasuđivanje. Istovremeno vraća priču u širi kontekst mentalnog zdravlja, pokazujući kako se ove ideje ukorenjuju i zašto ih nije lako napustiti. Ovo je razgovor o mehanizmima koji su svima nama dostupni, načinu na koji donosimo zaključke, o tome kako poverenje gradimo i kako ga gubimo. Jer u svetu preplavljenom informacijama, pitanje više nije samo šta je istina, već zašto smo spremni da poverujemo baš u određenu verziju stvarnosti. Ali ipak, mi i dalje verujemo da u radiju žive mali ljudi, jer negujemo to dete u sebi koje nikada neće prestati da mašta. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet

🏅🏃🏻‍♂️‍➡️ ☘️ Epizodu podržava Wellness: https://bambiwellness.rs/🏅🏃🏻‍♂️‍➡️ ☘️ Sutra počinje 39. Beogradski maraton i zato je pravi momenat da nešto kažemo o sprezi trčanja i psihičkog blagostanja, izlasku iz zone komfora i suočavanju sa izazovima. Naš psihijatar Mihailo Ilić i jedan od osnivača podkasta Njuz Net i maratonac Marko Dražić, autor bloga https://maratonski.rs/ razgovaraju o trčanju ne kao o sportu, već kao ličnom iskustvu koje se prelama između tela i psihe. Šta se zapravo dešava u našem mozgu kada počnemo da se krećemo? Zašto nam se raspoloženje menja posle fizičke aktivnosti, i kako trčanje može da postane način da se nosimo sa stresom, tenzijom i unutrašnjim pritiskom koje svakodnevno osećamo? Ova epizoda otvara pitanje koje je jednostavno, ali često zapostavljeno: Koliko je za naše mentalno zdravlje važno da se pokrenemo? Ne govorimo o velikim ciljevima i spektakularnim rezultatima, već o onom prvom izlasku napolje, prvom pokušaju, prvom kilometru koji možda nije savršen, ali je naš. Beogradski maraton postao je simbol jedne šire promene. Poslednjih godina sve više ljudi odlučuje da pokuša, da izađe iz zone komfora i proveri gde su granice. I nije tu stvar u tome ko je najbrži, verovatno nikada i nije, već ko je spreman da krene. I zato danas na startu stoje ljudi koji nikada ranije nisu trčali, ali su odlučili da pokušaju da istrče svojih prvih 5 ili 10 kilometara. Danas govorimo o kretanju koje nije samo fizičko, o naporu koji oslobađa i o onom gotovo neprimetnom, ali veoma važnom pomaku koji počinje onda kada odlučimo da napravimo prvi korak. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Postoji jedno pitanje koje se provlači kroz gotovo svaku ljudsku priču, svaku odluku, svaki lom i svaki pokušaj da razumemo sebe i druge: Zašto? U ovoj epizodi psihijatar Mihailo Ilić razgovara sa sudijom i piscem Miodragom Majićem o onome što stoji iza tog pitanja. Ne kao o apstraktnoj dilemi, već kao o svakodnevnom alatu bez kojeg ne možemo da shvatimo ni tuđe postupke ni sopstvene izbore. Pričamo i o našoj potrebi da se ograničimo na sopstveni fah. Da li nas specijalizacija štiti od haosa ili nas zatvara u uske okvire u kojima prestajemo da postavljamo prava pitanja? Šta se dešava kada sudija počne da razmišlja kao psihijatar, a psihijatar kao sudija? Iz ugla sudnice i iz ugla psihijatrije, otvara se prostor u kome se dobro i zlo ne pojavljuju kao jasne kategorije, već kao nešto što se stalno pomera, prepliće i izmiče jednostavnim objašnjenjima. Koliko zapravo znamo o razlozima zbog kojih ljudi rade ono što rade? I gde prestaje objašnjenje, a počinje opravdanje? U vremenu kada se moralni kompasi pomeraju ili potpuno nestaju, etika prestaje da bude skup pravila i postaje lična odgovornost. Nema više jasnih granica koje dolaze spolja, pa pitanje šta je ispravno sve češće ostaje bez brzog odgovora. Upravo tada moralnost više nije stvar uverenja koja nasleđujemo, već odluka koje donosimo, često bez sigurnosti da smo u pravu. I možda je to najteži deo: ostati dosledan sebi u svetu u kojem se sve može relativizovati, a gotovo ništa ne mora objasniti. Pričamo o nelagodnom, upornom pitanju koje ne traži brz odgovor, već iskren pokušaj razumevanja. I o tome šta se desi kada sebi dozvolimo da ne znamo, ali da ipak pitamo. Jer možda je upravo to zašto jedino mesto sa kog stvarno možemo da počnemo. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastala je kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Na početku, imamo savet, zlata vredan: Ne slušajte svaki online savet Danas, u internet eri, savet najčešće dolazi od nekoga ko ima dobar kadar, samouveren ton i hiljade i hiljade pregleda. I često nema nikakvu odgovornost za napisanu ili izgovorenu reč. Psihijatri Roberto Grujičić i Mihailo Ilić ulaze danas u prostor u kome se psihologija pretvara u sadržaj, a složeni ljudski problemi u kratke, lako svarljive formule. Govore o najezdi netraženih saveta koji nas pronalaze bez pitanja, u videima, objavama, komentarima, "stručnim“ analizama koje obećavaju brza rešenja za ono što je po svojoj prirodi sporo, lično i često bolno. Gde je granica između popularizacije psihologije i njenog banalizovanja? Kako prepoznati razliku između znanja i samopouzdanja koje samo tako zvuči? Zašto su najglasniji često i najmanje odgovorni? I šta se dešava kada počnemo da verujemo da je dovoljno "misliti pozitivno", "postaviti granice“, "voleti sebe“ ili "eliminisati negativne ljude“, bez razumevanja konteksta, odnosa i posledica? Roberto i Mihailo razlažu mehanizme zbog kojih ovakvi sadržaji postaju privlačni: Potrebu za brzim odgovorima, iluziju kontrole, osećaj da konačno "razumemo sebe“, pa makar na nekoliko sekundi. Ali i cenu koju za to plaćamo - površnost, pogrešne odluke, krivicu kada saveti "ne rade“ i, najopasnije, udaljavanje od stvarnog procesa razumevanja sebe. Ovo je razgovor o odgovornosti u vremenu kada svako može da govori kao autoritet i potrebi da zastanemo pre nego što poverujemo. I o tome zašto je u psihologiji, više nego bilo gde, najopasnija upravo ona rečenica koja zvuči najjednostavnije. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastala je kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Neki gubici su neopisivi. Posle njih dolazi tišina i prostor koji ništa ne može da ispuni. Kada se nađeš u nekom vakuumu između nade koja je već počela da živi i praznine koja dolazi nenadano, surovo. Psihijatri Olivera Vuković i Maja Milosavljević danas pričaju o temi o kojoj se često ćuti, a koja ostavlja duboke i dugotrajne tragove. Razgovaraju o psihološkim posledicama gubitka trudnoće ili tek rođene bebe; o šoku, osećaju krivice, besu, stidu, ali i o onome što često ostaje neizgovoreno - o usamljenosti u bolu koji okolina ne prepoznaje uvek kao "stvaran“ gubitak. Kako izgleda tugovanje za nečim što društvo često ne vidi kao život koji je već postojao? Zašto žene ostaju same sa svojim mislima, pitanjima i tugom? Gde je granica između prirodnog procesa žalovanja i potrebe za stručnom podrškom? I kako partneri prolaze kroz isti gubitak, a često na potpuno različite načine? Pričamo o boli, o telu koje pamti i kada um pokušava da ide dalje, o potrebi da se gubitku da mesto, ime, ali pre svega pravo na tugu i za onim što dolazi. Tugu za detetom i čitavim jednim svetom punim ljubavi koje bi ispunilo samim svojim življenjem. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastala je kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

epizoda

U televizijskoj emisiji od pre nekoliko godina, snimanoj u domu za decu bez roditeljskog staranja, jedan osmogodišnjak bistrih, pametnih očiju, kada ga je reporterka pitala koga voli najviše na svetu, bez razmišljanja i sa najblistavijim osmehom na licu, kao da je sve ama baš najnormalnije moguće, rekao je: "Pa, mamu!" Ne bi ništa bilo tako čudno u tom odgovoru da baš njega ta ista mama nije ostavila. Bukvalno ga je bacila u đubre. Našli su ga jedva živog u kontejneru. On nikada nije upoznao svoju mamu, jer ona to nije želela, ali je i dalje voli najviše na svetu. Ili predstavu o tome šta mama znači. Stvarno, šta znači mama? Majka. Šta je definiše? Kakva to majka može da ostavi, baci, napusti biće koje je rodila i koje je voli najviše, verovatno zauvek? Niko te ne pripremi na to da te mama ne voli dovoljno kaže Brankica Raković, Robertova gošća. I aposlutno je u pravu. Kako to misliš mama te ne voli? Kako? U tom pitanju krije se jedna od najdubljih pukotina emocionalnog, ljudskog iskustva. Majka je prva sigurnost, prvo utočište, prva definicija ljubavi. Ili bi makar tako trebalo da bude. Na toj predstavi gradimo detinjstvo, poverenje, odnos prema sebi i prema svetu. Kada ta figura izostane, ruši se čitav naš unutrašnji kompas. Brankica je bila tinejdžerka kada je njena majka otišla. Bez velikih objašnjenja, bez scene koja bi tom odlasku dala smisao ili bar rečenice koja bi taj postupak objasnila. Majka je jednostavno nestala iz njenog života a iza nje je ostalo pitanje koje mnogi ljudi nikada ne izgovore naglas: Kako nastaviti dalje kada te majka, osoba koja bi trebalo da te voli bezuslovno, napusti? I posle takvih lomova ljudi završe škole, rade, smeju se, stvaraju porodice, ali negde duboko ostaje ta rana iz koje se povremeno vrate ista pitanja: Da li sam ja mogla da budem drugačija? Da li sam mogla da budem dovoljno dobra da je ubedim da ostane? i koliko je to dovoljno? Brankica je iz tog pitanja izgradila svoj put. Bavi se marketingom, veoma uspešno, piše, vodi podkast Oslobođena, okuplja ljude oko priča koje se često prećutkuju, aktivista je i influenser. Ali je Brankica na početku i na kraju svega majka i baš zato je njena priča o roditeljstvu mnogo više od razgovora o odgajanju dece. U ovoj epizodi Roberto Grujičić i Brankica Raković razgovaraju o jednoj od najtežih, ali i najvažnijih tema: Šta roditeljstvo znači ljudima koji su bili napuštena deca? Kako izgleda nositi u sebi ranu iz detinjstva i istovremeno pokušati da ne preneseš taj bol dalje? I može li se ta izdaja oprostiti? Jer, ponekad se roditeljstvo, kako iz ljubavi koju smo dobili, rađa i iz odluke da prekinemo lanac i da se sa nama završava. Ipak, Roditeljstvo menja sve. Način na koji gledamo svet, način na koji donosimo odluke, način na koji razumemo ljubav. Upravo na toj ideji počiva i kampanja Rosa - Deca menjaju sve(t), koja podseća na jednostavnu, ali snažnu istinu: deca menjaju nas, a mi menjajući sebe menjamo i svet oko sebe. U okviru inicijative 5 godina za 5 dečijih klinika od svake prodate Rosa boce od 1.5 l izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije, a tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova. To je jedan mali, svakodnevni izbor koji zajedno može napraviti veliku razliku. 🌿 Epizodu podržava Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Kako u stvari biramo partnere? Da li zaista biramo svesno, ili nas vodi nešto mnogo starije od nas - obrasci vezivanja, rana iskustva, nevidljiva mapa bliskosti koju smo nacrtali još u detinjstvu? Zašto nas nekada privuče baš onaj tip osobe koji nas najviše destabilizuje? I da li je hemija ponekad samo prepoznata trauma? U novoj epizodi naš psihijatar Roberto Grujičić razgovara sa psihoterapeutom Bojanom Vukovićem, koji se godinama bavi emocionalno fokusiranom partnerskom i porodičnom terapijom, o onome što nas najviše oblikuje, ali i najviše razotkriva - partnerskim odnosima. U središtu razgovora je teorija afektivne vezanosti - ideja da način na koji smo naučili da budemo voljeni određuje kako volimo danas. Sigurna, anksiozna, izbegavajuća vezanost… To nisu etikete, već strategije preživljavanja koje unosimo u krevet, u brak, u roditeljstvo. Svako ponašanje u odnosu ima smisao. Čak i ono koje nas boli ili koje sabotira. Bojan i Roberto govore i o osećanjima i ponašanjima koja kriju strah od napuštanja; o ljubomori i krizama; o nerazumevanju i distanci koja skriva strah od preplavljenosti, potrebi za kontrolom koja zapravo pokušava da obezbedi sigurnost. O pričama koje pričamo sebi: "Ja ne vredim dovoljno", "Samo se JA trudim", "Mene više ne biraš/vidiš/ćuješ", "Nije me moguće voleti", "Sa mnom nešto nije u redu", "Ko će mene ovakvog?", "Zašto me više ne želiš?", i pre svega o istini iza tih priča koja nudi razumevanje. Jer, kada shvatimo zašto reagujemo baš tako kako reagujemo, odnos prestaje da bude bojno polje i postaje prostor susreta. Ako ste se ikada zapitali da li volite zrelo ili iz straha, da li birate iz slobode ili iz poznatog bola, ovaj je razgovor istina koja će vas zaustaviti. I možda vas naterati da prvi put zaista čujete i sebe i onoga pored sebe. Istina dolazi kao izvor koji izbija onda kada se usudimo da kopamo dublje. Jer voda ne bira najlakši put. Kao što i odnosi, koliko god pokušavali da ih usmerimo, uvek otkriju gde je stvarna dubina, a gde samo iluzija stabilnosti. Ova epizoda je i poziv da zastanemo pored sopstvene reke. Da pogledamo gde smo podigli brane, gde smo promenili tok, gde smo presušili. I da dozvolimo sebi da potražimo čist izvor, bez straha da će nas sopstvena istina i promena koju ona donosi preplaviti. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu.

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Postoji to jedno pitanje koje najčešće ne izgovaramo naglas, ali ga nosimo godinama: Da li sam ja zapravo dobra osoba? Da li mislite da ste dobar čovek? Ili ne znate sigurno, voleli biste da jeste i stalno se preispitujete? Olivera i Mihailo otvaraju temu koja ne može da se svede na folozofske citate niti na jednostavne moralne formule. Dobrota često nije ono što mislimo da jeste, ni odsustvo greške, ni trpljenje, ni izbegavanje konflikta po svaku cenu, ni lista lepih postupaka niti stalno žrtvovanje sebe zarad drugih. Pa šta onda uopšte znači biti dobar čovek? Postoji li apsolutna dobrota? I da li je dobrota osobina, odluka, kapacitet ili rezultat vaspitanja? Da li se dobra osoba prepoznaje po nameri ili po posledici? I da li nas neki loši postupci trajno diskvalifikuju iz tog "kluba dobrih"? Danas razgovaramo o griži savesti, empatiji, osećaju krivice i potrebi da budemo viđeni kao moralni. O tome kako nastaje unutrašnji sudija koji nas procenjuje, razlici između autentične brige i potrebe za potvrdom. I o granicama, jer ponekad je reći “ne” zdravije nego reći “da” svima. Što opet otvara pitanje da li je dobrota isto što i popustljivost i može li se biti dobar, a postaviti čvrste granice? Zašto su neki ljudi “dobri za sve”, a nemilosrdni prema sebi? I da li je moguće da previše truda da budemo dobri zapravo krije strah od odbacivanja? A šta kada se jave zavist, agresija, sitne sebičnosti koje svi imamo? Ako smo sposobni za ružne misli da li to znači da nismo dobri? Ili je upravo sposobnost da ih prepoznamo i ne postupimo po njima dokaz emocionalne zrelosti? Da li je odgovor na naše pitanje od milion dolara ipak proces, put i preispitivanje, tokom kog se pitamo šta radimo sa svojim kapacitetom za dobro i kako živimo sa sopstvenim manama? A možda je dobrota slična vodi koja menja pejzaž tiho, polako i uporno. Voda oblikuje kamen ne snagom, već doslednošću. Tako i dobrota ne mora biti spektakularna da bi bila snažna. Ona je svakodnevni izbor: Kap po kap. Izbor koji podseća da je snaga često u jednostavnosti. U onome što je izvorno. U onome što teče, prilagođava se, ali ostaje verno sebi. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Kako izgleda kada vam se raspoloženje ne menja malo, nego drastično? Kada dan počne sa osećajem da možete sve, a završi se u potpunoj iscrpljenosti, tami i osećaju bezvrednosti? Kada između euforije i beznađa nema postepenog prelaza, već strmoglavog pada? Psihijatar Roberto Grujičić razgovara sa pesnikinjom Kristinom Simonović o životu sa bipolarnim poremećajem, ali pre svega o životu samom. O onome što se dešava između epizoda. O pokušajima da se sačuva svakodnevica, odnosi, posao, kreativnost. O strahu od sledeće faze i o tihoj nadi da stabilnost nije nedostižna. Kristina otvoreno govori o svojim iskustvima: Kako izgleda manična faza iznutra, kako se prepoznaje pad, kako porodica i prijatelji reaguju, i koliko podrška, ili njen izostanak, može da promeni tok borbe. Razgovaramo o terapiji, lekovima, stigmi, ali i o tome kako se gradi identitet koji nije sveden samo na dijagnozu. Koliko je teško objasniti drugima ono što se dešava u vašoj glavi? Kako se nositi sa osećajem krivice nakon epizoda? Gde je granica između kreativnosti i bolesti? I može li se, uprkos svemu, voditi ispunjen i smislen život? Ako ste se nekada osećali neshvaćeno, ako ste pored sebe imali nekoga ko se bori, ili ako jednostavno želite da razumete, ova priča je važna. Jer, iza svake dijagnoze stoji čovek. I njegov život ne počinje niti se završava jednim poremećajem. Borba, svaka, pa i ova, često je poput vode: Čas nosi, čas povlači, ali, dok plivamo kroz nju, uči nas izdržljivosti i ravnoteži. I ta navala u talasima je prirodna, baš kao i promena kroz koju prolazimo dok učimo da živimo, prihvatimo i pronađemo sopstveni mir. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Uz ovu epizodu preporučujemo da, ukoliko niste, pogledate i: https://www.youtube.com/watch?v=LEQH6s6F-Hk Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama! 📩 Pišite nam utiske u komentarima, uvek smo raspoloženi da čujemo vaša mišljenja, kritike i predloge.

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu:🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/Šta zapravo znači "ličnost“? Da li smo skup osobina, obrazaca ponašanja i iskustava ili nešto mnogo fluidnije od toga? U ovoj epizodi psihijatar Mihailo Ilić razgovara sa gošćom, psihijatrom i psihoterapeutom Irenom Đorđević, o tipovima ličnosti izvan uobičajenih šablona i dijagnoza.Danas ne govorimo o "normalnom“ i "nenormalnom“, već o razlikama: kako se ličnost formira, šta u njoj ostaje stabilno, a šta se menja kroz život, zašto isti svet doživljavamo potpuno drugačije i gde prestaje teorija, a počinje stvarni čovek. Dotičemo se klasifikacija, ali ih ne koristimo kao fioke već kao alat za razumevanje, samorefleksiju i bolju komunikaciju sa drugima.Ovo je epizoda o raznolikosti, nijansama i prostoru između etiketa, o ličnosti kao procesu, a ne presudi. Govorimo i o modelima adaptacije ličnosti, sagledanim kroz prizmu transakcione analize, o tome kako se ličnost oblikuje u odnosu na okruženje, rane odnose i očekivanja koja učimo da prepoznajemo ili da im se prilagođavamo. Kako nastaju naši načini reagovanja, koje strategije nosimo iz detinjstva u odrasli život i zašto nam neke od njih danas služe, dok nas druge sputavaju? Iz ugla transakcione analize, tipovi ličnosti ne posmatraju se kao krute kategorije, već kao dinamični obrasci prilagođavanja, koji mogu da se razumeju, osvešćuju i, po potrebi, menjaju.Jer promena nije slabost, već konstanta. Kao voda koja uvek pronađe svoj put, i ličnost se prilagođava, menja oblik i teče dalje. Zato je sa nama danas ponovo Rosa, prirodna baš kao i promena.🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Zašto je identitet i dalje problem? Zašto se različitost u našem društvu doživljava kao pretnja, a ne kao činjenica? I kakvu psihološku cenu plaćaju oni koji svakodnevno žive pod pritiskom da se objašnjavaju, dokazuju ili kriju ono što jesu? Danas govorimo o najčešćim psihološkim problemima sa kojima se susreću pripadnici LGBTQ populacije u Srbiji, iz ugla struke i dugogodišnje terapeutske prakse. Gošća psihijatra Roberta Grujičića je psihološkinja i psihoterapeutkinja Jelena Vidić, koja kroz konkretna iskustva iz rada sa LGBTQ osobama govori o internalizovanoj stigmi, strahu od odbacivanja, porodičnim konfliktima, nedostatku podrške, ali i o posledicama stalne društvene nesigurnosti: anksioznosti, depresiji i hroničnom stresu. Otvaramo teme nevidljivog nasilja, psihološkog opterećenja svakodnevice i pitanja mentalnog zdravlja u okruženju u kome se identitet stalno objašnjava, često politizuje ili negira. Različitost se u našem društvu retko posmatra kao lično ili ljudsko pitanje, ona se gotovo po pravilu pretvara u političku temu, teren za ideološke sukobe i simboličke borbe. Istovremeno, vidljivost i prava LGBTQ osoba nisu nastali spontano, već su rezultat dugotrajne borbe za priznanje, sigurnost i elementarno dostojanstvo. Upravo zato što su izboreni, a ne poklonjeni, oni se često dovode u pitanje, relativizuju ili predstavljaju kao nametnuti. Pričamo i o ulozi terapeuta, važnosti bezbednog i neosuđujućeg prostora, kao i o mehanizmima otpornosti koje LGBTQ osobe razvijaju da bi očuvale psihološku ravnotežu. Govorimo o mentalnom zdravlju, društvu i odgovornosti koju svi delimo. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu:🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/Niko nije rekao da će biti lakoKako vama zvuči ova rečenica? Kao istina? Da. Ali, ona sa kojom se prvi put mnogi ljudi jako često susretnu tek u ordinaciji psihijatra, u suočavanju sa samim sobom. Jer, psihijatar je tu da nam pomogne da dođemo do istine, ne tek da pruži utehu, već da nam ukaže na to da bez suočavanja nema promene, bez strpljenja nema pomaka, i bez iskrenog razgovora nema izlaza.I to je još jedna istina sa kojom je neophodno da se suočimo.Šta se zaista dešava iza zatvorenih vrata terapijske sobe? Sa kakvim se pričama psihijatri najčešće susreću, gde su granice pomoći, a gde počinje nemoć? Koliko su terapeuti spremni na ono što čuju i koliko ih to menja?O tome danas Mihailo razgovara sa kolegom Stefanom Jerotićem, autorom knjige Niko nije rekao da će biti lako o iskustvima iz kliničke prakse i pričama iz ordinacije. Zašto ljudi dolaze psihijatru, šta ih najčešće dovede do tačke u kojoj traže pomoć i šta se dešava kada shvate da brzih rešenja nema?Kroz primere koji su oblikovali njegovu knjigu, Stefan govori o susretima sa anksioznošću, gubitkom, unutrašnjim konfliktima, osećajem praznine i borbi koje se često i dugo vode u tišini.Današnja priča otvara prostor za razumevanje procesa, granica psihijatrije, ali i snage razgovora koji može da pokrene promenu. Šta znači ostati uz nekoga dok mu nije lako? Kako izgleda terapija kada se skine očekivanje "da mora da bude bolje odmah“? I šta zapravo znači prihvatiti da oporavak nije linija, već put prepun uspona ali i padova?Niko nije rekao da će biti lako, ali upravo tom rečenicom počinje iskren razgovor o ljudskoj patnji, odgovornosti, struci i mogućnosti da se, korak po korak, ipak ide dalje.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Prvo jedna lepa vest - počela sa radom i naša prodavnica na internetu:🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/U poslednje vreme sve češće je korišćenje pojma narcizam kao etikete kojom se objašnjavaju svi toksični odnosi. Kao i fraze "toksični odnos". Ipak, narcizam je složen psihički fenomen koji ima razvoj, funkciju i cenu.Da li je narcizam uvek patologija ili je ipak neophodan uslov da bi se uopšte izgradilo "ja“? Gde prestaje zdravo samopouzdanje, a gde počinje odbrana od unutrašnje praznine? I zašto danas tako lako govorimo o narcizmu drugih, a gotovo nikada o sopstvenom?Psihijatar Mihailo Ilić i psihološkinja i psihoanalitičarka Renata Senić razgovaraju o razlikama između zdravog, ranjivog i patološkog narcizma, o mehanizmima grandioznosti i idealizacije, ali i o sramu, zavisti i krhkosti koji se nalaze ispod spoljašnje slike moći.Otvara se pitanje granice: kada narcizam postaje problem za osobu samu, a kada za njeno okruženje? I da li je savremeni svet - kultura uspeha, vidljivosti i stalnog poređenja - pogodno tlo za njegovu eskalaciju ili samo ogledalo onoga što je oduvek postojalo?Fokus današnje priče je na "sivim zonama“ ličnosti, na mestima gde prestaju jednostavne podele i počinje stvarno razumevanje psihičkog života. Da raščistimo već jednom sa pričom o tome šta narcizam jeste, ali i šta sigurno nije.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

SREĆNI PRAZNICI!Praznici bi trebalo da budu vreme mira, bliskosti i radosti. A često su baš suprotno. Previše očekivanja, previše planova, previše trebalo bi a premalo prostora da se zaista zapitamo kako smo. U prazničnoj epizodi Dva i po psihijatra, Mihailo i Roberto razgovaraju o Novogodišnjim i Božićnim danima onako kako se o njima retko govori - bez idealizacije i bez lažnog optimizma. O pritiscima da budemo srećni "po rasporedu“, o porodičnim okupljanjima koja umeju da zabole, o samoći koja je najglasnija i najteža baš kada svi pričaju o zajedništvu. O osećanjima koja se sudaraju: radosti i tuge, nade i umora, želje za novim početkom i straha da će sve ostati isto. Pričaju i o tome kako da preživimo praznike ako nam nisu laki. I kako da ih ne idealizujemo ako jesu. O planovima koje pišemo kao obećanje sebi i strahu da ćemo ih ponovo izneveriti. O pritisku da Nova godina mora da znači promenu, i o pravu da promena nekad dolazi sporo, tiho i bez vatrometa. U epizodi se dotiču i onog lakšeg, toplijeg sloja praznika: razgovaraju o omiljenim prazničnim filmovima, serijama i muzici koje se iz godine u godinu vraćaju kao emotivni rituali. O pričama koje gledamo iznova ne zato što su savršene, već zato što nam nude poznatost i kratki predah. O pesmama koje bude sećanja, popravljaju raspoloženje ili ga, ponekad, još više razotkriju. I o tome kako mali, lični izbori mogu biti način da praznike učinimo podnošljivijim ili makar malo toplijim.Ovo je epizoda za one koji praznike ne doživljavaju kao razglednicu, već kao realan emotivni prostor u kome se sudaraju želje i stvarnost. Epizoda koja ne nudi recepte za sreću, već razumevanje, dozvolu da usporite i da ne budete "u formi“ baš tada kada se to najviše očekuje. A kao i svaka prava promena, i ova počinje bez buke. Poput vode koja ne ide pravolinijski, već uvek nađe svoj put.🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.Lepo provedite praznike i posetite naš webshop:🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/

Ako ste kao mali, iz zabave pred publikom objašnjavali šta sve znate o Tutankamonu, bili ponos i dika svojih roditelja svirajući za prijatelje Betovena na klaviru ili za svaki uspeh u školi, peticu ili savršeno odigranu utakmicu dobijali pohvale i nagrade, stigli ste na pravo mesto. Da, bili ste u problemu, a ukoliko se i daje držite agende da samo socijalno visoko vrednovano provođenje vremena znači odmor ili kvalitetno utrošeno vreme, možda, ma ne možda, definitivno i danas jeste u problemu. Ambicija je jedna od onih reči koje zvuče moćno, gotovo obavezno poželjno. Ali, šta zapravo podrazumevamo kada kažemo da je neko ambiciozan? I gde je granica između zdrave ambicije i one koja nas polako troši, gura u hronično nezadovoljstvo ili stalni osećaj da nikada nismo dovoljni? Mi, sami, kao bića, nismo dovoljno dobri? Olivera i Roberto danas razgovaraju o ambiciji onako kako se ona zaista živi, a ne kako se prodaje u motivacionim parolama. Da li je svaka ambicija dobra? Šta stoji iza osećaja da moramo više i možemo bolje , i kako razlikovati unutrašnji poriv od nametnutih očekivanja okoline? Šta je sa preteranom ambicijom, onom koja se maskira kao disciplina i uspeh, a zapravo vodi u sagorevanje, anksioznost i gubitak kontakta sa sobom? Kada ambicija prestaje da bude pokretač, a postaje pritisak? I kako pronaći meru koja je lična, realna i održiva? Na kraju, vraćamo se jednostavnoj, ali često zaboravljenoj istini: promena je neizbežna. Kao voda koja uvek nađe svoj put, i mi možemo naučiti da se krećemo kroz život bez lomljenja, sa više poverenja u sopstveni ritam i želje, i možemo pronaći zdravi balans. Setimo se samo da ne moramo uvek da jurimo uzbrdo da bismo stigli tamo gde treba. Nekad je dovoljno da zastanemo, oslušnemo sebe i dozvolimo da se put sam pokaže. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U vremenu u kojem svi govore, a malo ko zaista sluša, veština komunikacije postaje pitanje preživljavanja. Ne preterujemo: živimo u konstantnoj buci: digitalnoj, emocionalnoj, društvenoj. A upravo iz te tačke polazi razgovor psihijatra Mihaila Ilića i naše gošće, profesorke Zorice Tomić, komunikologa i autorke knjige Preživeti haos Ovo nije klasična epizoda o "boljoj komunikaciji“. Ovo je seciranje načina na koji se reči danas gube, pogrešno tumače, preusmeravaju, prelamaju kroz strahove, tempo života i neprekidna očekivanja. Mihailo i profesorka Tomić otvaraju pitanja koja izbegavamo: kako prepoznati sopstveni obrazac komunikacije? Kako biti jasan u svetu u kome se komunikacija raspada na fragmente? Šta znači razgovarati u doba konstantnog preopterećenja i površnosti? I gde je u svemu tome granica, ona na kojoj čuvamo sebe, ali i odnos sa drugima? U epizodi se ne traže brza rešenja. Naprotiv: razgovor ulazi u dubinu, u podtekste, u ono što ljudi najčešće prećute, a što najviše određuje način na koji živimo jedni sa drugima. A kroz celu priču provlači se i simbolika promene, jer komunikacija je živa stvar, menja se zajedno sa nama. Zato je ovde i Rosa, prirodna baš kao i promena, kao podsetnik da jasnoća, fleksibilnost i otvorenost nisu luksuz, nego neophodnost u svetu koji se menja brže nego ikad. Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju ne samo kako da govore , već kako da dopru. I da usred haosa nauče ono najvažnije: da se razgovor može preživeti, ali i preoblikovati.🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ 🔔

U vremenu u kojem svi govore, a malo ko zaista sluša, veština komunikacije postaje pitanje preživljavanja. Ne preterujemo: živimo u konstantnoj buci: digitalnoj, emocionalnoj, društvenoj. A upravo iz te tačke polazi razgovor psihijatra Mihaila Ilića i naše gošće, profesorke Zorice Tomić, komunikologa i autorke knjige Preživeti haos Ovo nije klasična epizoda o "boljoj komunikaciji“. Ovo je seciranje načina na koji se reči danas gube, pogrešno tumače, preusmeravaju, prelamaju kroz strahove, tempo života i neprekidna očekivanja. Mihailo i profesorka Tomić otvaraju pitanja koja izbegavamo: kako prepoznati sopstveni obrazac komunikacije? Kako biti jasan u svetu u kome se komunikacija raspada na fragmente? Šta znači razgovarati u doba konstantnog preopterećenja i površnosti? I gde je u svemu tome granica, ona na kojoj čuvamo sebe, ali i odnos sa drugima? U epizodi se ne traže brza rešenja. Naprotiv: razgovor ulazi u dubinu, u podtekste, u ono što ljudi najčešće prećute, a što najviše određuje način na koji živimo jedni sa drugima. A kroz celu priču provlači se i simbolika promene, jer komunikacija je živa stvar, menja se zajedno sa nama. Zato je ovde i Rosa, prirodna baš kao i promena, kao podsetnik da jasnoća, fleksibilnost i otvorenost nisu luksuz, nego neophodnost u svetu koji se menja brže nego ikad. Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju ne samo kako da govore , već kako da dopru. I da usred haosa nauče ono najvažnije: da se razgovor može preživeti, ali i preoblikovati. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Empatija je jedna od onih reči koje svi izgovaramo, a retko zaista pustimo da se nastani u nama. Pričamo i o inflaciji samog pojma empatija koji se često zloupotrebljava. Odakle preispitivanje empatije i forsiranje novih termina, poput "hiperempatičnosti" kao neke super moći? Šta je sa odsustvom empatije u modernom društvu i istovremenim bombardovanjem sadržajima na društvenim mrežama kojima se izazivaju vrlo jake emocije u nama? Olivera i Roberto pokušavaju danas da empatiji priđu bez idealizovanja ljudi, bez očekivanja da budemo savršeni. Umesto toga, govore o tome kako izgleda pokušati razumeti drugog baš onda kada nam to ide najteže: dok smo umorni, povređeni, nesigurni ili prosto okupirani sopstvenim borbama. Kada i na koji način zaista osećamo empatiju? Šta je lažna ili pseudoempatija, i zašto je često bustujemo i bildujemo raznim podražajima, na primer, preplavljivanjem tuđom patnjom? Šta nam se servira umesto prirodne, normalne, ljudske empatije? Kako je to simpatija preteča empatije, i šta u stvari empatija znači? Kako nam empatija pomaže da budemo bolji ljudi? Olivera i Roberto otvaraju temu empatije kao veštine koja se gradi, koja ume da bude iscrpljujuća, i kao nečega što se uči više greškama nego uspehom. Govore o tome da empatija nije nikakva supermoć, već izbor koji pravimo iznova, često neuredno i nesavršeno, ali uvek iz neke iskrene želje da ne izgubimo kontakt sa ljudima do kojih nam je stalo. Baš tu se prirodno otvara i priča o promeni. Promena je, koliko god da je odlažemo, jedina konstanta koja nas prati. Ljudi koji teže rastu, koji pokušavaju da usklade posao, odnose, porodicu i lične potrebe, znaju da je promena sastavni deo svakog napredovanja. Ponekad tiha, ponekad nagla, ali uvek neizbežna. Kao voda koja uporno pronalazi svoj put, i mi tražimo onaj koji nam najviše odgovara, onaj koji nas vodi napred i čini hrabrijim. Empatija je često početak te promene, most između duša, trenutak u kojem pokušamo da razumemo sebe i druge bolje nego juče, jer najveći pomaci počinju onda kada dozvolimo sebi da budemo otvoreni, mekši i iskreniji prema sebi i svetu oko nas. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

gg

Roberto i Irena Orlović otvaraju temu koja se obično gura ispod tepiha: kako zapravo izgleda život kada ga više ne posmatraš sa razdaljine, nego ga živiš punim plućima, sa svim njegovim pukotinama, lomovima i malim trijumfima.Čuvena psihoterapeutkinja i magistar psiho-socijalnog rada, Irena Orlović, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene škole, žena koja je istovremeno i stručnjak i majka troje dece, otvoreno je sudarila tradicionalne obrasce sa modernim roditeljstvom. U njenoj priči prelamaju se pitanja porodične dinamike, uticaja odnosa na razvoj deteta, rana iskustva koja postaju tihe traume, ali i verovanje da je promena uvek moguća i da upravo od nje počinje ozdravljenje.Irena govori bez štita i bez dramaturgije: o iskustvima koja su je menjala, o trenucima kada se činilo da se tlo pod nogama pomera, o tišini koja ume da bude i spas i kazna. Roberto, naviknut na razgovore sa ljudima koji nose težinu svakodnevno, ovde preuzima drugačiju ulogu; on ne objašnjava, ne „prevodi“, nego sluša, produbljuje, voli da zastane na jednoj rečenici i otkrije šta sve može da stoji iza nje.Život, kako ga Irena i Roberto otvaraju, nije romantična konstrukcija nego sklapanje komada koje niko osim tebe ne vidi. A možda je baš u tome i cela stvar: u spremnosti da se pogledaš bez ukrasa i da kažeš: ok, ovo sam ja, i idem dalje.Ovo je epizoda koju će mnogi preslušati dva puta, ne zato što je teška, nego zato što je tačna.I upravo tu, u toj tihoj i neprimetnoj transformaciji, pojavljuje se i Rosa. Prirodna baš kao i promena, ona stoji kao mala metafora cele epizode: voda koja nikada ne žuri, ali uvek pronađe svoj put. Kao podsetnik da se i mi menjamo stalno, ponekad protiv svoje volje, ponekad zato što moramo, a ponekad zato što smo konačno odlučili da živimo onako kako možemo, a ne onako kako nam se nametalo.🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Pamet u glavu.Nigde nije bezbedno.Obuci se pristojno.Ne izazivaj.Budi dobra devojčica....Šta uopšte znači budi dobra devojčica ? Da li sam ja na ovo pristala? Jesmo li sve mi na ovo pristale?!?Devojčice se uče da budu fine. Da ne viču, da ne protivreče, da ne zauzimaju previše prostora. Uče ih da pristaju, da trpe, da budu “pristojne” i “dobre”. Tako ih patrijarhalno društvo, nežno i sistematski, postavlja “na mesto”, a to mesto je uvek malo niže od onog koje zaslužuju.O tome koliko su te “male lekcije” oblikovale generacije žena, i o tome šta znači biti feministkinja u zemlji gde se i danas često samo šapuće o nasilju, razgovaraju psihijatri Roberto i Mihailo sa svojom gošćom, sociološkinjom Jelenom Riznić, aktivistkinjom kolektiva Ženska solidarnost, borkinjom za prava žena. Jelena je, takođe, jedna od onih koje su doživele i preživele seksualno nasilje, u istraživačkom centru Petnica, na mestu koje je trebalo da oseća kao svoj siguran prostor, u formativnim, tinejdžerskim godinama. Jedina je koja je otkrila svoj identitet.Jelena govori o svom iskustvu i o hrabrosti koja ne počiva na patetici, već na odlučnosti da se sistem više nikada ne zataška iza reči “ugled” i “tradicija”.Njena ispovest svedoči o jednom od najtežih i najvažnijih obračuna sa institucijama koje su znale i ćutale.Epizoda preispituje naše društvo, ali i nas same: kako pristajemo da gledamo nasilje dok ga nazivamo “izolovanim slučajem”, kako nas vaspitanje uči da sumnjamo u žrtve, i koliko dugo ćemo još čekati da empatija postane društvena norma, a ne izuzetak.Promena ne dolazi naglo. Ona teče, kao voda: tiho, ali postojano, rušeći zidove koji su godinama delovali neprobojno.Prihvati je sa snagom i dostojanstvom, jer prirodno je, menjaš se.🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.

Depresija više nije samo medicinski termin, često postaje etiketa, identitet, pa čak i “uloga” kroz koju ljudi počinju da posmatraju sebe. Psihijatar Milutin Kostić i psihoterapeut Milan Damjanac razgovaraju o tome kako je došlo do toga da depresija, iz kliničke dijagnoze, preraste u način na koji se pojedinci predstavljaju drugima i doživljavaju sopstveni život, u zamenu za identitet. Zašto je depresija danas toliko "normalizovana“, a istovremeno i pogrešno shvaćena? Gde je granica između trajne tuge, lošeg perioda i mentalnog poremećaja koji zahteva stručnu pomoć? Šta nam govore savremena istraživanja o biološkim, socijalnim i psihološkim faktorima rizika? I kako društvo, mediji, pa i digitalna kultura utiču na to da se sve češće identifikujemo kroz dijagnozu? Kako je i kada tuga nestala iz rečnika? Više niko nije tužan, svi su depresivni. Da li sam ja depresivan ili tužan, ili možda samo pokušavam da pronađem ko sam? Ako ste se ikada to zapitali, na pravom ste mestu. Promena je prirodna, baš kao i voda koja pronalazi svoj tok. U trenutku kada nam se čini da nas identitet "depresivne osobe“ zarobljava, važno je da znamo: naše emocije su sklone promeni, a sa njima i mi. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Ponekad jedna priča otvori vrata svima koji su ćutali.U prvoj epizodi nove sezone podkasta Dva i po psihijatra, psihijatar Roberto Grujičić razgovara sa Milanom Nikolićem, novinarom i autorom emisije Tabu na Insajder TV-u. Ovo je duboko lična ispovest o identitetu, suočavanju sa sobom i drugima, o odrastanju i sazrevanju u rigidnom okruženju, u zemlji koja se menjala brže nego što su ljudi stizali da je razumeju. Milan, iz ugla LGBT osobe, govori o svom odrastanju u malom gradu, o spoznaji da je drugačiji, o neprihvatanju, stidu, snazi, i o potrazi za sobom i pronalaženju sopstvenog puta u društvu koje se uvek kolebalo između moralnih normi i predrasuda.Ali ovo nije ni samo priča o jednom čoveku. To je ispovest čitave generacije rođene sedamdesetih i odrasle osamdesetih – generacije X u Srbiji. Ljudi koji su preživeli sve: ratove, tranziciju, gubitke, lažne ideale, i naučili da sami sebi budu oslonac. Gej ili hetero, svi su morali da nađu način da nauče šta znači biti svoj – čak i kad to znači biti protiv sveta, u godinama kada su granice bile jasne, svet crno-beli, a emocije često gušene. Od pritisaka sredine i očekivanja porodice, do neizbežnog trenutka kad moraš da odlučiš da li ćeš živeti istinu, ili tuđu predstavu o njoj.Topla, iskrena i dirljiva epizoda o samospoznaji, identitetu i hrabrosti da se živi istina, ma koliko ona bila teška za druge da je prihvate.Ova epizoda nije ispovest o patnji, već o snazi da se razumeš, oprostiš, i nastaviš dalje. Da pronađeš sebe u svetu koji se menja i da naučiš da promene nisu neprijatelj, već prilika da ponovo postaneš svoj. Kao što voda uvek nađe svoj put, tako i mi verujemo da svako može pronaći svoj — onaj koji najviše prija njegovoj prirodi.Menjam se sa osmehom. Menjam se jer rastem.🌿 Rosa — prirodna, baš kao i promena.

Koliko vas nervira sve a koliko svašta?Koji savremeni trendovi vam baš idu na živce?Dajte nam u komentarima svoje favorite, potrebno nam je da se ne osećamo usamljenima!Epizoda nulta je tačno ona koja će vas nasmejati, iznervirati i naterati da klimnete glavom dok se prepoznajete u svakoj drugoj rečenici.U goste Robertu stigle su Jelisaveta iz Njuza ​⁠ — profesionalna hroničarka apsurda svakodnevice, i Dolores iz Zdrave priče ​⁠ — žena koja zna sve o well-beingu, ali i o tome kako da ga izgubi za manje od pet minuta na društvenim mrežama.Zajedno razgovaraju o novim trendovima koji ih izluđuju: od “self-care” mantri koje zvuče kao korporativne molitve, terora lepote i mladosti, jutarnjih rutina, do ljudi koji svaki svoj doručak proglašavaju „lifestyle statementom“.Da li je svaka šolja kafe sadržaj? Da li je „detoks“ samo moderan način da budemo gladni? I postoji li granica između inspiracije i iritacije?Da li su Jelisaveta i Dolores na kraju završile na psihoterapiji kod Roberta zbog nemogućnosti da popuste teroru optimističkog fundamentalizma, zbog opiranja prevelikoj potrošnji na sajtovima za jeftinu kupovinu ili možda samo osećaju susramlje i pokušavaju da koriguju prečestu upotrebu stranih reči u svakodnevnom govoru?I da li je ovaj razgovor apsolutni krindž ili vam se svideo pa da ponovimo?Očekujte epizodu punu ironije, sočnih komentara i duhovitih ispada - jer ništa ne opušta toliko kao zajedničko kukanje na trendove koje svi potajno pratimo.A kad sve to postane previše - tu je Rosa, koja nas podseća da je promena u našoj prirodi.Kao voda, pronađi svoj put kroz trendove, zadrži vedar duh i ostani svoj, jer prirodno je — ne pratiti svaki trend.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

Psihoterapija je često predstavljena kao put ka ličnom oslobađanju i izlečenju, ali koliko zaista poznajemo i njene granice, rizike i kritike? U ovoj epizodi psihijatri Mihailo Ilić i Milutin Kostić razgovaraju o senovitim stranama psihoterapije - o mogućim zabludama, prenaglašenim obećanjima i momentima kada terapija može da bude kontraproduktivna. Ko odlučuje gde prestaje pomoć, a gde počinje manipulacija? I koliko je sama praksa zavisna od konteksta, stručnosti terapeuta i otvorenosti klijenta?Naša publika dobro zna da se bavimo temama bez idealizacije - i ova epizoda je prilika da čujete kako stručnjaci iznutra posmatraju sopstvenu profesiju, pitajući se gde su granice odgovornosti i gde počinje prostor za kritiku.Kao i uvek, ostajemo verni kampanji koja nas podseća da je promena neizbežna i jedina konstanta. Obraćamo se onima koji žele rast i balansiraju između ličnog i poslovnog života. Uprkos izazovima, oni zadržavaju pozitivan stav i spremni su za ono što nosi sutra. Promena je u našoj prirodi - baš kao što voda uvek nađe svoj put, tako i mi pozivamo slušaoce da pronađu svoj.Prirodno je, menjamo se. Nekad sa osmehom, nekad jer se zaljubljujemo, nekad jer postajemo roditelji - svaki korak je novi početak. Podsetnik da rast i napredak nisu luksuz, već prirodni tok života.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promenaDodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Epizoda snimljena na inicijativu Centra za promociju civilnog društva, nevladine organizacije iz Sarajeva, koji je prepoznao značaj ovih problema, a kome se ovom prilikom zahvaljujemo na predloženoj temi. U epizodi ćete saznati više o tome kako biti autentičan na poslu i kako prepoznati trenutak za promenu; kako se nositi sa osećam bespomoćnosti tokom radnog veka; šta kada se poslovi menjaju "kao čarape" i kako to utiče na mentalno zdravlje; koliko je iskrenost isplativa, a čućete i o manipulacijama sa kojima se susrećemo (ali i kakve su kao oružje). Takođe, biće obrađeno i kako priznati sebi da je vreme za promenu. U ovoj epizodi otvaramo pitanja koja se tiču svakoga ko radi i živi u vremenu stalnih promena. Kako biti autentičan na poslu i prepoznati trenutak kada je vreme za novi korak? Kako se nositi sa osećajem bespomoćnosti tokom radnog veka? Šta znači kada se poslovi menjaju često i kako ta nestalnost utiče na mentalno zdravlje? Govorimo i o iskrenosti - koliko je isplativa i gde se susreće sa manipulacijom - kao i o hrabrosti da sebi priznamo kada je vreme za promenu. Promene su ponekad neminovne, a ponekad i poželjne. Promena je neizbežna i jedina konstanta. Upravo zato ova epizoda je deo šire priče koja podseća da rast i napredak zahtevaju otvorenost i spremnost da idemo dalje, bez obzira na prepreke. Obraćamo se svima koji žele da napreduju, da zadrže ravnotežu između ličnog i poslovnog života, da uprkos izazovima zadrže pozitivan stav i pronađu sopstveni put - onaj koji im najviše odgovara. Baš kao što voda uvek nađe svoj put, tako i mi - jer promena je u našoj prirodi. 📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama! 📩 Pišite nam utiske u komentarima, uvek smo raspoloženi da čujemo vaša mišljenja, kritike i predloge. Epizoda nastala uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan - Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, koji sprovodi CPCD, CRPM i IDM, a finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj epizode ne odražava nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, ni SMART Balkan konzorcijuma, već je isključiva odgovornost produkcije PodMedia i podkasta "Dva i po psihijatra".

epizoda

Šta se događa kada deca prerano preuzmu ulogu odraslih, postanu oslonac svojim roditeljima i nose teret koji im ne pripada? O parentifikaciji - fenomenu u kojem se granice između deteta i roditelja brišu, i o posledicama koje ovakva dinamika ostavlja na kasniji život - razgovaraju psihijatar Mihailo Ilić i psihološkinja Ana Perović. U ovoj epizodi istražujemo kako izgleda odrastanje uz osećaj odgovornosti koji je prevelik za dečja pleća, šta znači kada dete „prerano odraste“ i na koje načine se te rane i obrasci kasnije ponavljaju u odnosima.Kroz iskren razgovor sagledavamo i šire pitanje promena - jer odrastanje pod pritiskom prerane zrelosti uvek zahteva kasnije unutrašnje pomake, pronalaženje sopstvenog puta i vraćanje izgubljenog detinjstva. Upravo zato ova tema podseća i na to da je promena neizbežna i jedina konstanta.Baš kao što voda uvek nađe svoj put, tako i mi želimo da podstaknemo svakoga da pronađe svoj - uz poruku da je promena u našoj prirodi i podsećanje da svaki korak napred znači novi početak - bilo da se menjamo jer postajemo roditelji, jer smo zaljubljeni, ili zato što nas život stavlja pred nove izbore.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promenaDodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Trema - strah od javnog nastupa - može da pogodi svakoga: studenta na ispitu, glumca na sceni, menadžera pred važnu prezentaciju ili pevača pred hiljadama ljudi. Zašto se javljaju ubrzano lupanje srca, znojavi dlanovi i blokada u glavi? Koji su još znakovi treme, kako da ih prepoznamo, razumemo i prevaziđemo?U ovoj epizodi psihijatar Roberto Grujičić razgovara sa umetnicom Anom Đurić Konstraktom i psihologom Vladimirom Borovnicom o psihološkim i fizičkim mehanizmima treme, tehnikama suočavanja i malim trikovima koji pomažu da se nastup pretvori u priliku, a ne u prepreku. Iz ličnih iskustava gostiju i profesionalnih uvida saznaćete zašto trema nije znak slabosti, već često znak da vam je stalo.Kroz priču provlači se i ideja naše kampanje - promena je neizbežna i jedina konstanta. Obraćamo se svima koji su ambiciozni, teže rastu i balansiraju životne i poslovne izazove, spremni da sutra dočekaju otvorenog srca. Poput vode koja uvek nađe svoj put, i vi možete pronaći svoj - onaj koji vam najviše odgovara. Promena je u tvojoj prirodi. Prirodno je, menjam se - bilo da se menjate sa osmehom, iz ljubavi, ili pred novim životnim poglavljem.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promenaDodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U ovoj epizodi govorimo o ljubavi - ne onoj bajkovitoj, već stvarnoj, svakodnevnoj, često komplikovanoj. Mihailo i njegova gošća Iva Branković, psihoterapeut, otvaraju pitanja koje svi osećamo, a retko artikulišemo jasno: šta ljubav zapravo znači u savremenim partnerskim odnosima? Zašto se zaljubljujemo, kako gradimo poverenje, kako ostajemo bliski i kada je teško - i da li ljubav zaista može sve da pobedi?Partnerski odnosi nisu statični - oni se razvijaju, menjaju, ponekad bole, ali i pružaju najveći prostor za lični rast. I upravo u toj dinamici - u ranjivosti, pregovorima, zrelim izborima – leži ono što čini ljubav istinski vrednom.U duhu kampanje „Prirodno je, menjam se“, podsećamo da je promena neizbežna i jedina konstanta. Obraćamo se onima koji i u ljubavi teže ka rastu, balansiraju između obaveza i emocija, i spremni su da se, poput vode, prilagode - ali ne izgube sebe.Menjam se jer sam zaljubljen/a - nije samo poruka, već prirodan proces. Ljubav nas oblikuje, izaziva i vodi napred, korak po korak, ka boljoj verziji sebe i odnosa koji gradimo. Jer, baš kao i Rosa - ljubav je prirodna, baš kao i promena.🎧 Slušajte nas i otkrijte kako se menjamo – u paru, sa osmehom, i uz ljubav.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promenaDodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U ovoj epizodi, psihijatri Mihailo i Roberto ostavljaju dijagnoze po strani i otvaraju – knjige. Govore o naslovima koji su ih oblikovali, potresli, inspirisali, nasmejali i podstakli na promenu. Od klasičnih psiholoških dela, preko književnosti koja osvetljava ljudsku prirodu, do savremenih autora koji pomažu da bolje razumemo sebe i svet oko sebe – ova epizoda je prava mala biblioterapija za svakoga ko želi da raste. (Napominjemo da spisak preporučenih knjiga i linkove do istih možete pronaći ispod, u opisu ove epizode). Baš kao što knjiga može da promeni pogled na život, tako i mi možemo da se menjamo – postepeno, svesno, sa poverenjem u sebe. Promena je u tvojoj prirodi, a dobra knjiga je često upravo onaj tihi impuls koji je pokrene. U duhu kampanje „Prirodno je, menjam se“, ova epizoda je posvećena svima koji balansiraju svakodnevne obaveze, ali ne odustaju od učenja, ličnog razvoja i radoznalosti. Kao voda koja uvek pronađe svoj put, tako i pravi redovi, u pravo vreme, mogu pronaći put do nas – i promeniti nas iznutra. 📚 Jer svaki korak napred može početi na prvoj stranici. 🎧 Slušajte nas i menjajte se s osmehom. 📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama!

Kako se osećaji odražavaju na koži? Zašto nas nekada doslovno „svrbi iznutra“? U novoj epizodi, psihijatar Roberto Grujičić razgovara sa dermatološkinjom prof. dr Jelenom Stojković Filipović o tesnoj vezi između psihe i kože - vezi koju svakodnevno potcenjujemo, a koja nas jasno upozorava da telo i um ne funkcionišu odvojeno.Stres koji potiskujemo, napetosti koje ne prepoznajemo i promene kroz koje prolazimo - sve to koža pamti. Psorijaza, dermatitis, akne, urtikarije - često su to ne samo dijagnoze, već i fizički tragovi duševne nelagode. U ovoj epizodi govorimo o tome kako hronični stres utiče na kožu, da li "melemi" mogu zameniti prave terapije, i zašto je ključ lečenja negde na preseku između dermatologije i psihijatrije.Ovo nije razgovor samo za one sa kožnim problemima - ovo je epizoda za sve koji veruju u lični rast, u prihvatanje promena i u balans između tela i duha. Promena je neizbežna - i prirodna. Baš kao i voda, koja uvek nađe svoj put, pozivamo vas da pronađete onaj koji vama najviše odgovara.Prirodno je, menjam se.🎧 Slušajte nas i menjajte se s osmehom.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promenaDodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama!📩 Pišite nam utiske u komentarima, uvek smo raspoloženi da čujemo vaša mišljenja, kritike i predloge.

U novoj epizodi, naš psihijatar Roberto razgovara sa dr Doris Elenom Hererom, stručnjakom za bolesti zavisnosti, o jednom od najaktuelnijih i najpodmuklijih problema savremenog doba - zavisnosti od interneta, kocke i video igrica. U vremenu u kojem se granice između stvarnog i virtuelnog sveta brišu, sve više ljudi, posebno mladih, gubi kontrolu, dok društvo još uvek traži adekvatne odgovore.Kako prepoznati rane znakove zavisnosti? Gde se završava razonoda, a počinje problem? Da li su kocka, igrice i beskrajno skrolovanje zapravo beg od stvarnosti i suočavanja s promenama koje su neizbežne?Roberto i Doris razgovaraju ne samo o simptomima i terapijama, već i o snazi koju svaki pojedinac nosi u sebi - da prepozna trenutak kada je vreme za promenu i krene napred. Kao voda koja nalazi svoj put, i ljudi mogu pronaći put ka balansu, samopouzdanju i zdravijem odnosu prema digitalnom svetu.Jer promena je u tvojoj prirodi. A za one koji teže rastu, balansiraju između privatnog i poslovnog, i ne odustaju uprkos izazovima – svaka odluka da se promene, pa i ona da kliknu "log out", može biti početak novog poglavlja.🎧 Slušajte nas i menjajte se s osmehom.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U ovoj neuobičajenoj, iskrenoj i brutalno zabavnoj epizodi, Valentino i Renato, Fernando, Enrike preplanuli, pardon, Mihailo i Roberto čitaju, analiziraju i reaguju na komentare svojih pratilaca - od pažljivo promišljenih pitanja do onih krajnje uvredljivih. Da, čitaju i hejterske komentare. Ali ne zato da bi uzvratili, već da bi pokazali kako se i iz najneočekivanijih mesta može izvući prostor za rast.(Dobro, malo su sve uvredili, od kolega do naroda i nacija, kenselovaće ih, ali to sad nije tema)Ova epizoda je zapravo mala studija o psihologiji javne reči i o tome kako (ne)poznati ljudi utiču jedni na druge u digitalnoj areni. Uz dozu humora, samoironije i profesionalnog uvida, autori razgovaraju o tome kako zadržati mentalnu stabilnost u vremenu kada je izloženost neizbežna, i kako ostati svoj i kada komentatori i sredina u kojoj obitavaš žele da promeniš sve što jesi.Jer promena je neizbežna i jedina konstanta. I dok se menjamo - bilo zbog ličnih uvida, novih uloga, kritike ili sopstvenog razvoja - važno je da te promene dolaze iznutra, a ne iz straha od tuđeg mišljenja.Podsećamo da i najgrublji komentari mogu postati okidač za refleksiju - ali i granica koju imamo pravo da postavimo. Menjati se sa osmehom ne znači biti pasivan - već birati koje promene nas zaista vode napred.Prirodno je. Menjam se.Menjam se jer učim. Menjam se jer rastem. Ali ne, ne menjam se jer mi je neko u komentaru rekao da nešto moram.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U ovoj posebnoj epizodi, psihijatar Mihailo Ilić otvara vrata studija kolegama iz podkasta @historycast_rs istoričarki umetnosti Jovani Milovanović i istoričaru Ivanu Drljači. Kombinujući psihijatriju i istoriju, razgovaraju o slavnim istorijskim figurama koje su nosile nevidljive terete i razmatraju kako su njihovi psihički izazovi oblikovali ne samo njihov unutrašnji svet, već i tok istorije i kulturno nasleđe koje su ostavili. Šta se događa kada se lična psihička borba ne odvija u tišini već ostavlja trag u kulturi, politici, pa i kolektivnoj svesti? Na raskršću umetnosti, psihe i istorije, otvaraju se priče trojice velikih umetnika - Vinsenta van Goga, Edvarda Munka i Save Šumanovića - u čijim se delima oseća napetost između bola i stvaranja. Van Gogova eksplozija boja i Munkov „Krik“ nisu samo estetske revolucije, to su unutrašnji vapaji pretočeni u sliku. Sava Šumanović, zarobljen između svoje umetnosti i sve dublje izolacije, svedočanstvo je o tome koliko stvaralaštvo može biti i beg i utočište ali i znak jednog društva koje često ne zna kako da odgovori na ranjivost. Psiha nekada nije samo lična stvar, već i politička. U tom smislu, govori se i o princu Đorđu Karađorđeviću, starijem bratu kralja Aleksandra, čije je povlačenje iz javnog života i prisilna izolacija zbog „duševne bolesti“ ostalo do danas jedno od najkontroverznijih mesta srpske istorije. Šta je stvarna dijagnoza, a šta politički konstrukt? Gde prestaje briga, a počinje kontrola? Sve ove priče podsećaju nas na jednu istinu: promena je neizbežna i jedina konstanta. Neki su menjali umetnost, drugi tok istorije – ali svi su se borili da zadrže svoju unutrašnju celinu u svetu koji često nije imao razumevanja. Ova epizoda je i poziv da prestanemo da se bojimo ranjivosti – i da je umesto toga prihvatimo kao deo rasta. Jer, kao što voda nalazi svoj tok i u kamenu i u suši, tako i čovek u suočavanju sa sopstvenom psihom može pronaći snagu, izraz, pa i smisao. Prirodno je. Menjam se. Menjam se jer osećam dublje. Menjam se jer učim iz onog što me boli. Menjam se jer želim da rastem. 📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U savremenom svetu, zdravlje je postalo nova religija, a fizički izgled njen hram. U ovoj epizodi psihijatri Olivera i Mihailo razgovaraju o fenomenu heltizma (ili zdravizma) - kulturološkom pritisku da budemo savršeno zdravi, savršeno fit, savršeno disciplinovani.Ali, gde je granica između zdravog života i nezdrave opsesije zdravljem? Kada „radim na sebi“ postaje zapravo zamka? I kako u moru saveta, aplikacija i trendova zadržati ono najvažnije - unutrašnju ravnotežu?Ovo je epizoda za sve koji teže rastu, ali ne po svaku cenu. Za one koji balansiraju između posla, porodice, obaveza i želje da žive bolje - a da pri tom ne izgube kompas. Jer promena je neizbežna i jedina konstanta, ali nije svaka promena korisna ako nas vodi u krivom pravcu.Zato biraj put koji je tvoj. Put koji ti najviše prija. Prirodno je, menjam se - ali menjam se jer ja to želim, ne jer mi društvo kaže.Baš kao voda, koja uvek pronađe svoj put, i mi možemo naučiti da se menjamo sa osmehom, sa mirom - i sa merom.📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

Kakav je AI kao psihoterapeut? Sve više ljudi se obraća chatGPT-u sa zahtevima da im bude psihoterapeut, pa smo morali da napravimo analizu kakav je chatGPT u toj ulozi? Kako se snašao u ovoj ulozi, slušajte/gledajte u našoj najnovijoj epizodi. Roberto i Mihailo ulaze u jednu od najzanimljivijih i najprovokativnijih psiholoških dilema današnjice - može li veštačka inteligencija zameniti terapeuta od krvi i mesa? Da li nas AI može razumeti, podržati, pomoći nam da se promenimo i rastemo? I šta se zapravo dešava kada se mašina uključi u nešto toliko ljudsko kao što je psihoterapija? Promena je neizbežna i jedina konstanta - baš kao i ljudska težnja da budemo bolji, da pronađemo ravnotežu između privatnog i poslovnog, između stabilnosti i radoznalosti. Ako ste među onima koji ne beže od izazova, koji menjaju pogled, pravac ili pristup, ali ne gube sebe - ova epizoda je za vas. Jer, promena je u našoj prirodi. Prirodno je, menjamo se. Kao voda, koja uvek pronađe svoj put - možda je baš veštačka inteligencija neobičan, ali koristan alat na tom putu. Ili ipak nije? 📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Ko je lud, a ko normalan? Nova epizoda.

U ovoj epizodi podkasta Dva i po psihijatra naši omiljeni psihijatri Mihailo i Roberto preporučuju knjige koje, po njihovom mišljenju, svako treba da pročita – bilo da tražite utehu, razumevanje, dublji uvid u sebe ili svet oko sebe.Promena je neizbežna. I jedina konstanta. U ovoj epizodi podkasta, uz podršku vode Rosa – prirodne, baš kao i promena, psihijatri Mihailo i Roberto razgovaraju o knjigama koje nas menjaju – polako, tiho, ali duboko.Ovo je epizoda za sve koji rastu, razvijaju se, balansiraju između ličnog i profesionalnog, i uprkos svemu – zadržavaju osmeh i veruju u sutra. Preporučene knjige nisu samo za čitanje, već za razumevanje sebe i sveta – za one trenutke kad osećamo da se menjamo jer smo zaljubljeni, jer postajemo roditelji, jer počinjemo iznova.Može li knjiga i dalje da nas motiviše? I koje su knjige na vas ostavile najveći utisak? Kakve knjge vam pomažu u bilo kom segmentu života?U svetu u kom je promena u tvojoj prirodi, neka ove knjige budu korak napred. Jer prirodno je - menjam se. A kao i voda - i ti ćeš pronaći svoj put.Bez pretenzije da prave top-liste, oni razgovaraju o delima koja ostavljaju trag - od psiholoških klasika i savremene literature do neobičnih naslova koji su im pomogli da bolje razumeju ljude. Knjige koje pokreću razgovor, izazivaju emocije i možda vas nateraju da se zapitate: Zašto mi ovo ranije nije došlo u ruke?Udobno se smestite, natočite čašu vode – Rosa, naravno – ili nekog svog omiljenog napitka po želji, i poslušajte koje knjige preporučuju vaša dva i po psihijatra.

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć. CEZAM website: https://cezam.rs/ CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ 🔔

Da li srce zaista može pući od tuge? Može li emotivni stres izazvati fizičku bol toliko intenzivnu da deluje kao pravi infarkt? Da li se od slomljenog srca može umreti? I kakve veze ima Ceca Slavković sa današnjom temom? Naši psihijatri Olivera i Roberto, uz svoje omiljene Olympus napitke, danas otkrivaju misteriju sindroma slomljenog srca. Sve je počelo davno, kada su lekari po prvi put naišli na pacijente koji su, nakon velikih emocionalnih gubitaka, pokazivali simptome srčanog udara, ali bez ikakvih znakova začepljenja arterija. Ovaj fenomen, poznat kao Takotsubo kardiomiopatija, ostavio je medicinsku zajednicu zatečenom i pokrenuo pitanja o povezanosti psihe i fizičkog zdravlja. Olivera i Roberto će nas provesti kroz najnovija istraživanja i teorije koje pokušavaju da objasne kako stres i emotivni šok mogu da naruše rad srca. Da li je u pitanju čista psihosomatika ili postoji nešto dublje? Kako se sindrom manifestuje i da li ga je moguće lečiti? Osim toga, naši psihijatri će podeliti i priče iz prakse koje pokazuju koliko su emocije moćne i kako ih prepoznati na vreme. Saznaćete kako da se nosite sa gubitkom i stresom, kao i kako da prepoznate kada je vreme da potražite pomoć.

U jubilarnoj, stotoj epizodi podkasta Dva i po psihijatra, dr Olivera Vuković, dr Mihailo Ilić i dr Roberto Grujičić, uz osvežavajuće gutljaje Olympus napitaka i, kao i uvek, nesebičnu podršku nevidljivog prijatelja – dobrog duha Uroša – ulaze u intrigantan svet psiholoških igara koje ljudi svakodnevno igraju, s posebnim naglaskom na manipulaciju. Koje su najčešće psihološke igre u partnerskim odnosima, porodici i na poslu? Kako prepoznajemo ulogu žrtve, progonitelja i spasioca u ovim dinamikama? Da li su neke igre naučene u detinjstvu i zašto ih ponavljamo i kad nas bole? Kako se postavljaju granice i prekida toksični krug? I konačno – da li se iz psiholoških igara može izaći bez gubitka, ili su svi igrači u startu osuđeni na poraz? Ova epizoda donosi i dozu humora, introspektivne iskrenosti i simbolično slavlje – jer kad psihijatri slave, to je i terapija i analiza i zabava u jednom.

U današnjoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić sa koleginicom, psihološkinjom Majom Lajon razgovara o jednom od najdubljih i najfascinantnijih pristupa razumevanju ljudske psihe – psihoanalitičkoj psihoterapiji.Šta nam otkriva psihoanalitička psihoterapija? Šta ova metoda može da nam kaže o našem unutrašnjem svetu? Kako nastaju nesvesni konflikti i na koji način se mogu razrešavati kroz terapijski odnos? Roberto i Maja razgovaraju o tome šta zapravo znači psihoanalitička terapija danas, kako izgleda rad na nesvesnim konfliktima, i zašto je "govoriti slobodno" važnije nego što mislimo.Pričamo o mitovima i stvarnosti ove metode, kako izgleda proces iz perspektive terapeuta i klijenta, i kome je ovakav pristup najviše namenjen.Pridružite nam se i otkrijte zašto je razumevanje nesvesnog ključno za emocionalno zdravlje.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U ovoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić i njegova koleginica, magistar psiho-socijalnog savetovanja i autor knjiga za decu i roditelje, Irena Orlović, razgovaraju o seriji "Adolescence" – provokativnom prikazu tinejdžerskog odrastanja, osećaja (ne)odgovornosti, bespomoćnosti, i u krajnjoj liniji tragedije i zločina, koji je izazvao burne reakcije javnosti. Irena i Roberto govore o tome kako moderna televizija utiče na psihološki razvoj mladih, koje poruke serija prenosi o identitetu, odnosima i emocionalnim borbama adolescenata, ali i o ulozi roditelja, škole i društva u tom osetljivom periodu. Šta se dešava sa našom decom u našim školama? Kako da razumemo ono što nas možda plaši? Šta je realnost, a šta fikcija kada je reč o mentalnom zdravlju mladih? Kako preživeti adolescenciju u digitalnom svetu. I kako, na primer, 'blokirati' bespomoćnost i sram zbog online zlostavljanja? Kako izgleda unutrašnji svet jednog tinejdžera? Koje poruke serija šalje roditeljima i stručnjacima? I kako svi zajedno možemo bolje razumeti i podržati mlade u najburnijem periodu njihovog života?

U ovoj epizodi podkasta naš i vaš psihijatar Roberto Grujičić, uz osvežavajuće Olympus napitke, ulazi u gorku i tešku temu koja često nosi emocionalni prtljag i izaziva pitanja bez lakih odgovora - razvod. Sa svojom gošćom, specijalnim pedagogom Danicom Bošković Đukić, razgovaraće o razvodu kroz prizmu psiholoških i društvenih izazova. Najčešći uzroci razvoda mogu se razlikovati u zavisnosti od kulture, društvenih normi i individualnih okolnosti, ali postoje neki univerzalni faktori koji se često pojavljuju. Koji su najčešći uzroci razvoda i šta mu prethodi? I šta se to partneru ne oprašta? Može li se neverstvo prevazići? Šta to boli u preljubi? I zašto se razvod često doživljava kao lični poraz? Kako se suočiti sa osećajem neuspeha? Kako razvod utiče na decu i koje su najbolje strategije da se zaštiti njihova emocionalna stabilnost? Šta kada ljubav prestane da bude dovoljno jak razlog za ostanak? Danica Bošković Đukić podeliće svoja iskustva i stručne savete o tome kako razvod može postati nova šansa za lični rast i kako kroz promenu prolaziti s manje bola i više razumevanja. Razvod nije kraj - to je samo drugačiji početak. Slušajte, promišljajte i otkrijte kako nastaviti dalje kada se putevi razdvoje. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U novoj epizodi Mihailo Ilić, psihijatar, i Aleksandar Dimitrijević, psiholog i psihoanalitičar, uz Olympus napitke, otvaraju poglavlje koje opisuje jedno od najdubljih i najskrivenijih osećanja - usamljenost. Šta se događa kada tišina postane preglasna, a društvena povezanost nedostižna? Zašto se u eri beskrajnih konekcija toliko često osećamo kao usamljena ostrva? Kakve se to tajne kriju iza naših unutrašnjih zidova, koje gradimo iz dana u dan? U ovoj epizodi, Mihailo i Aleksandar će pokušati da razotkriju psihološke slojeve ovog fenomena: od razlike između samoće i usamljenosti, preko analize dubinskih uzroka i emocija, do pitanja da li postoji lek protiv osećaja izolovanosti. Uz njihove lične refleksije, primere iz prakse i psihološke anegdote, otkrićemo kako naš unutrašnji svet oblikuje našu sposobnost povezivanja sa drugima i zašto nekad ni najbolja društvena mreža ne može da izleči usamljenost duše. Oni nas vode na putovanje kroz psihološke lavirinte usamljenosti: od bioloških korena tog osećanja do načina na koje se manifestuje u savremenom svetu hiper-povezanosti. Kako prepoznati kada je usamljenost prolazno stanje, a kada postaje hronični problem koji narušava mentalno zdravlje? Sa puno empatije i stručnog uvida, Mihailo i Aleksandar otkrivaju zašto je važno da ne potcenjujemo usamljenost i kako je moguće prepoznati je i prevazići. Saznajte zašto se možemo osećati sami i kada smo okruženi ljudima i kako društvene mreže mogu paradoksalno pojačati osećaj izolacije. Ako ste se ikada pitali zašto nas povremeno obuzme osećaj praznine, ova epizoda je za vas. Pridružite se razgovoru i otkrijte put do unutrašnje povezanosti - jer niko ne treba da se oseća sam u ovom složenom svetu. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U novoj epizodi podkasta psihijatar Olivera Vuković ugostila je svoju koleginicu Danicu Bošković Đukić sa Instituta za mentalno zdravlje kako bi zajedno otvorile važnu temu alkoholizma kod žena. Olivera i Danica uz Olympus napitke i stručnu ali pitku priču razbijaju predrasude o ovoj zavisnosti, objašnjavajući zašto se alkoholizam kod žena često prepoznaje kasnije nego kod muškaraca, kako se društvo prema tome odnosi i koji su ključni faktori rizika. Takođe, slušateljke i slušaoce očekuju korisni saveti i preporuke kako prepoznati problem, pružiti podršku i ohrabriti žene da potraže pomoć. Kroz konkretne primere iz prakse, one objašnjavaju kako izgleda lečenje, kakva je podrška potrebna ženi u procesu oporavka i na koje načine se može pomoći da se zavisnost uspešno prevaziđe. Ova epizoda donosi iskren i edukativan pogled na temu koja je još uvek često tabu u društvu, a ima za cilj da pruži podršku i ohrabrenje ženama koje prolaze kroz problem alkoholizma, kao i njihovim bližnjima. 🔊 Slušamo se! Ne propustite ovu epizodu - možda u njoj pronađete deo svoje priče ili priče nekog Vama bliskog...

Šta zapravo znači biti narcis? Zašto je usamljenost sve češća pojava u savremenom društvu? Kako prepoznati toksične obrasce u odnosima? U ovoj epizodi, zajedno sa Mihailom i Robertom, uz Olympus napitke, istražujemo narcizam, njegove uzroke i posledice, ali i kako se nositi s osećajem usamljenosti. Takođe, odgovaramo na vaša pitanja koja ste nam postavili preko društvenih mreža - od dilema o samopouzdanju i empatiji, do praktičnih saveta za zdravije odnose. Kako podržati partnera koji je krenuo na terapiju? Koji su znakovi da moj terapeut nije adekvatan izbor za mene? Šta je usamljenost?Pridružite nam se u razgovoru koji otkriva skrivene psihološke mehanizme i donosi korisne uvide!