Čika Kekine avanture

Kako su Kralj Artur, Čarobnjak Merlin i 150 vitezova okruglog stola igrali fudbal? ČIKA KEKA: Koliko vi imate najbojih drugova i drugarica? Mene je uvek čudio moj dragi prijatelj kralj Artur koji je imao kao najbolje drugove čarobnjaka Merlina i 150 vitezova okruglog stola. Nije mi jasno kako su se oni igrali žmure? Gde su se to oni igrali kada je bilo mesta da se njih 150 sakrije? Koliko im je trebalo da se samo jedna igra završi?

Kako je Čika Keka pomogao Volt Dizniju da nacrta svoje crtane filmove? ČIKA KEKA: Da li vi volite crtane filmove? Ja ih naprosto obožavam! Crtani filmovi o mornaru Popaju su bili toiko popularni da su svi jeli španat kako bi postali jaki. Jeli su se sendviči sa španatom, supa od španata, hleb od španata, španat od španata, čokolade od španata, sladoled od španata... Toliko se jeo španat da su se roditelji uplašili da će im deca pozeleneti... Naravno da niko nije pozeleneo od španata ali su svi bili zdravi i jaki.... Voleo sam i crtane filmove sa Mikijem Mausom. Da li znate ko je Miki Maus?

Kako je Deda Mraz pomogao astečkom kralju Montezumi da izmisli čokoladu? ČIKA KEKA: Ja čak više volim da ne spavam i jedem čokoladu nego da spavam i tek ujutro jedem tu istu čokoladu što je pojedem uveče kad ne spavam. Meni je čokolada najomiljenije jelo. Da li i vi volite čokoladu?

Da li se pravilno kaže džin ili div?       ČIKA KEKA: Volim kada je noć toliko mračna da ne vidiš ni zvezdu pred nosom. Jedino mi onda bude žao što tada ne vidim ni mesec pred nosom… Volim kada je tako crna noć, kad je crnja i od onoga što vidim kada zatvorim oči… Ja bih takvu noć nazvao džinovka noć, ili još bolje rečeno, divovska noć. Nego, nikada nisam znao kako se pravilno kaže džin ili div…? 

Da li volite sladoled od belog luka, avokada, dinje, kiselih krastavaca, morskih krastavaca i pannskih algi? ČIKA KEKA: Da li vi morate da spavate? Da li vam se spava uveče? Ma, kakvo spavanje... Ko bi još spavao i ujutro bio odmoran! To je samo za neke bebe... Kada mi se nekada, već posle osam sati, ipak prispava ja pojedem jedan veliki sladoled da me rashladi i razbudi. Da li vi volite da jedete sladoled?

Da li znate za onaj događaj kada je Crvenkapa na Panonskom Ostrvu Fruška Gora srela strašnog dvookog vazemaljca? ČIKA KEKA: Da li sam vam ja pričao o jednoj devojčici koja je stalno nosila plavu kapu ili maramu, koje joj je poklonila Baka Mara, pa su je zbog toga zvali Crvenkapa? Živela je sa roditeljima u jednom selu u podnožju planinskog vrha na Panonskom ostrvu Fruška Gora.

Ko je Čika Kekin prijatelj Baron Minhauzen? ČIKA KEKA: Jednom davno, dok sam plovio Panonskim morem, donese mi mobilni golub internet poruku od mog velikog prijatelja barona Karl Fridriha Hijeronima Minhauzena. Da li vi znate ko je baron Minhauzen? O njemu se priča da je bio najveći lažov koji je ikada postojao, pa se zato kaže da neko ”laže k’o Baron Minhauzen”.

Šta su Maša i Meda savetovali Čika Keku? Gde je Medeno Ostrvo? ČIKA KEKA: Pre neki dan su kod mene svratili Maša i Meda da vide da li sam konačno pronašao svoje Panonsko more. Dok smo pričali o svemu i svačemu, rekao sam im da je kašičica meda najbolji način da se otpočne dan....

Da li znate čemu služe naočare? ČIKA KEKA: Baš me je začudilo otkud Tata Kolumbo ovako kasno dolazi kod mene jer u tako sitne sate, sve tate već obično spavaju. Tata Kolumbo mi se žalio da ne može da spava zbog toga što nema naočare. Verujte mi, prvi put sam čuo da neko ne može da spava jer nema naočare... Začuđeno sam gledao u Tata Kolumba čekajući da mi objasni svoj problem. „Čika Keko, ne znam kako da rešim ovaj svoj problem“, kukao je Tata Kolumbo.

Da li znate gde je Fruškogorska reka? ČIKA KEKA: Najdivnije je kad se ne spava! Ja mogu uvek da ne spavam, toliko volim nespavanje. Šta vi kažete? I vi ste nespavači? Hajde da uživamo u nespavanju jer najviše ne volim kada ujutru moram da se probudim rano i da idem u školu. Zato je bolje da ne spavamo pa se ne moramo ni buditi rano ujutro jer nismo ni spavali... Dok večeras tako ne spavamo setio sam se moga druga, iz Panonskih vodenih dana, Rečno Morskog Šarana. Pitate se kakav je to bio šaran?

Da li se bojite zubara? ČIKA KEKA: Plovim vam ja tako brodom po Panonskom moru, hoću da kažem, hodam po svom Panonskom brodu dok Panonski brod plovi Panonskim morem a moj pomoćnik Panonski mornar Dvooki Steva upravlja tim istim mojim Panonskim brodom koji plovi Panonskim morem dok ja šetam po njemu Panonskim koracima...  Šetam vam ja tako i nešto razmišljam, kad kao da čujem da negde ispod Panonske morske površine neko jauče, kuka, ječi... Kažem ja Dvookom Stevi da parkira brod pored morskog puta kako bih pogledao šta se to i ko se to čuje. Otvorim ja morski prozor da pogledam, ali tu je bila velika dubina...

 Da li više volite da ne spavate ili da idete kod zubara? ČIKA KEKA: Ih, kad se samo setim kad sam ja krenuo u školu... Nije to bilo baš tako davno... To je bilo kad smo u isti razred išli ja, Hans Kristijan Andersen, Dragan Lukić, Vilijam Šekspir, Duško Radović, Braća Grim, Tri praseta, Sedam patuljaka, Snežana i Profesor Arkadije... To su bila divna vremena.

Da li više volite da jedete ili da užinate? ČIKA KEKA: Dobro veče svima vama, dobro veče svima nama koji smo spremni za još jednu zanimljivu, veselu i neprespavanu noć. Laku noć onima koji hoće u krevet, laku noć i onima koji i neće u krevet ali ih teraju... Mi nećemo u krevet jer se nama ne spava a niko nam ništa i ne može. Čak kad mi se možda, mada je to retko, i pomalo prispava ja pojedem noćnu užinu... Znam da nije dobro jesti noću ali i to je bolje nego da se spava...

Da li imate neke drugare koji ne paze na prirodu? ČIKA KEKA: Jednog jutra kada sam se spremao da, kao i obično, metlom čistim more oko Panonskoga broda odjednom se začula neka galama, buka, vika... Kad sam se popeo na palubu svoga broda skoro da sam se onesvestio.... Oko mog broda je bilo mnogo čamaca koji su stajli između gomile smeća koje je plutalo po mom najdražem Panonskom moru.

Da li ste vi borci protiv spavanja? ČIKA KEKA: Jednog Panonskog jutra sam se baš umoran probudio na svom Panonskom brodu posle jedne od retkih Panonskih noći kada sam spavao. Bio sam toliko umoran da sam jedva mogao da podignem ćebe. Tako sam ja ležao na krevetu pritisnut preteškim ćebetom kad se odjednom začu zvonce na brodskim vratima. Ko li je to mogao da bude u ranu zoru oko podneva, pitao sam se? Zvono nije prestajalo da zvoni. Jedva sam se izvukao ispod ćebeta i spustio sa kreveta...

Da li vi idete u školu odmorni od nespavanja? ČIKA KEKA Nego, da li ste već večerali? Ja sam baš nešto ogladneo. Trebao bih nešto lepo pojesti kako bih imao snage za nespavanje. Uh, šta bih mogao da jedem? Kada već spominjem tako lep običaj kao što je večera pada mi na pamet najbolji restoran na svetu u kome sam bio. To vam je čuveni restoran koji se nalazio na Restoranskom Ostrvu u Panonskom moru i zvao se Panonski Restoran... Eh, što je to bio restoran.... Na svetu nije bilo takvog... Vlasnik restorana je bio čuveni Panonski Kuvar Kuvalo. Kakva jela je samo taj pripremao, prste da poližeš do lakata!

Da li se sećate vremena kada nije postojao kalendar? ČIKA KEKA: Baš je bilo lepo ali nezgodno ploviti Panonskim morem bez kalendara. Danas ni sam ne znam kako smo se snalazili. Nisu se znali ni dani u nedelji, ni datumi u mesecu, ni meseci... Baš je to bila jedna velika gužva. Sada je to lako. Ako je danas ponedeljak ti možeš da kažeš „u sredu treba da plovim u potragu za izgubljenim blagom“. Nekada si morao da se dovijaš pa kažeš „kada dva puta spavam i probudim se treba da plovim u potragu za izgubljenim blagom“. Ili sada kažeš „za dve nedelje treba da idem na jedno pusto ostrvo da vidim da li ima koga“, a onda si morao da kažeš „kada četrnaest puta budem spavao i probudio se treba da idem na jedno pusto ostrvo da vidim da li ima koga.“

Da li volite geografiju? ČIKA KEKA: Vozim ja moj brod Panonskim morem u potrazi za Amerikom. Sa mnom na brodu je bio i Panonski Kralj koji je hteo da prvi otkrije Ameriku... Vozim ja tako i gledam, gledam... Naiđem vam ja na raskrsnicu sa putokazima.... Na onom koji je pokazivao desno pisalo je Amerika, na onom koji je pokazivao levo pisalo je Indija, a na onom koji je pokazivao pravo pisalo je Afrika. Ja naravno skrenem levo... Jaooo, muke moje kad to vide Panonski Kralj poče da viče: „Čika Keko, gde ti to ideš?“

Da li znate da čuvate tajne? ČIKA KEKA: Plovio sam vam ja tako jednom Panonskim morem kod Subotice. Plovim vam ja tako i tražim izgubljeno blago. Tražim ga ja ali ga nešto nema. Imao sam nekoliko mapa izgubljenog blaga ali izgleda da nisu bile dobre. Ako vi imate neku mapu izugubljenog blaga pošaljite mi je... Mada, bolje nemojte, jer šta će mi mapa kada nema više ni Panonskog mora. Propao posao...

Da li volite da idete u školu? ČIKA KEKA: Ne volim da spavam pa to ti je... Što da spavam, šta tu ima lepo? Kad spavam ne mogu da sviram, jedem, pevam, igram se sa igračkama... A ko spava taj brzo poraste i nema vremena da se igra sa igračkama. Ja neću da porastem... Mada, doduše, već sam nešto malo i porastao... Ali zato nemojte vi.... Jer kad porastete tu nastaju problemi. Zaljubite se, oženite se, imate decu koja neće da spavaju... Pa bolje je da vi budete ti koji ne spavaju nego da imate decu koja neće da spavaju... Veliki imaju velike probleme a mi mali male...

Da li ste nekada plovili Panonskim morem kod Šašinaca? Uostalom, da li vi uopšte znate gde us Šašinci? ČIKA KEKA Volim da dok vozim brod po malo pevušim. Kad vozim brod, da bih uštedeo vetar, ubacim u petu brzinu i lagano idem Panonskim morem i pevam. Pustim glas i sveg grla pa zapevam „kad sremac pođe na rad, da kopa vinograd ponese šunku il’ dve, sremice poljubi me...“ ili onu „na ulicu istrčao i naš mali Iva sav zadihan zahuktao k’o lokomotiva...“ Tako ti ja pevam i rok pesme, i operske arije, i starogradske, i pop, i grok, i fank, i pank, i tehno, i haus, i narodne, i zabavne, i ne znam ti ja kakve sve...

Da li volite da jedete sir? ČIKA KEKA: Dobro veče svima. Uh, ala sam željan igranja i pričanja priča... Nikad nisam bio ovoliko odmoran... Odmoran sam od zemlje do neba, pa možda i više... A vi? Pa znam ja, vi ste još više odmorniji od mene. Vi ste najodmorniji... Naravno, kad je neko odmoran onda mu se i ne spava... Znači, nema spavanja...

Da li volite žabe? ČIKA KEKA: Jednom davno, dok ste vi još bili mali, a možda čak i pre toga, plovio sam vam ja tako Panonskim morem prema Novom Sadu. Ceo dan je sunce sijalo, vedro plavo nebo je bilo iznad naših glava, čisto plavo more je bilo ispod našeg broda... Vozim ja, ni briga me nije... Baš sam dobio peticu iz fizičkog vaspitanja i peticu iz muzičkog... Lep dan, ja veseo žurim da javim mami i tati lepe vesti...

Da li ste nekada bili budni celu noć? ČIKA KEKA: Vozim se ja Panonskim morem, tražim negde da popravim gumu za brod koja mi se probušila... Vozim se ja tako kad odjednom naiđoh na nešto ogromno što je virilo ispred mene u moru kod Kikinde... Bilo je to tako veliko da mu se nije video ni kraj, ni početak, ni kraj leve strane, ni kraj desne strane, ni kraj gore, ni kraj dole... Ali bilo je to nešto čudno okruglo i veliko... Šta bi to moglo da bude, pitao sam se ja....

Da li ste nekada bili na dalekom severu Panonskog mora? ČIKA KEKA: Bilo je vreme za večeru a pošto sam stigao gladan sa dalekog puta pristao sam da idem na tu kraljevsku večeru.... Kakvih je tu sve đakonija bilo za jesti.... Da ne veruješ svojim očima... Bilo je tu bureka na aždajin način, piletine na podmorski način, gibanica od sunčevih zraka, pečenih svemirskih brodova, supa sa sosom od viljušaka, pečenih jagoda punjenih čokoladom, palačinke sa džemom, pohovanih čokolada u puding sosu, gužvara sa makom, sosova od slatkiša raznih vrsta i kao desert kraljevska torta...

Da li ste nakada pronašli Izgubljeni Grad? ČIKA KEKA: Bilo je to prilično davno. Bilo je to toliko davno da bih mogao da kažem da je to bilo pradavno ili praprapradavno... Ne znam da li sam već tada izmislio kalendar ili je to bilo još pre toga... Vozim se ja tako brodom po Panonskom moru... Vozim se, lep dan, nigde ni oblačka. Listam ja tako stari čukundedin dnevnik. Čitam šta je on radio, kad mi zazvoni telefon. Ko li me sad zove? Javim se na telefon. Nešto telefon krči, zuji, bruji... Jedva čujem. Nekako razumem da me to zove moj stari drugar, mornar i kapetan Teofilo.

Čika Keka je Panonski mornar bez Panonskog mora i broda koji sedi na tavanu i deci priča priče iz vremena dok je još plovio Panonskim morem. Pričajući deci priče on decu ubeđuje da ne spavaju ali svi njegovi argumenti su u stvari da deca treba da spavaju. Njegove priče su poučne i svaka priča u sebi sadrži jednu pesmicu i jednu zagonetku vezanu za temu priče. U svojim pričama on rasteruje deci strah od zubara, objašnjava zašto teba nositi naočare, brine se o ekologiji, priča deci o drugarstvu, priča o značaju zdrave hrane a sve to jezikom koji je razumljiv deci... Čika Kekin najbolji prijatelj je Profesor Arkadije a u svojim pričama on se druži sa ocem Kristofera Kolumba, Čika Jovom Zmajem, Rakom Kleštalom, Kapetanom Kukom, Velikom Panonskom Ajkulom, Kapetanom Užinkom, Divovima, Kraljem Arturom...

Da li vam se nekada desilo da ste zaboravili da imate kontrolni zadatak? ČIKA KEKA: Jednom sam vam ja tako plovio okeanima i odlučih da svratim malo do Panonskog mora, da vidim da li je sve u redu... Plovim vam ja tako, malo čitam novine, malo pevušim, vidim sve je u redu... Odjednom kao da se sunce počelo zamračivati... Šta se to dešava, upitah se ja?Gledam prema suncu, a ono sve tamnije, nešto ga zaklanja...

Da li ste čuli kako se Kit Mića zaljubio u Slonicu Mileusniju? ČIKA KEKA: Kad se setim kad smo jednom, dok je postojalo Panonsko more, plovili u potrazi za gusarima koji su pljačkali druge brodove. Baš sam bio ljut jer su ti gusari opljačkali brod moga druga kapetana Đoše. Idemo mi tako morem, vozimo desnom stranom jer moramo poštovati propise, ja gledam okolo ne bih li video nekog gusara, a gusara nema... Idemo tako i na jednoj raskrsnici, dok je bilo crveno svetlo na semaforu, čujem ja nekog kako me zove „Čika Keko, Čika Keko... Kapetane, Čika Keko!“Pogledam i ne mogu da verujem...

Da li znate gde je luka Beočina na Panonskom Ostrvu Fruška Gora? ČIKA KEKA: Mi mornari smo obišli toliko puta po ceo svet i toliko puta po pola sveta da smo plovili noću a spavali danju, pa plovili danju a spavali noću, pa smo onda samo plovili a nismo spavali uopšte… Nikada se nije desilo da smo spavali a nismo plovili… Najviše sam plovio po Panonskom moru. Znate li gde je to?

ALEKSANDAR DUJIN I ČIKA KEKA BEND Peva: Slobodan Boda Ninković i Ema MalinaMuzika i Arnažman: Aleksandar DujinTekst: Saša Jovanović Čika Kekina autobiografska pesma. ČIKA KEKINA USPAVANKA Kada Sunce sjajnoNa počinak pođeMesečeva svetlostU goste nam dođe I umorne rečiMeni tada sjajeZašto ovaj danVečno nam ne traje Ja neću da spavamJedva perem zubeMeni se ne spavaReči zborim grube Ostaću ja budanPreko cele noćiJa to žarko želimSigurno ću moći Ja neću da spavamPod jorganom kažemOstaću ja budanJer nikada ne lažem Meni se ne spavaKroz zevanje zborimSa teškim kapcimaJedva se ja borim

Čika Keka je Panonski mornar bez Panonskog mora i broda koji sedi na tavanu i deci priča priče iz vremena dok je još plovio Panonskim morem. Pričajući deci priče on decu ubeđuje da ne spavaju ali svi njegovi argumenti su u stvari da deca treba da spavaju. Njegove priče su poučne i svaka priča u sebi sadrži jednu pesmicu i jednu zagonetku vezanu za temu priče. U svojim pričama on rasteruje deci strah od zubara, objašnjava zašto teba nositi naočare, brine se o ekologiji, priča deci o drugarstvu, priča o značaju zdrave hrane a sve to jezikom koji je razumljiv deci... Čika Kekin najbolji prijatelj je Profesor Arkadije a u svojim pričama on se druži sa ocem Kristofera Kolumba, Čika Jovom Zmajem, Rakom Kleštalom, Kapetanom Kukom, Velikom Panonskom Ajkulom, Kapetanom Užinkom, Divovima, Kraljem Arturom...

ALEKSANDAR DUJIN I ČIKA KEKA BENDPeva: Slobodan Boda NinkovićMuzika i Arnažman: Aleksandar DujinTekst: Saša Jovanović Čika Kekina autobiografska pesma. ČIKA KEKINA PESMA Panonski sam mornar,bez mora i brodaPšenična su poljamoja morska voda Panonsko je moreNeka ovde biloI nestade iznenadaKo zna šta se zbilo U daljinu stalno gledamNjega nema, ja ga tražimI bez mora PanonskogaZa mornara pravog važim Ali jednog dana,posle vedre noćiPanonsko će moreopet meni doći A kad nađem more svojeSve će strepnje tad da oduŽivot morski tad će tećiNa Panonskome mome brodu. Pozvaću vas ja na moreKoje negde mene čekaVerujte vi sada meniKad vam kaže Čika Keka Ja bez mora PanonskogaMorski život stalno živim,U mislima neprestanoPučini se morskoj divim. I bez broda PanonskogaNaći ću ga jednog danaTo je more moja kućaSvima nama ljubav znana Ostrvo je Fruška goraSvedok morskih divnih danaA bez mora PanonskogaPlanina je sada sama