Višak istorije

0:00 – PRIČA DO SADA1:25 - Scena I. Zabrana6:30 - Scena II. Živa vaga propasti10:38 - Scena III. Spasavanje starine Nestora15:46 - Scena IV. (Ne)dostojanstveno povlačenje19:54 - Scena V. Trojanci u naletu22:54 - Scena VI. Rat je rat, ali brat je brat24:47 - Scena VII. Lane na oltaru28:40 - Scena VIII. Nema borbe, nema rata, bez Teukra i Ajanta33:21 - Scena IX. Snajperista izbačen iz igre36:40 - Scena X. Buntovne boginje40:16 - Scena XI. Glasnica sa Ide43:48 - Scena XII. Očinji gnev48:10 - Scena XIII. Hektorov savet53:08 - Scena XIV. Logorske vatre55:29 – Homerova haptičnost i enigma šafranove boje1:01:52 – kako se vrši Divova volja?1:08:26 – „drugarice i drugovi, boginje i bogovi“; Zevs (ni)je Jupiter1:19:36 - o orfizmu, misterijama i kultovima1:48:13 – Vertikalna nebeska geografija; Platonov „Fedon“ (grčki mit i Danteova reciklaža)2:19:31 – Zevs balkanjeros: kad odalami, i na uže prebaci, niko se „lepo neće vratiti“ na Olimp2:30:59 – Atena nema vremena za „bešenje o meteore“ – valja ratovati2:38:30 – Div napušta Olimp, osamljuje se na Idi2:48:25 – sudar vojski pod Trojom, zemlja „teče krvlju“2:58:00 – Zevs vadi kantar – prvi i poslednji put3:22:08 – Rush hour – Diomed prvo Nestora spašava, pa zajedno sa njim Trojance rešava3:34:00 – Zevs zaustavlja Diomeda munjom; Zevs kao sudija3:40:53 – Hektorova prozivka Diomeda; balkanska kultura „bruke i časti“3:44:07 – još Balkana: Hektor pola pije, pola konjima daje3:55:51 – Hera Posejdonu „priča priče“ – intermeco3:57:56 – Agamemnon sprečava bekstvo Ahejaca4:03:21 – Diomed ponovo nadire; Ajant, Teukar – jedan da štiti, drugi da šteti; o strelcima u bronzanom dobu; Apolonove intervencije4:09:30 – buntovne boginje i poruka Diva; Zevsov povratak kući4:20:49 – Hektorov savet4:23:55 – (još jedna) neutemeljena kleveta protiv Miše Đurića

0:00 - Прича до сада1:21 - Сцена I. Хектор и Парис стижу у бој4:31 - Сцена II. Две грабљивице на дрвету 9:53 - Сцена III. Изазов13:31 - Сцена IV. Менелајева клетва 17:09 - Сцена V. Кад сам био млађан борац ја21:30 - Сцена VI. Жреб 26:14 - Сцена VII. Један на један 29:53 - Сцена VIII. Двобој 35:14 - Сцена IX. Гозба 38:02 - Сцена X. Тројанска скупштина 41:32 - Сцена XI. Нема преговора44:47 - Сцена XII. Земљани радови 47:21 - Сцена XIII. Грађевинска инспекција 49:36 - Сцена XIV. Громопуцатељна гозба 52:29 - Фусноте

Sadržaj: 0:00 - Intro1:05 - Pompej i Ciceron protiv Klodija i nastavak uličnih nemira14:19 - Ptolemej XII Aulet i pitanje Egipta 27:14 - Krasove ambicije i Pompej u nemilosti senata41:13 - Konferencija u Luki57:34 - Katon na Kipru i povratak u Rim1:09:34 - Ciceron se u očaju okreće banditizmu1:16:59 - Izbori za konzule za 55. godinu pre Hrista – praznik demokratije i krvavi obračuni

Ова епизода "Вишка историје" посвећена је епској песми "Почетак буне против дахија", српској историји у 18. веку и српској револуцији.

- Priča do sada- Scena I. Pokolj- Scena II. Bez milosti - Scena III. Lobiranje za božansku intervenciju- Scena IV. Glaukov pedigre- Scena V. Gospođa majka- Scena VI. Boginja od kamena- Scena VII. Dever u gostima- Scena VIII. Andromaha- Scena IX. Dva brata i Skejska vrataFUSNOTE- Trejler za Nolanovu "Odiseju"- Opis borbe i Homerove jezičke igre- Između Simeonta i Ksanta - Homerovo "veseli se, kućni domaćine"- Zavođenje nimfe Abarbareje- Homerovi glagoli za ubijanje- O Adrestovom ubistvu, ratu u bronzano doba i Agamemnonovom manifestu genocida- Klonulost Trojanaca i Helen, Prijamov sin, pticočatac- Trojanska bruka i čast i srpski "turcizmi"- τείρω - srodnost srpskog i grčkog i izgubljene etimologije- trojanske "staramajke" i uloga žena u trojanskom društvu- Hektor bodri vojsku i balkanski srodnički univerzum- Diomed se predstavlja Glauku- Likurg i prvo pojavljivanje Dionisa- Glaukov pedigre- Hektor sa Hekabom i među Trojankama, opis Troje i Homerova čovečnost- Hektor kod Parisa- Hektor i Andromaha- Paris u trku

Teme:- Guslarski uvod - O modernoj mitologiji - Metodologija i izvori - Hronologija i datiranje - (Meta)fizika četiri elementa - Platonovski dualizam – pojavni svet i svet duhova (oba ovostrana) - O figuri Avatara i odsustvu religije; Iskoni i predistorija – manihejstvo Raave i Vatuua; Avatar Van kao prometejska figura - Primarna kolonizacija duhovnih divljina – egzodus duhova - Zamrznuti svet – bez istorije i bez duhova - Etnologija i etnogeografija četiri naroda; istorija sa etničkom suspenzijom teleologije; 9000 godina istorije do Kuruka - Avatar Kjoši - 230 godina Pax terraena - Avatar Roku – insularna aristokratska kultura naroda vatre - Sozinova kometa i iskorak u istorijsko; Genocid vazdušnih nomada - Prva globalizacija i industrijska revoulcija: Stogodišnji rat – era vatrenog imperijalizma – inkrementalno širenje i kolonizacija - Beli lotos – masonerija i liberalizam - Zašto se Ang odmzrava? - Ozai, Zuko, Ajro - Lov na Avatara i Žaova ekspedicija – formiranje Avatarove grupe - Pad Ba Sing-Sea i Kraljevstva Zemlje - Crno Sunce, Sozinova kometa i Carstvo Feniksa - Sazrevanje klasnog pitanja: post-belum period i osnivanje Ujedinjene Republike; osobenosti zrelog industrijskog društva u nenjutnovskom svetu - Politička struktura sveta pre Korinog izlaska iz manastira - Ekvalistička revolucija - Harmonijsko poravnanje i Vodeni građanski rat - Procvat Crvenog lotosa - Kuvirina rekonkista - Zaključna razmatranja: nema konačnih rešenja za večna pitanja - "Pogledaj na jezero Laogaj" Tekst za gusle: Nikola Tanasić Guslar: Miloš Milićević Autor "Pogledaj na jezero Laogaj": Nikola Tanasić Pesmu izveli: Nikola Tanasić i Anđelija Tanasić Razgovor o "Avataru" vodili: Tiosav Purić i Nikola Tanasić Autor slike za thumb: Nikola Tanasić

Posle 15 meseci, Ciceron se konačno vraća u Rim. Ali Klodije ne napušta politiku osvete prema državniku-povratniku. Pompej još jednom dobija izvanredna ovlašćenja, Kras nalazi svoju sentimentalnu stranu, a za sve to vreme, senka Cezara i njegovih vojnih uspeha u Galiji se nadvija nad Rimom.

0:00 - Priča do sada01:31 - Scena I. Božanske intervencije04:56 - Scena II. Smeteni Arej09:57 - Scena III. Samo površinska rana14:15 - Scena IV. Lav u toru17:00 - Scena V. Dva loša23:18 – Scena VI. Trosovi konji26:19 - Scena VII. Likvidacija likijskog kandidata28:49 - Scena VIII. Rat, a ne ljubav33:48 - Scena IX. Neslavni povratak39:51 - Scena X. Iluzije rata44:14 - Scena XI. Preokret48:43 - Scena XII. Dva Arejeva ljubimca54:25 - Scena XIII. Sarpedon vs. Tlepolem1:04:18 - Scena XIV. Boginje pristižu u pomoć1:10:34 - Scena XV. Diomed ranjava Areja1:16:58 - Scena XVI. U olimpskoj ambulanti1:21:01 - Fusnote

- Priča do sada - Scena I: Kuloari Olimpa - Scena II: Provokator - Scena III: Strela iz potaje - Scena IV: Bratovljev grob - Scena V: Ranar, lekar, vidar - Scena VI: Motivacioni govornik - Scena VII: Idomenej - Scena VIII: Ajant&Ajant - Scena IX: Starima starešinstvo, mladima mlataranje - Scena X: Odisej - Scena XI: Očevi i sinovi - Scena XII: Prvi talas - Scena XIII: Krvoproliće - Fusnote - razgovor vodili Nikola Tanasić i Tiosav Purić

Pripovest o temeljnom spevu balkanske epike nastavljamo u novoj epizodi Viška istorije - EPIKA. Naša pripovest o trećem pevanju Homerove Ilijade i Heleni vodiće nas u potragu za Pigmejima na obalama dalekog Okeana koji ratuju protiv gerana, na antičke agore gde ćemo slušati rasprave sofiste Gorgije o krivici Helene za Trojanski rat, ići ćemo do jednog aprila kada je 1204. godine Helena poslednji put postradala zajedno sa Carigradom, ići ćemo u Egipat prateći jednu neobičnu Herodotovu priču, i tumačićemo starogrčki jezik, poredeći Homerov original sa čak četiri prevoda koji srpska publika ima na raspolaganju: Đurićevim, Maretićevim, Jarčevićevim i Štulićevim. Takođe, upoznaćemo boginju Afroditu na kakvu nismu navikli, i govorićemo o mikenskoj privredi kakva nije viđena do industrijske revolucije.

0:00 - Uvod1:54 - Odnos Cezara prema legionarima 5:45 - Cezar i Marije – popularski generali 14:58 - Plutarh o Cezaru kao vojskovođi 19:15 - Svetonije o Cezaru kao vojsokovođi 22:07 - Prokonzul Cezar u provincijama i Katulova uvreda na račun Cezara 25:36 - Cezar i Belgi44:45 - bitka na reci Sabis55:51 - Posle pobede: Cezar i Atuatuci1:00:23 - Cezar sklapa mir sa HelvećanimaU novoj epizodi serijala Pad Rimske republike pratimo Cezara tokom njegovog vojevanja u Galiji 57. godine pre Hrista. Muzika korišćena u videu: Farja Farađi - Himna Legije (Hymn of the Legion)

U novoj epizodi serijala Pad Rimske republike pratimo dalju sudbinu naših heroja: Cezarove podvige u Galiji, odnos Klodija Pulhera i Gneja Pompeja u Rimu i Cicerona u izgnanstvu.

• 0:00 - Прича до сада • 01:52 - Пролог: Сан • 07:39 - Сцена I: Веће краљева • 12:48 - Сцена II: Превелико искушење • 20:23 - Сцена III: Одисејева интервенција • 26:42 - Сцена IV: Терсит • 33:55 - Сцена V: наговарање на борбу • 45:16 - Сцена VI: Гозба • 53:10 - Сцена VII: Каталог бродова • 01:14:28 - Сцена VIII: Тројанска војска • 1:24:02 - ФУСНОТЕ

Садржај: 00:00 - аутор драме: Никола Танасић 00:37 - Пролог: Бог на хриди 03:39 - Сцена I: Куга 08:53 - Сцена II: Ахијел сазива скупштину 12:05 - Сцена III: Калхант опомиње Агамемнона 17:40 - Сцена IV: Да оружје не потегне на владара ахејскога 38:14 - Сцена V: Несторова беседа 46:16 - Сцена VI: Одвођење Брисеиде 50:49 - Сцена VII: Најкрактовечнији и најнесрећнији 57:08 - Сцена VIII: Стоволовка жртва 1:03:03 - Сцена IX: Тетида код Дива 1:06:48 - Сцена X: Олимпска вечера 1:13:50 - ФУСНОТЕ - РАЗГОВОР НИКОЛЕ ТАНАСИЋА И ТИОСАВА ПУРИЋА | О бронзаном добу, ахејској цивилизацији, Хомеровом језику и филозофији, грчким боговима и херојима, Хетитима и Троади, трговачким и цивилизацијским везама међу народима и тзв. "Народима с мора", о преводима и холивудским адаптацијама Хомера. Музика коришћена у видеу: https://www.youtube.com/watch?v=elERNFoEf3Y

Vidovdanska epizoda Viška istorije: EPIKA posvećena srpskoj narodnoj epskoj pesmi: "Marko Kraljević i Musa Kesedžija" Autor i narator audio drame: Nikola Tanasić DRAMA: 01:14 - Prolog: Mehana u Carigradu 09:39 - Scena I: Arbanasa pred vratima 11:20 - Scena II: Vladavina terora 14:38 - Scena III: Tri hiljade na jednog 17:30 - Scena IV: Naopaki konjanik 18:35 - Scena V: Ima jedan megdandžija... 21:22 - Scena VI: U tamnici 23:15 - Scena VII: Carev divan 28:10 - Scena VIII: Trening montaža 33:47 - Scena IX: Kovač 39:49 - Scena Х: Jeste li videli ovog razbojnika? 41:18 - Scena XI: Megdan 50:24 - Scena XII: Osta Musa uvrh Kačanika 53:42 - FUSNOTE: razgovor Tiosava Purića i Nikole Tanasića #istorija #epika #vidovdan #musa #kesedzija #marko #kraljevic #srbija #srpska #epska #poezija #radio #drama #podkast #podcasting #visakistorije Muzika: Farja Farađi - Avanture Kraljevića Marka | Link: https://www.youtube.com/watch?v=P_bMjAmEK24&list=RDP_bMjAmEK24&start_radio=1&ab_channel=FaryaFaraji

„Od ostalih njegovih mera najviše divljenja pobuđuje deoba puka po zanimanjima“. Plut. Num. 17 Jedna od najuzbudljivijih, ali do danas, najnejasnijih priča jeste priča o famoznim rimskim „raskršćima“. U novoj epizodi serijala o propasti Republike u Rimu razgovaramo o tome da li su kolegijumi, koji su nastajli oko rimskih raskršća, bili „mafija“, „zadruge“ ili „akcionarska društva“, ili nešto između. Gde je granica između toga da Plutarh u najveće zasluge drevnog rimskog kralja Nume Pompilija upisuje formiranje kolegijuma, i slike o čuvenom Erastasu Fulmanu, liku iz Milijusovog Rima, koji je postao slika i prilika rimskog života na Aventinu. I raspravljamo, kroz godinu tribunata Publija Klodija Pulhera, o tome kako su rimske popularske komite osvojile aventinske kompit-e, odnosno rimska raskršća. Takođe, biće reči o „kiparskom pitanju“, žitu i crnoj legendi o Klodiju Pulheru, koji je ipak, možda nešto više, od „Lepotančića“ iz Ciceronovih pisama Atiku. SADRŽAJ [01:08] - Uvod: dve legende iz 58. godine pre Hrista [09:48] - Ciceronov govor o popularima (Cic. Har. resp. 43-44) [12:04] - Odlike popularske politike [14:22] - O Kompitalijama [18:45] - Deifikacija populara oko raskršća [22:38] - Šta su kolegijumi? [24:49] - Drugi rimski kralj, Numa Pompilije, stvara kolegijume Plut. Num. 17 [28:56] - Ciceronova upotreba kolegijuma (Comment.pet. 19) [33:37] - Uloga besplatnog žita u popularskoj i rimskoj politici [38:36 ] - Pitanje Kipra [47:42] - Suđenje Publiju Vatiniju i efekat Klodijeve politike

«Napokon, zar ima išta niže ili sramnije nego po neprijateljskom diktatu odlučivati o najkrupnijim stvarima?»– Cezar, Galski rat V 28Pred vama je nastavak jedne od najspektakularnijih priča iz vojne istorije. Rečima samog Božanskog Cezara ispričana priča o pohodu na Britaniju, i priča o mučnoj galskoj pobuni iz 53. godine pre Hrista, protiv rimskih zavojevača. Pored toga, u ovoj epizodi Arhiva Viška raspravljamo o značaju Atlantika za drevne moreplovce, naravno – prema Herodotovim procenama. Čitamo, naravno, Strabona i Diodora sa Sicilije. Govorimo o nadmetanju Feničana i Helena i o ratu Masilije, Kartagine i Etruraca za dominaciju na zapadnom Sredozemlju u 6. veku pre Hrista. Takođe ćemo pratiti grčkog matematičara i avanturistu Piteja do ivice sveta i svedočiti rođenju mita o ostrvu Tula, o kom su sanjali onoliki teozofi, ezoterici i alhemičari. Zavirićemo i u tihu revoluciju keltskog sveta na prelasku iz halštatske u latensku kulturu u 5. veku pre Hrista. Biće reči i o jednoj večeri koju je na posedu engleskog manastira Svetog Avgustina u Kenterberiju u leto 1524. organizovao opat Džon Foš, a koja je imala dalekosežni uticaj na nacionalnu istoriografiju onih Britanaca koji su sebe smatrali potomcima Feničana (umesto potomcima Trojanaca).Ali pre svega, ovo je priča o slavnom rimskom podvigu, i Cezarovom podvigu, kome se čak i zlovoljni Ciceron radovao. O vojevanju na ivicama sveta. O junaštvu dvojice centuriona - Tita Pulona i Lucija Vorena – koji, nadmećući se u borbi protiv neprijatelja, postaju braća. O jednom Petrosidiju, rimskom legionaru, koji je noseći rimski orlovski steg slavno poginuo za slavu, i o jednom Dumnorigu od Heduanaca, galskom prvaku, bratu druida Divicijaka, koji je pao kao „slobodan čovek iz slobodnog naroda“, odbijajući da se pokori Senatu i rimskom narodu, i prokonzulu Cezaru. O slatkorečivom Ambiorigu, i divljim Pritanima, koje neki zovu Briti, tetoviranim eponimima Britanije, koji pod vođstvom nestvarnog Kasivelauna čak i samog Cezara nagone da im oda priznanje na ratnom umeću.Ukratko, ovo je nova epizoda Arhiva Viška istorije, u kojoj čitamo i pričamo o petoj knjizi Cezarovog Galskog rata.

Arhiv Viška (3): Galski rat (prvi deo) | Kelti, Cezar, Plutarh | Višak istorije Podcast na YT: https://www.youtube.com/@visakistorijeУ првом делу наше приче о Галском рату, пратимо Цезара на путу до једног од најепохалнијих војних тријумфа у историји, уз осврт на његов прелазак преко Рајне и одлазак у Британију; читамо Плутархове записе о Келтима који су освојили Рим у 4. веку пре Христа и Цезаров "Галски рат". Такође, говоримо о Келтима, њиховим прапочецима, митологији и културним везама са Медитераном. U prvom delu naše priče o Galskom ratu, pratimo Cezara na putu do jednog od najepohalnijih vojnih trijumfa u istoriji, uz osvrt na njegov prelazak preko Rajne i odlazak u Britaniju; čitamo Plutarhove zapise o Keltima koji su osvojili Rim u 4. veku pre Hrista i Cezarov "Galski rat". Takođe, govorimo o Keltima, njihovim prapočecima, mitologiji i kulturnim vezama sa Mediteranom. #cezar #kelti #visak #келти #цезар #вишак #galija #галија #плутарх #plutarh Музика коришћена у видеу: Miracle of Sound - The Tail of Chu Chulainn Farya Faraji - Windiorix's Curse Farya Faraji - Call to Maponos Farya Faraji - Is Acher in Gaíth Farya Faraji - In Numa's Time Farya Faraji - Gaivs Ivlivs Caesar - Epic Simphony

U novoj 13. epizodi serijala o padu Rimske Republike podkasta Višak istorije govorimo o konsolidaciji moći u Rimu po povratku Pompeja iz rata protiv Mitridata, o izgredima Klodija Pulhera, promenljivoj političkoj sreći Marka Tulija Cicerona nakon što je proglašen "Ocem otadžbine" i Cezarovom konzulatu 59. godine pre Hrista.

U novoj epizodi Arhiva Viška čitamo izvore koji svedoče o tim turbulentnim godinama u Rimu: Dionovu Rimsku istoriju, Apijanove Rimske građanske ratove i Plutarhovu biografiju Sule.

U prvoj epizodi "Arhiva Viška" čitamo jevrejsko-rimskog istoričara iz prvog veka posle Hrista Josifa Flavija i njegov spis "Jevrejske starine" o jevrejskom kraljevstvu u prvoj polovini prvog veka pre Hrista i o Pompejevom osvajanju Jerusalima.

Dramatis personae: Марко Тулије Цицерон – конзул 63. године пре Христа Гај Антоније Хибрида – конзул 63. године пре Христа Марко Порције Катон Млађи – квестор 64. године пре Христа Гај Јулије Цезар – курулски едил 65. године пре Христа и pontifex maximus од 63. године пре Христа Луције Сергије Катилина – претор 68. године пре Христа Луције Лициније Лукул – римски imperator на Истоку 73-66. пре Христа Гнеј Помпеј Велики – римски imperator на Истоку 66-62. пре Христа Марко Лициније Крас – конзул Рима 70. године пре Христа Квинт Лутације Катул (син) – конзул Рима 78. године пре Христа Гај Валерије Катул – песник Аполоније Молон – родоски ученик беседништва Клодија – лезбија из Катулове песме Сервилија – Катонова полусестра, мајка Марка Јунија Брута Издајника, љубавница Цезарова Аурелија – мајка Цезарова Семпронија – Катилинина обожаватељка, фламбојантна дама раскошног карактера и још раскошнијих умећа ___________________________ Marko Tulije Ciceron – konzul 63. godine pre Hrista Gaj Antonije Hibrida – konzul 63. godine pre Hrista Marko Porcije Katon Mlađi – kvestor 64. godine pre Hrista Gaj Julije Cezar – kurulski edil 65. godine pre Hrista i pontifex maximus od 63. godine pre Hrista Lucije Sergije Katilina – pretor 68. godine pre Hrista Lucije Licinije Lukul – rimski imperator na Istoku 73-66. pre Hrista Gnej Pompej Veliki – rimski imperator na Istoku 66-62. pre Hrista Marko Licinije Kras – konzul Rima 70. godine pre Hrista Kvint Lutacije Katul (sin) – konzul Rima 78. godine pre Hrista Gaj Valerije Katul – pesnik Apolonije Molon – rodoski učenik besedništva Klodija – lezbija iz Katulove pesme Servilija – Katonova polusestra, majka Marka Junija Bruta Izdajnika, ljubavnica Cezarova Aurelija – majka Cezarova Sempronija – Katilinina obožavateljka, flambojantna dama raskošnog karaktera i još raskošnijih umeća #ciceron #cezar #katon #rim #visak #istorije #višak #istorije #цицерон #цезар #катон #рим #вишак #историје #катилина #katilina

DRAMATIS PERSONAELucije Licinije Lukul – konzul Rima 74. godine pre Hrista, prokonzul Rima i imperator na istoku od 73. do 66. pre HristaGnej Pompej – konzul Rima 70. godine pre Hrista, prokonzul Rima sa izvanrednim ovlašćenjima 67. godine pre Hrista, imperator na istoku od 66. do 63. godine pre HristaMitridat – kralj PontaTigran Veliki – kralj JermenijeMitridat Megas – kralj nad kraljevima, gospodar PartijeFraat – kralj nad kraljevima, gospodar PartijeAriobarzan – kralj KapadokijeMarko Licinije Kras – konzul Rima, 70. godine pre HristaMarko Tulije Ciceron – konzul Rima, 63. godine pre HristaMarko Antonije Orator – cenzor 97. godine pre Hrista, deda Marka Antonija TrijumviraMarko Antonije Kretik – komandant u ratu protiv pirata 74. godine pre Hrista, otac Marka Antonija TrijumviraKvint Sertorije – marijevac u otvorenoj pobuni do 72. godine pre HristaLucije Kvinkcije – narodni tribun, 74. godine pre HristaAul Gabinije – narodni tribun, 67. godine pre HristaGaj Manilije – narodni tribun, 66. godine pre Hrista

Dramatis personae• Lucije Kornelije Sula Epafrodit Feliks, diktator Rima 82-79. godine pre Hrista• Mitridat, kralj Ponta• Nikomed, kralj Bitinije• Ptolemej Apion, kralj Kirenaike• Lucije Marsije Filip, konzula, senator• Marko Antonije, konzul 74. godine, dodeljen mu "imperium infinitum"• Publije Ceteg, uticajni senator• Marko Licinije Kras, pobednik nad Spartakom, konzul 70. godine• Gnej Pompej Magnus, pobednik nad Sertorijem, konzul 70. godine• Metel Pije, upravnik Dalje Hispanije, konzul 80. godine, pobednik nad Sertorijem• Kvint Sertorije, vođa "pobune" u Hispaniji i Luzitaniji 81-73. godine• Marko Emilije Lepid, konzul 78. godine• Kvint Lutacije Katul, konzul 78. godine• Marko Domicije Kalvin, upravnik Bliže Hispanije 79. godine• Hirtulej, Sertorijev kvestor

U posednom izdanju povodom Martovskih ida, ugostili smo pesnikinju i klasičara Milicu Špadijer, sa kojom smo razgovarali o životu i delu Gaja Julija Cezara.Muzika u špici: Farja Faradži - Himna legije / Farya Faraji: Hymn of the legion [link: https://www.youtube.com/watch?v=F96iKepxKwQ&ab_channel=FaryaFaraji]

Dramatis personae• Lucije Kornelije Sula Epafrodit Feliks, diktator Rima 82-79. godine pre Hrista• Mitridat, kralj Ponta• Nikomed, kralj Bitinije• Ariobarzan, kralj Kapadokije• Lucije Kornelije Cina, marijevac, konzul• Gnej Papirije Karbon, konzul• Kvint Sertorije, jednooki veteran i vojskovođa, marijevac• Gaj Marije Mlađi, Marijev sin• Marko Marije Gratidijan, Marijev nećak• Gaj Julije Cezar, Marijev nećak• Metel Pije, optimat, konzul• Marko Licinije Kras, optimat, sulijanac• Marko Tulije Ciceron, besednik i filozof, svedok događaja• Kvint Lukrecije Ofela, Sulin general

Nova epizoda iz serijala o padu Rimske republike.

U novoj epizodi podkasta Višak istorije, nastavljamo pripovest o Mitridatu, Suli i Mariju i njihovim prvim sukobima.DRAMATIS PERSONAE• Mitridat - kralj Ponta• Ariobarzan - kralj Kapadokije• Nikomed III - kralj Bitinije, saveznik Rima• Nikomed IV - kralj Bitinije, neprijatelj Rima• Laodika - kraljica Ponta• Krest - Mitridatov brat, kralj Ponta od 120. do 113. pre Hr, maloletan• Arijart - princ Ponta• Gaj Marije - Treći osnivač Rima, šestostruki konzul • Manije Akvilije - konzul Rima 101. g. pre Hr. rimski legat u Aziji • Pompej Strabon - konzul Rima 89. g. pre Hr.• Lucije Kornelije Sula - konzul Rima 88. godine pre Hrista• Kvint Pompej Ruf - konzul, 88. pre Hr.• Lucije Kornelije Cina - konzul, 87. pre Hr.• Gnej Oktavije - konzul, 87. pre Hr.• Publije Sulpicije Ruf - tribun naroda, 89. g. pre Hr.• Gaj Julije Cezar Strabon Vopisk, Razrooki Cezar - kandidat za konzula• Arhelaj - Mitridatov general• Medej - atinski tiranin 91. pre Hr.• Aristion - grčki strateg hoplita 88-86. g. pre Hr.

Multimedijalni serijal ,,Ratovi zvezda" nastao je kao saga o herojskom putovanju i oblik otpora Džordža Lukasa američkom imperijalizmu, da bi kroz decenije prerastao u globalnu mitologiju, na koju su se nalik aedima i rapsodima u Staroj Heladi nadovezivali drugi stvaraoci, u formi filmova, video igara, knjiga i stripova. Tako su kreirane legende o Dalekoj Dalekoj Galaksiji, a Amerika dobila jedinu svoju pravu i koherentnu mitologiju, koja se stvarala pred našim očima.U ovom božićnom specijalu, gost podkasta filozof Nikola Tanasić nam je pričao šta se zbivalo nekada davno u svetu Daleke Daleke Galaksije, o istoriji po Legendama i po Kanonu (Dizni), o nastanku Džedaja i Sitova, o Sili, o usponima i padovima Galaktičke Republike, o Galaktičkoj Imperiji, o velikanima galaktičke istorije od vremena Rakatanskе imperije, preko Fridona Nada, Revana i Bejna, do tragedije Anakin Skajvokera.Voditelj: Tiosav PurićEmitovano: na Božić, januar 2024.

DRAMATIS PERSONAE• Gaj Marije, treći osnivač Rima, šestostruki konzul 107. i 104-100. godine pre Hrista• Mitridat VI, pontski kralj• Nikomed III, bitinijski kralj• Boh, kralj Mavretanije• Ariobarzan, kralj Kapadokije, dete• Marko Emilije Skaur, princeps Senata, cenzor 109. godine pre Hrista• Marko Livije Druz, cenzor 109. godine pre Hrista• Metel Numidik, cenzor 102. pre Hrista• Lucije Opimije, konzul 121. godine pre Hrista • Kvint Servilije Cepion, konzul 106. godine pre Hrista• Publije Rutilije Ruf, konzul 105. godine pre Hriste• Kvint Lutacije Katul, konzul 102. godine pre Hrista• Marko Antonije Orator, konzul 100. godine pre Hrista• Lucije Licinije Kras Orator, konzul 95. godine pre Hrista• Kvint Mucije Scevola, konzul 95. godine pre Hrista • Lucije Marcije Filip, konzul 91. godine pre Hrista• Sekst Julije Cezar, konzul 91. godine pre Hrista• Lucije Julije Cezar, konzul 90. godine pre Hrista• Publije Rutilije Lupus, konzul 90. pre Hrista• Gnej Pompej Strabon (Razrooki), konzul 89. godine pre Hrista • Lucije Porcije Katon, konzul 89. godine pre Hrista• Gaj Servilije Glaukija, pretor 100. godine pre Hrista• Kvint Servilije Cepion Mlađi, pretor 90. godine pre Hrista, komandant rimske vojske protiv Marsa u Savezničkom ratu• Lucije Kornelije Sula, pretor 98. godine pre Hrista, legat u Savezničkom ratu na južnom frontu• Aul Sempronije Aselion, pretor 89. godine pre Hrista, ubijen od zelenaša• Metel Pije, pretor 88. godine pre Hrista • Gaj Memije, narodni tribun 111. godine pre Hrista, ubijen 100/99. godinu pre Hrista na izborima za konzula• Lucije Apulej Saturnin, narodni tribun 103. i 100. godine pre Hrista• Marko Livije Druz, narodni tribun 91. • Gaj Papirije Karbon, narodni tribun 89. godine pre Hrista • Kvint Popadej Silon, vođa Marsa u Savezničkom ratu• Gnej Pompej, budući Gnej Pompej Veliki, trijumvir, mladić u vojsci Pompeja Razrookog, njegov sin • Marko Tulije Ciceron, budući Otac otadžbine, mladić u vojsci Pompeja Razrookog

DRAMATIS PERSONAE- Gaj Marije, komandant u ratu protiv Jugurte od 107. do 105. godine pre Hrista, komandant u ratu protiv Kimbra, Tevtonaca i Ambrona od 104. do 101. godine pre Hrista, treći osnivač Rima- Lucije Kornelije Sula, kvestor u ratu protiv Jugurte 107. protiv Hrista, komandant konjice u Numidiji i legat u ratu protiv Germana pod Marijem- Lucije Kvinkcije Cincinat, mitski diktator Rima iz V veka pre Hrista u ratu sa Ekvima i Sabinjanima- Lucije Kalpurnije Bestija, konzul 111. god pre Hrista i komandant u ratu protiv Jugurte, osuđen od Mamilijeve komisije- Marko Emilije Skaur, princeps senata, prvi među jednakima, zet Cecilija Metela i arhitekta uticaja optimatksog tabora- Gaj Memije, narodni tribun 111. godine pre Hrista, ogorčeni protivnik optimata- Lucije Kasije Longin, pretor poslat u Numidiju da privede Jugurtu 111. godine pre Hrista- Jugurta, kralj Numidije- Bomilkar, Jugurtin čovek od poverenja- Masiva, Jugurtin rođak ubijen u Rimu- Gnej Papirije Karbon, konzul Rima, poražen od Kimbra kod Noreje, osuđen na egzil, ubio se- Gaj Porcije Katon, komandant 114. godine pre Hrista u ratu protiv Skordiska, osuđen- Marko Livije Druz, 112. godine pre Hrista ratovao protiv Skordiska- Spurije Postumije Albin, komandant u ratu protiv Jugurte, konzul 110. pre Hrista- Aul Postumije Albin, Spurijev brat, pretor, Jugurta porazio januara 109. godine pre Hrista- Kvint Cecilije Metel Numidik, komandant Rima protiv Jugurte od 109. do 107. pre Hrista - Gaj Mamilije Limetan, narodni tribun 109. pre Hrista- Lucije Opimije, pretor 125. i konzul 121. godine pre Hrista, osuđen od Mamilijeve komisije- Tit Turpilije Silan, osuđeni komandant rimskog garnizona u gradu Vaga - Boh, kralj Mavretanije- Lucije Kasije Longin, konzul 109. pre Hrista, nije ista ličnost kao pretor iz 111. godine pre Hrista- Kvint Servilije Cepion, konzul 106. pre Hrista- Gnej Malije Maksim, konzul 105. pre Hrista- Lucije Apulej Saturnin, kvestor 104. i narodni tribun 103. pre Hrista- Gaj Servilije Glaukija, Saturninov saradnik- Mitridat, kralj Ponta- Kvint Lutacije Katul, konzul 102. pre Hrista i jedan od vojskovođa u bici kod Verčele 101. godine pre Hrista

Sa ubistvom Gaja Graha 121. godine pre Hrista otpočela je epoha rimske revolucije, kako je naziva britanski istoričar Ronald Sajm. Sledeći udarac Senatu zadao je seljak iz latinskog zaleđa Rima i jednan od najvećih vojskovođa rimske republike, Gaj Marije. Njegov protivnik u jednom od najbolje u izvorima posvedočenih ratova, rimsko-numidskom ratu, kopile iz kuće Masinisine, Jugurta, takođe je imao izuzetnu karijeru, i u izvesnom smislu paralelnu sa Marijevom. Antonije Gramši govori o vremenu u kome "staro umire, a novo još nije rođeno", pa tvrdi da tada nastupa era čudovišta. Da li su junaci ovog "ničijeg vremena" čudovišta, kako je jedan pompejevac zaista govorio o cezarovskom oficiru i istoričaru Salustiju, ili kolosi na čijim ramenima stojimo, prepušta se slušaocima na sud.

Gaj Sempronije Grah doneo je niz zakona koji će zauvek izmeniti lice Rima.

Prva epizoda iz serijala "Pad rimske republike" donosi nam priče o padu Kartagine i narodnom princu Publiju Korneliju Scipionu Emilijanu, koji je njenim uništenjem u Trećem punskom ratu komandovao. Počinjući priču od 146. godinie pre Hrista, godine kada su pali Kartagina i Korint, u ovoj epizodi autor govori o uticajima koji su osvajanja u Sredozemlju ostavila na rimsko društvo, promeni odnosa moći u republici, usponu tzv. vitezova i, naposletku, rimskih demagoga, kao što su bili braća Grah, koji su koristeći se magistraturom narodnih tribuna otpočeli period koji britanski istoričar Ronald Sajm naziva "Rimskom revolucijom".