1 Car. 12 -

1. Царевима, глава 12 1. Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре. 2 Дн. 10:1 2. А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру. 1 Цар. 11:26, 1 Цар. 11:40 3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи: 4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити. 1 Сам. 8:11, 1 Сам. 8:18, 1 Цар. 4:7, 1 Цар. 4:22, Јов 20:19, Јов 20:22, Приче 3:31, Проп. 5:8, Иса. 58:6, Језек. 45:8, Амос 1:2, Мих. 2:1, Мих. 2:3, Мал. 3:5, 1 Сол. 4:6 5. А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде. 6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу? Јов 12:12, Приче 27:10, Проп. 10:4, Јер. 42:2 7. А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда. 2 Дн. 10:7, Приче 15:1 8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим. 9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац? 10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог. 1 Цар. 3:7, 1 Цар. 14:21, 2 Дн. 10:10, Псал. 7:16, Псал. 140:11, Приче 18:6, Иса. 47:1, Иса. 47:6, Дела 27:42 11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. 12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана. 13. И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци; Проп. 2:19 14. И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. 15. И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом. Суд. 14:4, 1 Цар. 11:11, 1 Цар. 22:23, 2 Дн. 10:15, 2 Дн. 25:20, Псал. 5:10, Амос 3:6 16. А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје. 2 Сам. 19:7, 2 Сам. 20:1, Иса. 7:17, Јован 13:8 17. Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам. 1 Цар. 11:13, 2 Дн. 11:13 18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим. 2 Сам. 20:24, 1 Цар. 4:6, 2 Дн. 10:13 19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана. 1 Сам. 10:19, 2 Цар. 17:21, 2 Дн. 10:19 20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног. 1 Цар. 11:31, Гал. 1:8 21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом. 2 Дн. 11:1