1 Car. 2 -

1. Царевима, глава 2 1. А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи: 1 Мој. 3:19, 1 Мој. 47:29, 5 Мој. 31:14, 2 Сам. 14:14, Јов 30:23, Псал. 89:48, Проп. 12:7 2. Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек. Ис.Н. 23:14, Јер. 29:7, Јевр. 9:27 3. И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш, 5 Мој. 17:19, Ис.Н. 1:7, 1 Сам. 18:5, 1 Сам. 18:14, 1 Сам. 18:30, 1 Дн. 22:12 4. Да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом. 2 Сам. 7:12, 2 Сам. 7:25, 1 Цар. 8:25, 2 Цар. 20:3, 2 Дн. 6:16, 2 Дн. 23:3, Псал. 132:12, Јер. 33:17 5. А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру сину Нировом и Амаси сину Јетеровом, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу. 2 Сам. 3:27, 2 Сам. 3:39, 2 Сам. 19:5, 2 Сам. 20:10 6. Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се седа глава његова спусти с миром у гроб. Приче 20:26 7. Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог. 2 Сам. 9:7, 2 Сам. 17:27, 2 Сам. 19:31, 2 Сам. 19:37 8. И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем. 2 Сам. 16:5 9. Али му ти немој опростити, јер си мудар човек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш седу главу његову с крвљу у гроб. 2 Мој. 20:7 10. Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом. 2 Сам. 5:7, 1 Цар. 1:21, Јов 14:1, Проп. 12:5, Дела 2:29 11. А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године. 2 Сам. 5:4, 1 Дн. 29:26 12. И Соломун седе на престо Давида оца свог, и царство се његово утврди јако. 1 Дн. 29:23, 2 Дн. 1:1 13. Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро. 1 Сам. 16:4 14. Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори. 15. Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мом, јер му га Господ даде. 1 Дн. 22:9, 1 Дн. 28:5, 2 Дн. 20:6, Јов 9:12, Псал. 33:10, Псал. 115:3, Приче 19:21, Иса. 14:27, Иса. 46:9, Дан. 2:21, Дела 5:39 16. Зато те сад молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори. 17. А он рече: Говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку. 1 Цар. 1:3 18. А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те. 19. И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонивши јој се седе на свој престо, и заповеди те наместише столицу матери његовој, и она седе њему с десне стране. 2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Псал. 45:9, Псал. 110:1, Приче 23:22, Мат. 20:21 20. Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.