1 Sam. 18 -

1. Самуилова, глава 18 1. И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу. 1 Мој. 44:30, 5 Мој. 13:6, 1 Сам. 19:2, 1 Сам. 20:17, 1 Сам. 20:30, 2 Сам. 1:26, 2 Сам. 18:33, Приче 18:24, Јован 15:17, Кол. 2:2, 1 Јов. 3:12 2. И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог. 1 Сам. 8:11, 1 Сам. 14:52 3. И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу. 1 Сам. 20:8, 1 Сам. 22:8, 1 Сам. 23:18 4. И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој. 5. И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим. 6. А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама. 2 Мој. 15:20, Суд. 5:1, Суд. 11:34, Псал. 68:25, Псал. 150:4, Јер. 31:4 7. И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада. 2 Мој. 15:21, Суд. 5:3, 1 Сам. 21:10, 1 Сам. 29:5, 2 Дн. 5:13, Псал. 24:1, Иса. 5:1 8. И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба. 9. И од тог дана Саул гледаше попреко Давида. 1 Мој. 4:5, Мат. 20:15, Лука 15:28 10. А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље. 1 Сам. 16:14, 1 Сам. 19:9, 1 Сам. 19:24, Дела 16:16 11. И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута. 1 Сам. 19:10, 1 Сам. 20:33, Приче 27:4 12. И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио. 1 Сам. 16:13, 1 Сам. 20:13, 1 Сам. 28:15 13. Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом. 4 Мој. 27:17, 2 Сам. 5:2 14. И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим. 1 Мој. 39:2, Ис.Н. 6:27, 1 Сам. 10:7, 1 Сам. 16:18, Дела 7:9 15. А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се. 16. А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима. 17. И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ. 4 Мој. 32:20, 1 Сам. 17:25, 1 Сам. 18:25, 1 Сам. 25:28, 2 Сам. 12:9 18. А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев? Рута 2:10, 1 Сам. 9:21, 2 Сам. 7:18, Приче 15:33 19. А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену. Суд. 7:22, 2 Сам. 21:8 20. Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.