2 Car. 22 -

2. Царевима, глава 22 1. Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му беше име Једида, кћи Адајева, из Воската. Ис.Н. 15:39, 1 Дн. 3:14, 2 Дн. 34:1, Јер. 1:2, Језек. 1:1, Соф. 1:1, Мат. 1:10 2. Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свим путем Давида, оца свог и не одступаше ни надесно ни налево. 5 Мој. 5:32, Ис.Н. 1:7, Приче 4:27 3. А осамнаесте године царовања Јосијиног посла цар Сафана, сина Азалије сина Месуламовог, писара, у дом Господњи, говорећи: 2 Дн. 34:8 4. Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари. 2 Цар. 12:4, 2 Цар. 12:9, 1 Дн. 9:19, 2 Дн. 8:14, 2 Дн. 24:8, Нем. 11:19, Псал. 84:10, Мат. 12:41 5. И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњег да се оправи што је трошно у дому, 2 Цар. 12:11, 2 Цар. 12:14 6. Дрводељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом. 7. Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће верно радити. 2 Цар. 12:15, Нем. 7:2, 1 Кор. 4:2 8. Тада рече Хелкија, поглавар свештенички, Сафану писару: Нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита. 5 Мој. 31:24 9. А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: Покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи. 10. И каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. Јер. 36:13, Јер. 36:21 11. А кад цар чу речи у законику, раздре хаљине своје. 12. И заповеди цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафановом и Ахвору сину Михејевом и Сафану писару и Асаји слузи царевом, говорећи: 2 Дн. 34:20, Јер. 26:24 13. Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради речи ове књиге што се нађе; јер је велик гнев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше речи ове књиге да чине све онако како нам је написано. 5 Мој. 29:27, Псал. 25:14, Приче 3:6 14. И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди, жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом. 2 Дн. 34:22, Мат. 1:10 15. А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени: 16. Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин, Дан. 9:11 17. Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих; зато се гнев мој распалио на то место, и неће се угасити. Псал. 115:4, Иса. 2:8, Иса. 44:17, Мих. 5:13 18. А цару Јудином, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо: 2 Дн. 34:26, Проп. 8:12, Јер. 37:7 19. Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. 2 Мој. 10:3, 3 Мој. 26:31, 3 Мој. 26:40, 2 Дн. 33:12, Псал. 34:18, Псал. 51:17, Иса. 57:15, Јер. 26:6, Лука 14:11, Јаков 4:6, 1 Пет. 5:5 20. Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видети зло које ћу пустити на то место. И казаше то цару. Псал. 37:37, Иса. 57:1