2 Car. 4 -

2. Царевима, глава 4 1. А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље. 2 Мој. 21:2, 3 Мој. 25:39, 5 Мој. 15:12, 5 Мој. 15:18, 1 Цар. 20:35, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 2:5, 2 Цар. 2:7, Нем. 5:1, Нем. 5:13, Јер. 34:8, Јер. 34:17, Мат. 18:25 2. А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља. 1 Цар. 17:12 3. А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш. 4. Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне. 5. И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше. 6. А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље. Мат. 14:20 7. Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима. 8. После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба. Ис.Н. 19:18, 1 Сам. 28:4, 2 Цар. 8:5 9. И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда. Приче 31:10 10. Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони. 2 Цар. 4:21, Мат. 10:41, Мат. 25:40, Рим. 12:13, Јевр. 13:1 11. Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде. 12. И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим. 13. И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа. 14. А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар. 15. А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима. 16. А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје. 1 Мој. 18:10, 1 Мој. 18:14 17. И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије. 18. И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима; 19. И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери. 20. И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре. 21. Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе. 22. Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.