2 Car. 6 -

2. Царевима, глава 6 1. А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је. 1 Сам. 10:12, 1 Сам. 19:19, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 4:1, 2 Цар. 4:38, 2 Цар. 9:1 2. Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите. 3. А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу. 4. И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва. 5. А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета. 6. А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива. 2 Мој. 15:25, 2 Цар. 2:21, 2 Цар. 4:41 7. А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе. 8. А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја. 9. А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи. 2 Цар. 13:14, Псал. 25:14, Приче 3:32, Иса. 6:13, Амос 3:7, Мат. 5:13 10. И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута. 11. И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом? 12. А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој. 13. Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану. 1 Мој. 37:17 14. И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град. 15. А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад? 16. А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових. 2 Сам. 22:3, 2 Сам. 22:31, 2 Дн. 32:7, Псал. 3:3, Псал. 3:7, Псал. 18:2, Псал. 18:10, Псал. 27:1, Псал. 27:3, Псал. 28:7, Псал. 34:22, Псал. 40:4, Псал. 55:18, Иса. 43:1, Рим. 8:31 17. И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија. 4 Мој. 22:23, 2 Цар. 2:11, Псал. 34:7, Зах. 1:8, Јевр. 1:14 18. А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој. 1 Мој. 19:11, Дела 13:9 19. Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију. 20. А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије. 21. А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој? 2 Цар. 2:12 22. А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом. Приче 25:21, Рим. 12:20