2 Sam. 21 -

2. Самуилова, глава 21 1. И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане. 3 Мој. 18:25, 4 Мој. 35:33, Ис.Н. 9:20, 2 Сам. 16:8, Иса. 26:21 2. Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него остатак од Амореја, којима се беху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине. Ис.Н. 9:3 3. И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње? 2 Сам. 20:19 4. А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним? 5. Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим, 6. Од његових синова нека нам се да седам људи да их обесимо Господу у Гаваји Саула изабраника Господњег. И рече цар: Ја ћу дати. Суд. 20:4 7. Али цар поштеде Мефивостеја сина Јонатана сина Сауловог ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловим. 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 20:15, 1 Сам. 23:18 8. И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина. 1 Сам. 18:19, 2 Сам. 3:7 9. И даде их у руке Гаваоњанима, а они их обесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првих дана жетве, у почетку јечмене жетве. 2 Сам. 6:17 10. А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу. 5 Мој. 21:23, 2 Сам. 3:7 11. И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова. 12. И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његовог од грађана у Јавису Галадовом, који их беху украли с улице вет-санске, где их обесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји. 1 Сам. 31:11 13. И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених. 14. И погребоше их с костима Сауловим и Јонатана сина његовог у земљи Венијаминовој у Сили, у гробу Киса оца његовог, и учинише све како заповеди цар. Тако се после тога умилостиви Господ земљи. Ис.Н. 7:26, Ис.Н. 18:28 15. И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и тукоше се с Филистејима тако да Давид суста. 16. Тада Јесви-Венов, који беше од синова Рафајевих, и у копљу му беше триста сикала бронзе, и имаше ново оружје, хтеде да убије Давида. 17. Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видело Израиљево. 2 Сам. 18:3 18. После тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који беше од синова Рафајевих. 1 Дн. 11:29, 1 Дн. 27:11 19. И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило. 1 Сам. 17:7 20. И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он беше такође рода Рафајевог. 1 Дн. 20:6 21. И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидовог. 22. Та четворица беху синови истог Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.