2 Sam. 22 -

2. Самуилова, глава 22 1. И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове; 2 Мој. 15:1, 1 Дн. 16:7 2. И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој. 1 Мој. 15:1, 5 Мој. 32:4, Псал. 18:2 3. Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе. 1 Мој. 15:1, Псал. 3:3, Псал. 9:9, Псал. 18:2, Приче 18:10, Иса. 32:2, Лука 1:69, Јевр. 2:13 4. Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих. 5. Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме. 6. Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. 7. У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију. 2 Мој. 3:7, Псал. 116:4 8. Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи. Суд. 5:4, Псал. 18:7, Псал. 77:18, Наум 1:5 9. Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега. Псал. 97:3, Авак. 3:5, Јевр. 12:29 10. Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим. Иса. 64:1 11. И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним. Псал. 104:3 12. Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних. 13. Од севања пред Њим гораше живо угљевље. 14. Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој. Иса. 30:30 15. Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их. 5 Мој. 32:23, Псал. 7:13, Псал. 144:6, Авак. 3:11 16. Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових. 17. Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике. 18. Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. 19. Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 20. И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио. 2 Сам. 15:26, Псал. 31:8 21. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме. 22. Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.