2 Sam. 24 -

2. Самуилова, глава 24 1. А Господ се опет разгневи на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: Хајде изброј Израиља и Јуду. 4 Мој. 1:19, 2 Сам. 16:10, 1 Цар. 22:2, 1 Дн. 27:23 2. И рече цар Јоаву, војводи свом: Прођи по свим племенима Израиљевим од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа. 1 Мој. 26:4, 5 Мој. 8:13, 2 Сам. 24:15, 2 Дн. 32:25, Приче 18:12 3. А Јоав рече цару: Нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то? Јона 1:10 4. Али реч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев. 1 Дн. 21:4, Проп. 8:4, Дела 5:9 5. И прешавши преко Јордана стадоше у логор у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадовог, и код Јазира. 4 Мој. 32:1, 4 Мој. 32:3, 5 Мој. 2:36 6. Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину сидонску. Ис.Н. 19:47, Суд. 18:28 7. Потом дођоше до града Тира и у све градове јевејске и хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју. 8. И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. 9. И Јоав даде цару број преписаног народа; и беше од Израиља осам стотина хиљада људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада. 1 Сам. 11:8, 1 Дн. 21:5 10. Тада Давида такну у срце, пошто преброја народ, и рече Давид Господу: Сагреших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих. 1 Сам. 13:13, 1 Сам. 24:6, 2 Сам. 12:13, 1 Дн. 21:8, Приче 18:4, 1 Јов. 3:20 11. А кад Давид уста ујутру, дође реч Господња Гаду, пророку који беше Давиду виделац, и рече: 1 Сам. 9:9, 1 Сам. 22:5 12. Иди и кажи Давиду: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. 13. И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: Хоћеш ли ти да буде седам гладних година у земљи твојој, или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити Ономе који ме је послао. 1 Дн. 21:12 14. А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке. Псал. 103:8, Псал. 119:156, Иса. 47:6, Језек. 23:24, Зах. 1:15 15. И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи. 2 Мој. 30:12, 1 Дн. 21:14, 1 Дн. 27:24 16. А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: Доста, спусти руку. А анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина. 1 Мој. 6:6, 2 Мој. 12:23, 1 Сам. 15:11, 1 Дн. 21:15, Псал. 78:48, Псал. 104:4, Јер. 26:19, Језек. 16:42, Јоило 2:13, Јона 3:10 17. А Давид кад виде анђела где бије народ, проговори и рече Господу: Ево, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, а те овце шта су учиниле? Нека се рука Твоја обрати на мене и на дом оца мог. 4 Мој. 16:22, 1 Дн. 21:17 18. Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина. 19. И отиде Давид по речи Гадовој, како Господ заповеди. 20. Тада Орна обазревши се угледа цара и слуге његове где иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље, 21. И рече: Што је дошао цар господар мој слузи свом? А Давид рече: Да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу. 1 Мој. 23:8, 4 Мој. 16:48