Nikolina Milosavljević u podcastu Mamazjanija o tantrumima kod dece i kako ih kontrolisati

U vreme kad su roditelji današnje dece bili mali, izlivi emocija nisu bili uvek poželjni, ni dozvoljeni na način na koji se dopuštaju danas, priča Nikolina Milosavljević, psihološkinja, psihoterapeutkinja i praktičar terapije igrom, gošća nove Mamazjanije, koja ističe da su tantrumi kod dece iz tog razloga danas izražajniji i da je dobro što je tako. Sa dve, tri godine, a ponekad i u bebećem uzrastu, javljaju se tantrumi, u vidu snažnih izliva emocija. „Kod male dece pojava ljutitih reakcija, plakanje, valjanje po podu, uslovljeno je uglavnom nekim neispunjenim prohtevom. U takvim situacijama roditelj mora da pazi i da sa jedne strane zadrži empatiju, ali da sa druge ne popusti i ne da detetu ono što na taj način zahteva“, objašnjava Nikolina. Iako su pojave tantruma neprijatne na javnim mestima i roditelji se uvek osećaju nemoćno pred detetovim ponašanjem, ispoljavanje osećanja je zdravo i normalno, sve dok dete ne povređuje samo sebe ili okolinu. „Ukoliko je kod kuće i dobije napad besa, može da viče u jastuk ili da udara u zid, ali tako da se ne povredi. Treba naći način za ispoljavanje ovih snažnih emocija, tako da ne ugrozi sebe. Svakako roditelji ne treba da ih suzbijaju, ali ni da popuštaju pred prohtevima“, naglašava Nikolina. U situacijama kada dete ispoljava tantrume, dešava se da roditelj burno reaguje i da detetovo ponašanje samo podstiče i bes odraslih, koji tada često pribegavaju vikanju i batinama. „Oštra reakcija roditelja i njihov bes, pogoršava stanje. Roditelji treba da se spremaju za ovakve momente, da rade vežbe disanja i da duboko dišu kako bi se umirili. Ne mogu smiriti dete, niti ga kontrolisati, ako oni nisu smireni. Kažnjavanje, vika i batine, izazvaće nepoverenje deteta u roditelja, jer u momentima kad detetu treba pomoć, roditelj ga krivi i odbacuje“, priča naša gošća. Ona navodi simptome koji ukazuju na moguć zdravstveni problem, odnosno ozbiljniju dijagnozu koja može izazvati traume i prenaglašene emotivne izlive kod dece, zbog čega je neophodno potražiti stručnu pomoć. Nikolina savetuje roditelje da pred decom ne kriju emocije, jer ona uvek osete kad nešto nije u redu. „Ako se roditelji svađaju, dete i to treba da čuje, ali da je svađa konstruktivna i da se posle toga izvine jedno drugom. U suprotnom dete strahuje od razdvajanja i napuštanja. Takođe, ako je mama ljuta treba to da kaže, ako joj se plače da se isplače i da objasni da joj je tako lakše, pa će i dete biti slobodnije da pokaže svoje emotivno stanje“, zaključuje Nikolina.