Omiljena profesorka srpskog u podcastu Mamazjanija: Ponekad treba dobiti trojku, dvojku, jedinicu

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece. Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju. U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije. Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu. Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo. O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.