Poznati bračni par Gajšek u podcastu Mamazjanija otkriva kako porodica pobeđuje sve prepreke

Bliskost, razumevanje, poštovanje izviru iz širokih osmeha poznatih novinara, bračnog para Aleksandra i Jelene Gajšek, koji su brojnim anegdotama, šalama, ali i ozbiljnim savetima, porukama i životnim iskustvom, ispunili studio Mamazjanije, uoči uskršnjih praznika, kroz priču o svom braku dugom više od 20 godina i najvećim ljubavima, Anji (23), Teodori (19) i Andreju (13). Deca su im moderna, a odgajana u tradicionalnom duhu. Ono čemu su Aleksandar i Jelena uvek težili je da im deca budu skromna, što je u današnje vreme, nažalost, osobina koja je retka i teško se stiče i održava. U razgovoru za Mamazjaniju pričaju koliko su ponosni na najstariju ćerku Anju, kojoj ništa nije teško, čak ni da pre zore ustaje i ide na posao, pa iako je moglo biti drugačije, ona je odabrala teži, ali možda lepši put. U kući Gajšeka, Jelena je organizator, a oboje ističu da je dobra organizacija doprinela opstanku porodice u savremeno doba, u kojem je vreme najveća dragocenost i čini se nemoguće napraviti pauzu za predah. Porodica se okuplja na zajedničkom ručku, a uvek se jede za stolom, naglašava Jelena. Jednoglasno kažu da se sa decom i dalje druže, iako su im ćerke odrasle, ali sada se njihovim okupljanjima, „pesničkim večerima“, pridružuju i drugari njihove dece, što im govori da ih vreme još „nije pregazilo“ i da deca, čak ni u adolescentskom periodu, ne moraju biti otuđena. „U pubertetu su ćerke prestale da mi se poveravaju i malo sam se zabrinuo, a onda sam negde pročitao kako se sa 25 vraćaju roditeljima, pa evo čekamo tu 25.“, sa osmehom kaže Aleksandar, dok Jelena povremeno dobacuje sa šalama, koje kod oboje u trenutku izmame osmeh, a on govori da su u pitanju dvoje ljudi, koji su zajedno neuništvi. Aleksandar i Jelena opisuju nam šta to znači tradicionalno vaspitanje i daju recept za održanje porodice u današnje vreme razvoda, individualnosti, otuđenosti. Oni otkrivaju koji je tajni sastojak uspeha njihovog dugog braka i skladne porodice, i da mladi danas mogu biti moderni i religiozni u isto vreme. Jelena se sa osmehom seća kako je to Aleksandar privukao „zdravim pogledom na svet“ kad su se prvi put sreli, ali i kako danas izgleda priprema zajedničke emisije, da li ih i koliko posao zbližava ili razdvaja. U njihovoj kući poštuje se religija, ali decu nikada nisu pritiskali da odlaze u crkvu ili da poste. Međutim, sada kod ćerki primećuju da se vraćaju religijskim vrednostima, iako vode moderne i urbane živote. One dokazuju da je i to moguće. Takođe, u razgovoru o religiji i crkvi, Jelena otkriva da li je istina da religiozni ljudi imaju predrasude prema homoseksualcima i koliko su zapravo mnogi u zabludi, jer „ako si normalan, gledaćeš kakav je neko čovek, i to je jedino što treba da nas zanima“.