Ruta 2 -

Рута, глава 2 1. А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз. Рута 2:20, Рута 3:2, Рута 3:12 2. И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја. 3 Мој. 19:9, 5 Мој. 24:19 3. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове. 4. И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ! Суд. 6:12, Псал. 118:26, Псал. 129:7, Лука 1:28, Кол. 4:6, 2 Сол. 3:16, 2 Тим. 4:22 5. Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица? 6. А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске. Рута 1:22 7. И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће. 8. Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака. 9. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају. 10. Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка? 1 Мој. 18:2, 1 Сам. 25:23 11. А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре. Рута 1:14, Приче 31:31, Лука 5:11, Лука 5:27, Лука 14:33, Јевр. 11:8, Јевр. 11:24 12. Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш. 1 Сам. 24:20, Псал. 17:8, Псал. 19:11, Псал. 36:7, Псал. 58:11, Псал. 63:7, Приче 11:18, Мат. 5:12, Мат. 6:1, Лука 6:35, 2 Тим. 1:18, Јевр. 6:12 13. А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња. 1 Сам. 1:18, 1 Сам. 25:41, Филиб. 2:3 14. А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој. 15. Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите. 16. Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је. 17. И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма. 18. И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила. 19. И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз. Псал. 41:1 20. А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших. Рута 3:10, 2 Сам. 2:5, Јов 29:14, Приче 17:17, 2 Тим. 1:16 21. А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.