🇷🇸 Srpska srednjovekovna medicina (Debata)

Српска средњовековна медицина представљала је сложену синтезу византијске традиције, западних научних утицаја и хришћанске духовности, формирану као важан стуб очувања државе и народа у доба династије Немањића. Зачетник њене институционализације и законодавног оквира био је Свети Сава, који је оснивањем првих манастирских болница у Хиландару i Студеници поставио темеље организованог лечења и медицинске неге. Здравствени систем се додатно ширио кроз дипломатске и међународне везе, о чему сведоче српске болнице у Јерусалиму i Цариграду, као и ангажовање водећих италијанских лекара на српским дворовима и у приморским градовима попут Дубровника и Котора. Висок степен стручности и равноправности са тадашњим европским универзитетским центрима потврђује богата преписивачка делатност, чији је најзначајнији споменик Хиландарски медицински кодекс бр. 517. Иако су научни токови прекинути падом средњовековне државе, ово медицинско наслеђе сачувано је унутар манастира све до просветитељског повратка српских лекара европској науци у 18. веку.ИЗВОРИ:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021