Sud. 11 -

Судије, глава 11 1. А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја. Суд. 6:12 2. Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене. 3. Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим. Суд. 9:4, 1 Сам. 22:2, Јов 30:1 4. А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља; 5. И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това. 6. И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим. 7. А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи? 1 Мој. 26:27 8. А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду. Суд. 10:18, Лука 17:4 9. А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар? 10. А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао. 1 Мој. 31:50, Јер. 29:23, Мих. 1:2, Рим. 1:9, 1 Сол. 2:5 11. Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао. Суд. 10:17, Суд. 20:1, 1 Сам. 8:21, 1 Сам. 10:17, Приче 16:3 12. Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи? 13. А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром. 1 Мој. 32:22, 4 Мој. 21:24 14. Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових.. 15. И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових. 4 Мој. 22:13, 5 Мој. 2:9, 5 Мој. 2:19, 2 Дн. 20:10 16. Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса. 4 Мој. 13:27, 4 Мој. 14:25, 5 Мој. 1:40, 5 Мој. 1:46, Ис.Н. 5:6 17. И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском:, али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису. 4 Мој. 20:1, 4 Мој. 20:14, 4 Мој. 20:20 18. Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска. 4 Мој. 21:4, 4 Мој. 21:11 19. Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места. 4 Мој. 21:21, 4 Мој. 21:35, 5 Мој. 2:26, Ис.Н. 13:8 20. Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем. 21. А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи. 4 Мој. 21:24, 5 Мој. 2:33 22. Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана.