Sud. 17 -

Судије, глава 17 1. А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха. 2. Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине! 1 Мој. 14:19, Рута 2:20, 2 Сам. 2:5 3. А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг. 2 Мој. 20:4, 2 Мој. 20:23, 3 Мој. 19:4, 5 Мој. 12:30, Псал. 115:4 4. Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној. Иса. 46:6 5. И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник. 1 Мој. 31:19, 2 Мој. 28:4, 2 Мој. 28:14, Суд. 8:27, 1 Сам. 23:6, Ос. 3:4 6. У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго. 5 Мој. 12:8, 5 Мој. 33:5, Суд. 18:1, Суд. 19:1, Ос. 10:3 7. А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше. Ис.Н. 19:15, Суд. 19:1, Рута 1:1, Мих. 5:2, Мат. 2:1, Мат. 2:5 8. Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине. 9. А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу. 10. А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему. 1 Мој. 45:8, Суд. 18:4, Суд. 18:19, Јов 29:16, Иса. 22:21 11. И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син. 12. И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној. 13. Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника. 2 Цар. 17:27