Sud. 18 -

Судије, глава 18 1. У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим. Ис.Н. 19:47, Суд. 17:6, Суд. 21:25 2. Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде. 4 Мој. 13:18, Суд. 13:25, Суд. 17:1 3. И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту? 4. А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник. Суд. 17:10, Јован 10:12, Дела 20:33, 1 Тим. 3:3, Титу 1:1, 2 Пет. 2:3 5. А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо. Суд. 17:5, 1 Цар. 22:5, Ос. 4:12 6. А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете. 1 Цар. 22:6 7. И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким. Ис.Н. 19:47, Јер. 49:31 8. Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је? 9. А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу. 4 Мој. 13:31, 4 Мој. 14:7, Ис.Н. 2:24, Ис.Н. 18:3, 1 Сам. 14:48, 1 Цар. 22:3 10. Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи. 5 Мој. 8:9 11. Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних. 12. И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима. Ис.Н. 15:16 13. А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину. 14. Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити. Суд. 8:27, Суд. 17:5, 1 Сам. 14:28, 1 Сам. 23:6 15. А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље. 16. А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима. 17. А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних. 1 Мој. 31:19, 1 Мој. 31:30, Суд. 6:31, 2 Цар. 19:18, Иса. 41:29, Мих. 5:13 18. И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите? 19. А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу? 1 Мој. 45:8, Суд. 17:10, 2 Цар. 6:21, Јов 21:5, Јов 29:9, Јов 29:16, Приче 30:32, Иса. 22:21, Мих. 7:16, Мат. 23:9 20. И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.