Sud. 19 -

Судије, глава 19 1. И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног. Суд. 17:6, Ос. 10:3 2. А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца. 3. А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом. 4. И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху. 5. А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите. 6. И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео. Рута 3:7, 2 Сам. 13:28 7. Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде. 8. Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже. 9. Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору. 10. Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова. Ис.Н. 18:28, 2 Сам. 5:6 11. А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо. 1 Мој. 10:15, 2 Мој. 33:2, 4 Мој. 13:30, Ис.Н. 15:8, Ис.Н. 15:63, Суд. 1:21, 2 Сам. 5:6, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 1:13 12. А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје. Ис.Н. 18:28, 1 Сам. 10:26, Иса. 10:29, Ос. 5:8 13. Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами. 14. И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове. 15. И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће. 16. И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови. Псал. 104:23 17. И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш? 18. А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу. Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31, 1 Сам. 1:3, 1 Сам. 1:7 19. А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста. 20. А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици. 1 Мој. 19:2, 1 Мој. 43:23, Суд. 6:23