Sud. 21 -

Судије, глава 21 1. А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом. Суд. 20:1, 1 Сам. 7:5 2. Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло, Ис.Н. 18:1, Суд. 20:18, Суд. 20:26 3. И рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља? 4. И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне. 1 Мој. 8:20, 2 Мој. 20:24, Суд. 6:26, 1 Сам. 14:13, 2 Сам. 24:25, 1 Цар. 8:64, Јевр. 13:10 5. Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби. 3 Мој. 27:28, Суд. 5:23, 1 Сам. 11:7, Јер. 48:10 6. Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља. 7. Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене? 8. Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог. 1 Сам. 11:1, 2 Сам. 2:5 9. Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом. 10. Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу. 5 Мој. 13:15, Ис.Н. 7:24, Суд. 5:23, 1 Сам. 11:7 11. Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте. 4 Мој. 31:17 12. И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској. Ис.Н. 18:1, Ис.Н. 22:9, 1 Сам. 1:3, Псал. 78:59, Јер. 7:12, Јер. 7:14 13. Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир. Суд. 20:47 14. Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих. 15. А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева. 1 Сам. 9:21 16. Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом. 17. Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља. 18. А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим. Суд. 11:35 19. Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони. 20. И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима. 21. И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову. 2 Мој. 15:20, 2 Мој. 32:6, 2 Мој. 32:19, Суд. 11:34, 1 Сам. 18:6, 1 Сам. 21:11, 1 Сам. 31:4, 1 Сам. 31:13 22. А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви. 23. Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима. Суд. 20:48