Uroš Petrović u podcastu Mamazjanija o detinjstvu koje živi u njegovim knjigama i nikad ne prolazi

Bogato, zabavno, zanimljivo, riskantno, uzbudljivo, svakako avanturističko detinjstvo, jedan je od najvažnijih uslova za dobrog dečjeg pisca, priča u novoj Mamazjaniji, Uroš Petrović, naš višesturko nagrađivani dečji književnik, koji bajkama osvaja svet najmlađih. Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja. „Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović. Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade. „Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope. Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš. Ispričao nam je kako je postao pisac za decu i koliko najmlađi danas čitaju i koje teme su najaktuelnije. Prisetio se kroz razgovor kako je došao na ideju da kreira društvene igre i opisao nam kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila. Otkriva nam i šta je najvažnije za srećno detinjstvo, ali i kako internet i virtuelni svet mogu biti dobri za dete. U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim. „To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.