Православље подкаст

Да ли у истраживању религијских промена у Европи 21. века видите наду за обнову хришћанског духа? Има ли у Европи која се одриче хришћанског порекла и вредности елемената инверзног национализма и аутошовинизма, и да ли је управо то знак опадања европске цивилизације као такве? Како се уопште долази од тога да у невероватном сплету околности који нуди прилику човеку да утемељи добро, постави свој идентитет и повеже га са људима, до тога да људи губе своје лице и идентитет? Да ли је анонимност блокадера део колективне свести која је произашла природно или је то стратешки постављено? Постоји ли шанса да се из литургијског живота развију правци друштвеног живота и културе, који би могли да стану против пошасти друштвене и културне кризе у којој се налазимо? О овим, и сличним питањима у новој епизоди подкаста Православље свештеник др Владан Таталовић разговарао је са уваженим српским социологом и политикологом, професором Филозофског факултета у Београду, др Слободаном Антонићем.

Улазимо у епоху у којој видео формат представља примарни медиј комуникације. Фасцинирање видео садржајем је неминовно, сведоци смо да техника нуди невероватне могућности, али да ли истовремено „везаност за екран” доводи до антрополошких промена код младих људи? Постоји ли могућност да се кроз комуникацију визуелним језиком пробуди интересовање и за писани материјал или идемо у смеру када ће писана реч полако престати да постоји? Постоји ли данас уметник из православне сфере духовности кинематографије и стања филма кога бисте истакли као резентативног аутора који је у стању да на креативан нови начин адресира теме православне духовности? Како је Холивуд наметнуо оквире „политичке коректности” савременој кинематографији и да ли у неким блиско-источним филмовима видите шансу за оживљавање духовног аспекта филма? О овим и сродним темама у овој епизоди подкаста Православље свештеник др Владан Таталовић разговарао је са Божидаром Зечевићем, чувеним српским теоретичарем филма, филским критичарем и професором на Факултету драмским уметности у Београду.

Да ли савремена „родна перспектива“ представља само борбу за равноправност или означава дубоку антрополошку промену која преобликује разумевање човека, породице и друштва? Да ли је реч о спонтаном културном развоју или о пажљиво грађеном глобалном процесу који деценијама обликује међународне институције, законодавство и образовање? Како је од деизма и просветитељства, преко Фројда и Маркузеа, дошло до кризе очинства и редукције човека на индивидуу без односа? Зашто је појам „џендер“ постао кључна реч глобалне политике? Да ли се данас, после свега, јавља тихи повратак срцу, повратак Оцу, и на који начин православна антропологија у том смеру може понудити одговор савременом свету? О овим и другим темама у новој епизоди подкаста „Православље“ јереј др Владан Таталовић разговара са Маргарет Питерс, дугогодишњим истраживачем етике глобалних институција и њиховог језика.

Да ли је Мегалополис само ново име за „Запад“ и савремени глобални град, или је реч о дубљем феномену који убрзани мења природу човека и друштва? Како савремени свет постаје простор дезоријентације, клишеа и духовне инерције, у којем се истина замењује угодним илузијама и празним фразама? Како долазимо до тога да појединац губи слободу мишљења и идентитет, сводећи се на „голи живот“, на модерног роба и „биочестицу“? Како се човек може одупрети тако моћном систему? Шта значи „културна герила“ као вид отпора, и шта данас значи живети по завету, нарочито у светлу Косовског завета? О овим и повезаним темама у новој епизоди подкаста „Православље“ јереј др Владан Таталовић разговарао је са др Слободаном Владушићем, универзитетским професором, писцем и есејистом.

Да ли је, што се тиче Цркве, демократија сувишна или су у праву они који тврде да недостатак демократије у Цркви на неки начин утиче на настанак опште кризе у друштву? Можемо ли се надати да ће традиционалне вредности, поглед на свет, хришћански начин живота који се поново, после деценија, афирмише у САД, као и у Русији, бити оно што можемо и ми у Србији наставити да практикујемо, што је код нас Светосавље, или морамо да следимо резолуцију Европског парламента? У чему се огледа утицај који Црква врши у друштву? Зашто је Црква центар интересовања, па и критика, оних који уопште нису верници Српске Православне Цркве? И да ли је Црква у актуелној друштвеној кризи изневерила очекивања народа? О овој и повезаним темама у новој епизоди подкаста Православље теолог и политиколог Тамара Гајић Јовановић, шеф одељења за друштвене мреже Информативне службе Српске Православне Цркве и АЕМ београдско-карловачке, разговарала је са Андреом Јовановић, философом и свештеником Стеваном Јовановићем, теологом.

Како враћање сопственој култури, сопству, може помоћи савременом човеку? Да ли је хришћанство у Европи пристало да се повуче у сегмент културне позадине? Какав је савремени демократски свет и да ли постоји шанса да се свет „извуче“ из кризе и остане на својим демократским принципима или треба да се окрене идеалима које је напустио управо због стварања мита о натчовеку и убијања Бога у друштву? О овим и другим важним питањима у новом серијалу подкаста „Православље“ аутор и водитељ, јереј др Владан Таталовић, разговара са проф. др Дарком Танасковићем, академиком, оријенталистом, књижевником и дипломатом.

О изазовима родитељства, „Дечијем фестивалу“ и „Дечијем Сретењу“, одговорности чланова краљевске породице према српском народу и традицији, о фондацији „Корени“, чије је оснивач Његово Краљевско Височанство кнез Михаило Карађорђевић, те изазовима које пред родитеље и младе стављају дигиталне технологије и феминистичке идеологије у новој епизоди подкаста Православље разговарамо са Њ.К.В. кнегињом Љубицом Карађорђевић.

Како се материјалистичка идеологија, која већ неколико векова влада у природно-математичким наукама, показује као недовољна за тачан и истинит опис човека? Стара расправа о души и телу, данас се води као расправа о свести и мозгу. Зашто пропадају сви покушаји да се човекова свест поистовети са човековим мозгом? Шта је потребно да би се појавила свест? Да ли човекова свест настаје (само) на основу његовог мозга? Какав је однос свести и мозга? Каква је природа човекове свести: телесна или духовна? Шта уопште значи „бити свестан“? Да ли је дошло време за промену научне парадигму, или ћемо на то још сачекати?

Шта је то феминизам и шта тај појам значи? У чему се данас огледа суштина женствености и снага жене кроз призму православне антропологије и здраворазумске логике? Како можемо да помогнемо мушкарцима да поврате своју мужевност, а женама женственост? Да ли нам хришћанство нуди другачији концептуални оквир појма слободе? О овим и другим важним питањима аутор и водитељ емисије Марија Стајић разговара са Тајаном Потерјахин, писцем и антропологом.

Да ли је плач користан за човека? Осим што шаље сигнал и изазива социјалну реакцију, плач изазива и стварну физиолошку реакцију самога човека. Шта изазива плач? Може ли постојати туга без суза, и зашто је неким људима лакше да заплачу од других? Да ли је чест плач пожељан? Каква је биохемијски састав човекових суза? Да ли учитељи Цркве претерују када тврде да се човек плачем очишћује? Шта је то духовни или благодатни плач, и у чему се он разликује од других врста плача? Какав је однос срца и мозга, и да ли се може тврдити да је човек дизајниран да органски може ступити у мистична стања?

Шта нам неуронауке сведоче о односу душе и тела? Зашто је васкрсење тела важно, чак неопходно, када говоримо о вечном животу? На који начин смо утврдили да психичке функције имају основу у начину на који функционише мозак? Може ли се о мозгу говорити као о „универзалном процесору“? Како процес покајања изгледа из угла неуронаука, и зашто је учешће у богослужбеном животу важно? О овим, и другим важним питањима, разговарамо са професором др. Вањом Ковић, са Одељење за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, у новој епизоди подкаста Православље.

Кретање је кључно. Деца која немају довољно кретања имаће смањене дубоке структуре великог мозга. Шта је последица? На ово, и друга важња питања у вези са развојем деце трагамо заједно са проф. др Ранком Рајовићем, специјалистим за дечји развој у новој епизоди подкаста Православље.

На који начин вештачка интелигенција генерише смислене реченице и обавља друге, веома захтевне, задатке које јој задајемо? Да ли се може говорити о стваралаштву вештачке интелигенције, и може ли се рећи да она разуме оно шта нам испоручује као одговор на наше захтеве? Шта људску интелигенцију чини различитом у односу на вештачку, и на који начин оно шта је, до скора, схватано као лимитираност човека, данас постаје његова специфична одлика.

Развој вештачке интелигенције задире у поље људског деловања које смо сматрали неприкосновеним. Традиционалне дефиниције човека више не важе, или смо макар принуђени да их у великој мери преформулишемо. Шта за Цркву и црквено поимање човека и људског друштва значи напредак на пољу кибернетике и вештачке интелигенције? Да ли су заиста оправдани нелагода и страх које по овом питању многи људи осећају?

Црква је, без сумње, најзначајнија институција у српском народу. Наш формално-правни оквир није у стању да суштински одвоји Цркву од државе, будући да се сам народ, у свакој друштвено-политичкој кризи, окреће својој Цркви, очекујући од ње да узме учешће у кризи и помогне њеном разрешењу. Треба ли Црква да одговори на она очекивања јавности која су медијски изазвана и медијски појачавана, а која су супротна Јеванђељу, само зато што је притисак велики? Може ли Црква да подржи ваниституционалан облик политичке борбе? Шта се крије иза медијских напада на Патријарха Порфирија, и зашто су они данас опаснији од отворених напада на Српску Православну Цркву?