Bioblast

Gosti: Dragana Vidović, molekularni biolog, doktor biomedicinskih nauka, doktorirala je na Medicinskom fakultetu na Univerziteta u Luvenu u Laboratoriji za molekularnu virusologiju i gensku terapiju i Ana Pataki, sociolog, zastupnik prava pacijenata za retke bolesti i kancere u pedijatrijskoj populaciji, Co-creator & Host Rare&Share podkasta o retkim bolestima https://rareandshare.net/Ideja ove epizode bila je da približimo značenje genske terapije opštoj populaciji i da istaknemo pozitivne primere genske terapije kod nas i svetu i kako je to uticalo na zajednicu pacijenata sa retkim bolestima. Poslušajte i saznajte šta je genska terapija, koji tipovi danas postoje, kako se razvijala ova mlada terapisjka disciplina, koja su bila njena ograničenja i kakvi su pozitivni primeri primene koja je veoma česta u oblasti retkih bolesti. Takođe, šta znači biti zastupnik prava pacijenata za retke bolesti i koliko je rana detekcija i mogućnost za pravovremenu primenu genske terapije važna za pacijente i članove njihovih porodica sa različitih društvenih aspekata. Pomenuli smo cistična fibroza kao prototip oboljenja koje bi trebalo da bude izlečivo genskom terapijom, zašto još uvek nije i kakve su nade za budućnost. Objasnili smo nevirusne (lipozomi) i virusne vektore i njihova tehnološka ograničenja za primenu u genskoj terapiji. Istakli smo koliko je važna komunikacija izmedju lekara i razmena znanja u ovoj oblasti, šta za ceo region predstavlja registar obolelih i baza retkih bolesti https://retkebolesti.com/ i koliko su važne konferencije koje organizuju udruženja pacijenata, a na kojima pacijanti mogu lekarima i donosiocima odluka preneti svoje potrebe i zahteve vezane za ekonomska ulaganja i dostupnost medicinskih procedura. Dali smo i objašnjenje zašto su genske terapije jako skupe i šta iza toga stoji, put od akademske zajednice preko farmaceutskih kompanija do korisnika genske terapije. Za kraj svetao pogled na budućnost primene genske terapije i važnost komunikacije na raznim nivoima za veću dostupnost genskih terapija kod nas.

Kroz razgovor sa doktorantkinjama Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Milicom Stoiljković - specijalistom interne medicine i Kasjom Pavlović - molekularnim biologom objasnili smo šta je insulinska rezistencija, kako je ona povezana sa dijabetesom i kakva je uloga mitohondrija (organela koje proizvode energiju u ćeliji) u ovim stanjima. Takođe smo ukazali na koje načine se može pozitivno uticati na insulinsku rezistenciju i energetski metabolizam, a za više naučnih detalja i literature u vezi ovoga možete konsultovati naš nedavno objavljeni naučni rad https://www.mdpi.com/1158090 u časopisu International Journal of Molecular Sciences.

Kroz prijatan razgovor sa Marinom Đelić, koja je po struci pedijatar i profesor fiziologije i sportske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznali smo koliko je važna primena umerene fizička aktivnost kod dece od najranijeg uzrasta. Otkrili smo šta znači i kako da pravilno uvdemo sat vremena umerene kumulativne fizičke aktivnosti dnevno kod dece predškolskog uzrasta. Pričali smo i o kanadskom model za fizičku aktivnost u tom uzrastu i kako su se oni kao društvo pobrinuli da se on što lakše primeni u praksi. Na kraju dali smo predloge i ohrabrili roditelje i vaspitače da isprate i primene ove preporuke i na taj način budu sigurni da podižu srećniju i zdraviju decu.