Lokomotiva podkast

Gost u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je politikolog Dušan Dostanić. Sa politikologom Dušanom Dostanićem autori “Lokomotive” Marko Nikolić i Tiosav Purić su u prvom delu emisije razgovarali o Špenglerovoj knjizi “Prustvo i socijalizam” koja je prvi put objavljena na srpskom jeziku, i to upravo u prevodu Dušana Dostanića. Autori podkasta su sa Dostanićem razgovarali o nekim od ključnih istoriozofskih teorija Osvalda Špenglera, odnosu prema nacionasocijalizmu, prema ideji prustva, uz osvrt na Špenglerovo najaktuelnije i kapitalno delo “Propast Zapada”. U drugom delu podkasta, autori su sa Dostanićem razgovarali o aktuelnim političkim procesima u Nemačkoj, komentarišući krah politike Šolcove vlade, rezultate izbora za Evropski parlament, rast Alternative za Nemačku, ulogu Sare Vagenkneht u potencijalnom održavanju konsenzusa oko atlantističkog kursa nemačke politike, o Fridrihu Mercu i njegovoj ulozi i u CDU i u međunarodnom finansijskom sistemu, ali i o raketama koje će Amerika postaviti u Nemačkoj.

Gost u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je novinar Nebojša Malić. Sa novinarom Nebojšom Malićem autori “Lokomotive” Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su o zbivanjima koja su obeležila američku političku scenu tokom proteklih dana, uključujući i pokušaj ubistva bivšeg predsednika Donalda Trampa i “državni udar” koji je deo establišmenta izvršio protiv predsednika DŽozefa Bajdena, kandidujući Kamalu Haris kao svog aduta na predstojećim izborima. Pored toga, autori su sa Malićem razgovarali o ulozi koju nelegalni migranti imaju na predstojećim predsedničkim izborima, o sukobima unutar “big tek” korporacijskih elita, o “jeresi američke izuzetnosti”, kako je Staljin okarakterisao američki osnivački mit, o tome čemu Srbi treba da se nadaju od predstojećih izbora, i o posledicama koja će previranja u Americi imati na Bliski Istok i atlantistički front prema Rusiji. Lokomotiva podkast emituje se svake subote u 20 časova.

U novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“, autori Marko Nikolić i Tiosav Purić su sa Darkom Delićem i Andreom Jovanović u formatu džem sešna razgovarali o memorandumu sa EU o kritičnim sirovinama, o dilemi između nasušne potrebe za razvojem industrije i rudarstva, sa jedne, i davanja koncesija onima koji donose rezolucije o genocidnosti srpskog naroda i koji okupiraju južnu srpsku pokrajinu, sa druge strane. Takođe, autori su razgovarali o „državnom udaru“ u SAD, o demokratskom izboru Kamale Haris, o Trampu i „big tek“ lobiju koji ga podržava, o istovremenom odlasku Netanijahua u Vašington i Asada u Moskvu, o sukobima koji eksaliraju na Svetoj Gori, o propasti „centrizma“ u Evropi u seriji izbora koji su održani prethodnih meseci i o nastavku evroazijskih integracija, samitu ŠOS-a, rusko-kineskim vojnim vežbama, parlamentarnom forumu BRIKS-a i sveobuhvatnom sporazumu o strateškom partnerstvu Irana i Rusije. „Lokomotiva podkast“ emituje se svake subote u 20 časova.

U novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ gost je bio politikolog Srđan Radanović.U novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“, autori Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali su o pokušaju ubistva bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, uz osvrt na nasleđe njegovog prethodnog mandata i njegovu politiku prema Kini, Iranu i sporazumima sa Rusijom o evropskom sistemu bezbednosti. Takođe, autori su govorili o nominovanom potpredsedniku Republikanske partije DŽ. D. Vensu, i o tome može li biti razlike između sve izvensije buduće i prethodne administracije bivšeg predsednika Trampa, odnosno između „Pensa i Vensa“. U drugom delu emisije, autori su razgovarali sa politikologom Srđanom Radanovićem, o evropskim izborima i propasti „centrističkih“ politika širom Zapada, o pokušaju atentata na Trampa, o Konfederaciji država Sahela i sličnostima između Afrike i Balkana. „Lokomotiva podkast“ emituje se svake subote u 20 časova.

Gost u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je politikolog Stevan Terzić. U prvom delom emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o paradoksima izbornih sistema u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj, o izbornom trijumfu Najdžela Faraža i problemima sa kojima se Makron sreće na unutrašnjem planu, o samitu NATO u Vašingtonu i deklaraciji kojom je Severnoatlantska alijansa proglasila Kinu “saučesnikom u ruskoj agresiji na Ukrajinu”, o samitu ŠOS-a koji je održan u Astani, prilikom kog je Belorusija primljena u ovu organizuju i kom su prisustvovali predstavnici Saudijske Arabije i Turske. Takođe, u prvom delu je bilo reči i o Orbanovoj mirovnoj inicijativi, o formiranju Konfederacije država Sahela u koju su ušli Mali, Niger i Burkina Faso, o odnosima ovog saveza sa zemljama EKOVAS-a i o “ruskom gambitu” u Senegalu i, naposletku, o Harecovom izveštavanju o tome kako je Izrael 7. oktobra izdao Hanibal direktivu. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je politikolog Stevan Terzić, sa kim su autori pričali o iranskom izbornom sistemu i ustavnom uređenju, o sukobu NATO i Rusije u Evropi i posledicama Trampovog povlačenja iz sporazuma o naoružanju srednjeg dometa, čega su rezultati vidljivi sada kada Amerika najavljuje raspoređivanje takvog naoružanja u Nemačkoj. Lokomotiva podkast emituje se svake subote u 20 časova.

U prvom delom emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o rezoluciji crnogorskog parlamenta o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, Mathauzenu i Dahauu, o izborima o Iranu, o predizbornoj debati između Trampa i Bajdena, o izborima u Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali i o nastavku tektonskih promena u Velikoj Evroaziji, uključujući tu ulazak Belorusije u članstvo ŠOS-a, o otvaranjanju saudijske ambasade u Kabulu, o poseti Modija Rusiji i godišnjici pada Mosula. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je ekonomista i istoričar Domagoj Mihaljević sa Univerziteta u Notingemu, sa kim su autori pričali o ekonomskoj politici “druge” Jugoslavije, o opredeljenosti Jugoslavije za Zapad (ili Istok), o mestu Nesvrstanih u spoljnoj politici i ekonomiji bivše zemlje, ali i o aktuelnim zbivanjima na Zapadu: izborima u Francuskoj, savezu transatlantslih elita protiv naroda i o stanju u Americi.

U novom džem sešn izdanju Lokomotive, autori Marko Nikolić, Darko Delić, Tiosav Purić i gostujući autor, filozof Nikola Tanasić, govorili su o događajima koji su obeležili mesec jun. Autori podkasta su u vidovdanskom specijalu govorili o oslabađanju DŽulijana Asanža iz „britanskog Gvantanama“ i opasnostima sa kojima je novinar suočen. Autori su istakli da je ključni problem čitave epizode u tome što je Asanž primoran da prizna krivicu prema američkom Zakonu protiv špijunaže kako bi se vratio u Australiju, čime američka imperija nastoji da očuva svoj pravni, politički i moralni prestiž. Pored toga, autori su govorili o „svetskom duhu Vidovdana“, o tome kako se Vidovdan projavljuje u Americi, o izborima u Iranu, o švajcarskoj „mirovnoj konferenciji“, o terorističkom napadu u Dagestanu u kontekstu onoga što su „zaostaci i repovi“ saradnje CIA i islamističkih pokreta, o tome ko se pokazao kao „najveći Srbin“ na evropskom prvenstvu u fudbalu. Lokomotiva se emituje svake subote u 20 časove.

U prvom delom emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o sporazumu Severne Koreje i Rusije, koji je sklopljen prilikom posete predsednika Putina Pjongjangu, i o značaju ovog sporazuma za ukupnu kolektivnu bezbednost Evroazije, o preduslovima koje je Rusija postavila zemljama da bi postale članice BRIKS-a, o propaloj mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj i o personalnim smenama na čelu NATO. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je Miloš Lukić, direktor Službenog glasnika Republike Srbije i, trenutno, čovek sa “najskupljim” autogramom s one strane Drine. Sa njim su autori Marko Nikolić i Tiosav Purić pričali o Svesrpskom saboru i pokušajima odgovora zapadnih aktera na rezoluciju Sabora, o američkim sankcijama, o rezoluciji UN o Srebrenici, o zajedničkoj budućnosti Srbije i Srpske, ali i o BRIKS-u i saradnji predsednika Putina i predsednika Dodika.

Gost u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je politikolog Aleksa Dobrijević. Autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su u prvom delu podkasta o proteklim izborima za Evropski parlament i usponu desnice u Evropi, osvrćući se naročito na krizu legitimeta u Francuskoj i Nemačkoj. Naime, stranke „semafor koalicije“ u Nemačkoj su doživele potpuno rasulo - „žuti“ (Slobodne demokrate) su ostali ispod cenzusa, a Zeleni su zabeležili najveći pad podrške u biračkom telu od svih stranaka. Sa druge strane, vlade Francuske i Belgije su pale. Autori su govorili o mogućnostima Evrope da se iskobelja iz ove krize. Posebna tema u prvom delu podkasta bio je samit ministara spoljnih poslova zemalja članica BRIKS-a i prijateljskih zemalja, održan 10. i 11. juna u Nižnjem Novgorodu. Deklaracija ovog samita u 54 tačke afirmisala je prethodno ustanovljenu agendu BRIKS-a u pravcu borbe za pravedniji i inkluzivniji međunarodni poredak. Naročito interesantno, u ovoj deklaraciji, jeste oživljavanje političkog nasleđa Muamera Gadafija, komentarisali su autori. Pored toga, živo je i političko nasleđe Fidela Kastra - ili se tako čini, pošto su ruska fregata „Admiral Gorškov“ i nuklearna podmornica „Kazanj“ uplovili u Havanu. U međuvremenu, Amerika ne stoji dobro ni na spoljnopolitičkom, ni na unutarpolitičkom planu. Autori su komentarisali govorkanja o isteku ugovora između Saudijske Arabije i Amerike koji je bio okosnica petrodolara tačno pola veka, ali i o nalazima kanadskog vladinog tink-tenka „Politički horizonti“ koji najavljuje građanski rat u SAD. U drugom delu podkasta, autori Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su sa politikologom Aleksom Dobrijevićem o situaciji u Srednjoj Aziji i Zakavkazju, ali i o stanju na frontu u Ukrajini.

Gošća u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je Katarnia Entina, profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi i balkanolog. U prvom delom emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o proslavi osamdesete godišnjice operacije „Overlord“, odnosno iskrcavanja u Normandiji, o Sanktpeterburškom međunardnom ekonomskom forumu, o porukama koje je uputio slovački premijer Ficu po oporavku, ali i o političkoj krizi na Kavkazu i recipročnim merama Rusije, koje je predsednik Putin najavio kao potencijalni odgovor na dozvolu datu Ukrajini od strane Zapada u pogledu upotrebe naoružanja da se gađaju ciljevi na teritoriji Ruske Federacije. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bila je Katarina Entina, profesor na Visokoj školi ekonomije u Moskvi, sa kojom su autori razgovarali o životu u Rusiji od početka specijalne vojne operacije, o odnosima Rusije i Kine i o tome da li je Balkan deo Globalnog Juga ili najzapadnija tačka Evroazije.

U prvom delu emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o nastavku drame u Gruziji povodom zakona o transparentnosti stranih uticaja, zbog koga je Varhelji pretio premijeru Gruzije, o pretnjama koje bivši zvaničnici Mosada upućuju službenicima Međunarodnog krivičnog suda i o porukama koje je Niki Hejli uputila Palestincima potpisujući rakete „AjDiEfa“. A dok Jens Stoltenberg, uz podršku američkog establišmenta, preti napadima ukrajinske vojske na rusku teritoriju, Dejli Telegraf najavljuje da je „Ukrajina gotova“. U međuvremenu, u Americi, Tramp je dobio podršku vlasnika „Blekstouna“ , Stivena Švarcmana, i Silicijumske doline, što je loš znak za demokrate. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je Ranko Radović, istoričar, i predsednik NVO „Srbija na španskom“. Autori podkasta su sa Radovićem razgovarali o perspektivama razvoja odnsoa Srbije i hispano sveta, uključujući i Španiju i Latinsku Ameriku, ali i o kulturnoistorijskim specifičnostima ovog sveta, poziciji hispano sveta u kontekstu Globalnog juga, ideološkim karakteristikama Latinske Amerike, tekućim izborima u Meksiku, Mileju i sudbini Argentine i Bukeleu, predsedniku El Salvadora. Lokomotiva podkast emituje se svake subote u 20 časova. #lokomotiva #podcast

U novoj epizodi “Lokomotivinog džem sešna” autori Marko Nikolić, Andrea Jovanović, Darko Delić i Tiosav Purić govorili su o novom mandatu predsednika Putina, o isteku mandata šefa ukrajinskog režima Zelenskog i pogibiji iranskog predsednika. Takođe, bilo je reči i o nizu pokušaja destabilizacija država nesklonih zapadnoj agendi, kao što su Slovačka, Turska, Kongo i Burkina Faso. Autori su u centralnom delu emisije govorili o rezoluciji koju je Generalna skupština UN donela o “promišljanju i sećanju na Srebrenicu”, o američkom “ratu” protiv Međunarodnog krivičnog suda zbog mogućnosti dizanja optužnice protiv Netanjahua i Galanta i o “ratu zaplenama imovine” Zapada protiv Rusije, i ruskom odgovoru. “Lokomotiva” podkast se emituje svake subote u 8 časova na Jutjub kanalu i sajtu RT-a.

U novoj epizodi podkasta “Lokomotiva”, autori Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su o prvom zvaničnom portretu britanskog kralja Čarlsa III i Evroviziji, o poseti Edija Rame Atini i o dve kavkaske revolucije: antinarodnoj u Gruziji i narodnoj u Jermeniji. Pored toga, u prvom delu emisije bilo je reči i o poseti Blinkena Kijevu, o njegovoj „labudovoj pesmi“ u Kijevu, o atentatu na Roberta Fica i poseti ukrajinskog ministra spoljnih poslova Beogradu. U drugom delu emisije, autori su sa Andrijom Jovanovićem razgovarali o izvozu gasa iz Rusije u Evropu, o izvozu tečnog gasa, održivosti evropskog mehanizma sankcija na ruske energente i mogućnostima razvoja ruske gasne infrastrukture za izvoz na tržišta alternativna Evropi.

Gost u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je profesor Dušan Proroković, načelnik Centra za evroazijske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu. U prvom delom emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o evropskoj turneji kineskog predsednika Si Đinpinga, sporazumima koji su potpisani između Srbije i Kine prilikom posete predsednika Sija Srbiji i o manjku kapaciteta Francuske da postigne „stratešku autonomiju“ od Amerike, koju Makron deklarativno zagovara. Takođe, autori su govorili o „intifadi Ajvi Lige“ i ratu rezolucijama u Crnoj Gori. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je profesor Dušan Proroković, sa kojim su autori govorili o odnosima Kine i SAD, o izborima u Indiji i relacijama u BRIKS i o tome zašto Srbi treba da navijaju za pobedu Bajdena, mada više vole Trampa.

Gost u novoj epizodi podkasta “Lokomotiva” bio je Srđan Garčević, osnivač bloga “Natšel tajms” i autor podkasta “Pokretači”. U novoj epizodi podkasta “Lokomotiva”, autori Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su o dolasku kineskog predsednika Sija Đinpinga u Srbiju, Mađarsku i Francusku, posebno se osvrnuvši na “alkoholni rat” između Francuske i Kine oko francuskog konjaka. Pored toga, u prvom delu emisije bilo je reči i o Kongresu konzervatovne političke akcije koji je održan u Budimpešti, na kom je Orban najavio ovogodišnji “kraj hegemonije zapadnog liberalizma”, o intervjuu Takera Karlsona sa Duginom i o krizi na američkom univerzitetima zbog propalestinskih protesta. U drugom delu emisije, sa Srđanom Garčevićem, autori su govorili o predstojećoj poseti predsednika Sija na 25. godišnjicu agresije NATO na kinesku ambasadu tokom NATO agresije na Srbiju, komentarišući značaj kulture sećanja na NATO agresiju. Takođe, bilo je reči i o orijentalizmu u slikama Paje Jovanovića, “neminovnosti” zapadne kulturne hegemonije i mogućnosti otpora, o umetnosti performansa i o domaćoj kinematografiji.

U prvom delu emisije, autori su govorili o podelama u opoziciji pred beogradske izbore i tome kako je „Srbija protiv nasilja“ postala borbeni stroj koji „bira borbu“. Takođe, bilo je reči o paradigmatičnom susretu američkog ambasadora i Dinka Gruhonjića, predstojećoj poseti kineskog predsednika Srbiji i zbivanjima u Ujedinjenim nacijama. Centralna tema emisije bio je sukob Izraela i Irana, u kom su autori podsetili da, uprkos stalnim nastojanjima sa Zapada da se Iran diskvalifikuje kao „regionalna sila“, ostaje činjenica da je Iran jedina zemlja koja je napala prethodnih godina čak tri nuklearne sile (Izrael, SAD i Paksitan), a da mu pritom nije uzvraćeno. Takođe, autori su govorili o povratku retorike iz vremena Buša Mlađeg u američki politički mejnstrim na velika vrata, koja podrazumeva opisivanje Rusije, Kine i Irana kao „osovine (ili osovina) zla“ i o izborima u Indiji i promenljivom odnosu Zapada prema premijeru Modiju.

Gost u novoj epizodi podkasta „Lokomotiva“ bio je Miloš Zrakić, jedan od autora portala Princip Info i podkaster. U prvom delu emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o poseti nemačkog kancelara Šolca Kini, gde ga je dočekala zamenica gradonačelnika Čongkinga, što govori o statusu Nemačke u Kini, ali i o problemu koji za Evropsku uniju predstavlja nabavljanje sirovina za proizvodnju municije iz Kine, na šta upozorava direktor švedskog Saba, a prenosi Politiko. Takođe, autori su govorili o glasanju u Savetu Evrope o predlogu prijema tzv. Kosova u tu organizaciju, o borbi Republike Srpske i Srbije protiv rezolucije UN o genocidu, ali o sukobu Irana i Izraela koji je zatresao Bliski Istok. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je podkaster i autor portala Princip Info Miloš Zrakić, sa kojim su autori govorili o sukobu Izraela i Irana, o deindustrijalizaciji Evrope, o (ne)mogućim vezama Kine i Amerike sa jedne, i Evrope i Rusije sa druge strane i tzv. senovitoj ekonomiji, o usponu slobodarskih režima u afričkom Sahelu i o Haitiju. Lokomotiva podkast emituje se svake subote u 20 časova.

U prvom delom emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o tri susreta koji su obeležili prethodnu nedelju: susretu ministra Lavrova i predsednika Sija, susretru predsednika Dodika i premijera Orbana i susretu predsednika Vučića i predsednika Makrona. Autori su se posebno osvrnuli na godišnjicu osnivanja NATO, saveza koji ove godine obeležava 75 godina postojanja, analizirajući prirodu i svrhu ove organizacije, koja je u poslednjih nekoliko decenija evoluirala od organizacije koja je u stanju „moždane smrti“ (Makron) do organizacije koja, dok je u stanju „moždane smrti“, pokušava da izazove Treći svetski rat u Ukrajini. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je istoričar Stefan Radojković, sa kojim su autori govorili o „politici genocida“, o predstojećoj raspravi o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, o zločinima u Gazi, ali i o stanju na frontu u Ukrajini, o evropskom sećanju na Drugi svetski rat, i na druge teme. Lokomotiva podkast emituje se svake subote u 20 časova.

U prvom delu emisije, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali su o najavljenoj rezoluciji Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici, o kojoj će se raspravljati 27. aprila ove godine. Pored toga, u prvom delu emisije, autori su razgovarali o tome kako DŽ. K. Rouling, pisac čuvenog serijala o Hariju Poteru, postala heroj borbe za slobodu govora, o proslavi Ramazana i Uskrsa u Zapadnoj Evropi i o tome kako je Istanbul slaveći pobedu opozicije dokazao da se nalazi u sferi srpskog kulturnog uticaja. U drugom delu emisije, gost podkasta „Lokomotiva“ bio je urednik portala „Opseg“ Vukašin Milijanović, sa kojim su autori govorili o nevladinom sektoru, o tome zašto je srpska omladina treća najsrećnija na svetu, o taborima u kulturnom ratu koji se vodi u Srbiji i o odjecima svega toga u domaćoj kinematografiji i muzičkoj produkciji.

U novom džem sešn izdanju podkasta “Lokomotiva” o događajima u mesecu martu govorili su Marko Nikolić, Andrea Jovanović, Darko Delić i Tiosav Purić.Teroristički napadi u Moskvi, dalji nasrtaji na Republiku Srpsku kroz nametanje “izbornog zakona” od strane nelegitimnog tzv. visokog predstavnika Kristijana Šmita, ali i najave o donošenju rezolucije kroz Generalnu skupštinu UN kojom bi se Srbi osudili kao “genocidni narod”, deluju kao događaji koji zbirno sagledani u široj perspektivi služe, između ostalog, da naprave nepremostivi jaz između pravoslavaca i muslimana. Pored ovoga, autori su govorili o godišnjicima američke agresije na SRJ i Irak, ali i o američkoj destabilizaciji Haitija. Takođe, bilo je reči i o porukama koje su poslate sa festivala Rebedu u Dubrovniku, o TikToku i seriji “Avatar – poslednji vladar vazduha”. “Lokomotiva” podkast se emituje svake subote od 20 časova na Jutjub kanalu i sajtu RT-a.

U novoj epizodi podkasta “Lokomotiva” autori su govorili o širenju kapaciteta NATO-a i o godišnjici NATO agresije na SRJ. Najava otvaranja NATO vojne baze u Konstanci jedna je od poslednjih provokacija Rusije od strane Zapada. Autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su u prvom delu emisije o nesuglasicama između zapadnih lidera i o nepoverenju između Šolca i drugih zapadnih saveznika. Pored toga, autori su govorili o godišnjici NATO agresije na SRJ i o opasnosti od gubljenja zgrade Generalštaba kao simbola herojskog otpora srpskog naroda stranom zavojevaču i agresora krajem 20. veka. “Lokomotiva” podkast se emituje svake subote u 8 časova na Jutjub kanalu i sajtu RT-a.

O cenzuri na internetu, predstojećim izborima u Americi, ratu Rusije i Zapada u Ukrajini, ruskoj ekonomiji, naoružavanju u Evropi i "dosrbljavanju", razgovarali smo u novoj epizodi našeg podkasta sa glavnim i odgovornim urednikom Novog standarda Aleksandrom Vujovićem.

U novoj epizodi podkasta Lokomotiva, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su sa politikologom i doktorantkinjom FPN-a Milicom Topavolić o cenzuri, ontološkoj bezbednosti i situaciji na Bliskom Istoku

Slobodan Antonić je profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autori su sa prof. Antonićem razgovarali o njegovoj novoj knjizi: "Ukrajinski rat - buđenje carstva"

Gost u najnovijoj epizodi podkasta Lokomotiva bio je Aleksandar Šešelj.

U specijalnom - ,,DŽem sešъn” izdanju podkasta Lokomotiva autori Tiosav Purić, Andrea Jovanović, Darko Delić i Marko Nikolić su razgovarali o događajima koji su obeležili mesec oktobar.

Gost u najnovijoj epizodi podkasta Lokomotiva bio je Vladimir Kolarić, pisac i kulturolog, koji je posetio Donbas i Lugansk 2018. godine, za vreme trajnja agresije kijevskog režima na ruski narod ovih republika, o čemu je pisao u svojoj zbirci eseja Plamen Donbasa: Eseji o Trećem svetskom ratu. Autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su u prvom delu emisije o „raspeću Amerike“ između Ukrajine i Izraela, tj. između dva spoljnopolitička pravca američke politike. Dok demokrate čvrsto zastupaju stav da treba slati vojnu i finansijsku pomoć i Ukrajini i Izraelu, među republikancima ne vlada konsenzus. Četvorica republikanskih senatora na čelu sa Tedom Kruzom iz Teksasa zagovaraju stav da je potrebno razdvojiti pomoć Izraelu od pomoći Ukrajini, iskazujući time protest prema politici izdašne podrške kijevskom režimu. Ted Kruz i njegova grupa saradnika je protiv Bajdenovog zakona o objedinjavanju troškova za pomoć Izraelu, Ukrajini, Tajvanu, žrtvama humanitarnih katastrofa i migrantima od ukupno 106 milijardi dolara. Pitanje je kako će se sve ovo odviti do kraja, imajući u vidu da je novoizabrani predsednik američkog Predstavničkog doma Majkl DŽonson konzervativac iz Lujzijane, koji je blizak trampističkim pozicijama. „Rusija treba da bude poražena, Tajvan treba da bude odbranjen, a našim izraelskim saveznicima treba obezbediti sva potrebna sredstva da očiste Hamas sa lica zemlje“, izjavio je Ted Kruz. A dok se na Balkanu nastavlja pritisak Evropske unije na Srbiju povodom tzv. kosovskog pitanja, „parodija SSSR-a“, kako je Orban nazvao EU, pokazuje apsolutnu političku nemoć i odsustvo političke težine prilikom bilo kog pokušaja da se uključi u rešavanje krize na Bliskom istoku. Prema navodima portala Kredl, na Gazu je za dve nedelje bačeno eksploziva snage ekvivalentne snazi bombe bačene na Hirošimu. Da bi se takav postupak opravdao, smatraju autori podkasta, neprijatelj se gotovo potpuno dehumanizuje: Palestinci su dosad označeni kao „nacija decoubica“ (ministar energetike Izraela Izrael Kac), „ljudske životinje“ (ministar odbrane Izraela Joav Galant) i „varvari“, nad kojima „civilizacija“ odnosno Izrael u ime Zapada mora odneti pobedu (premijer Izraela Netanjahu).

Gost u najnovijoj epizodi podkasta Lokomotiva bio je dramaturg dr Boris Trbić koji je živeo u Jugoslaviji, Peruu i Libiji, a trenutno sa porodicom živi u Australiji. Beogradski FDU je upisao sa šesnaest godina kao jedan od najmlađih studenata u istoriji katedre za dramaturgiju. Nakon nagrada za publicistiku i radio dramu i kratkog perioda u Pozorištu na Terazijama, otišao je u Melburn gde živi i radi gotovo tri decenije. Magistrirao je dokumentaristiku (Deakin University) doktorirao na temu palestinskog filma (Monash University). Autori emisije Tiosav Purić i Marko Nikoluć su sa Borisom razgovarali o dominantnom narativu koji se servira kroz medije u aktuelnom izralesko-palestinskom sukobu, kao i kako je borba za jednu odnosno drugu stranu priče tekla kroz film, umetnost i kulturu u toku 20. veka. ,,Ključno pitanje palestinskog filma su Nagba i Naksa - u dva tragična događaja iz prošlosti, ali mora se živeti u sadašnjem vremenu. Traumu iz prošlosti potrebno je situirati u sadašnji momenat i projektovati kakvu takvu održivu budućnost jer je nemoguće da se živi u prošlosti.” Takođe, gost je u emisiji istakao značaj zajedničkih produkcijskih radova domaćih kompanija sa zemljama Dalekog istoka, značaju i veličini filmske industrije u Indiji i Iranu, o razlikama u finansiranju, uslovima i načinima dobijanja sredstava od Zapadnih finansijera i onih iz Kine i drugih zemalja iz Azije, kao i o tome kako napraviti projekte koji povezuju srpsku istoriju i kulturu u inostranstvu kroz konkretne projekte na kojima radi u Australiji. U prvom delu emisije autori su razgovarali o temama koje su obeležile prethodnu nedelju - pojasu haosa sa jedne strane od Vašingtona do Irana izazvanu sukobom na Bliskom istoku i sa druge strane pojasu harmonizacije koji se oslikava kroz projekat Pojas i put - od Pekinga do Crnog mora, kao i povratku otpisanih - zašto se Milo protivi popisu u Crnoj Gori, kako istrajava Milorad Dodik u svojoj borbi protiv suda u Sarajevu, kao i nadraženoj opoziciji u Srbiji koja traži od EU sankcije za predsednika svoje države.

Zbivanja na teritoriji Svete zemlje pomerila su fokus zapadnog javnog mnjenja sa dešavanja na „istočnom frontu“ gde se vode borbe između Zapada i Rusije u Ukrajini. Autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali su o sukobu koji je eskalirao između Hamasa i Izraela, ocenjujući ovaj rat kao potpuni kolaps američke diplomatije. Američki zvaničnici su svega nekoliko nedelja pred ovaj sukob govorili o tome kako je Bliski istok stabilniji nego što je ikada bio. Sa druge strane, autori podkasta podsetili su da je Benjamin Netanjahu na poslednjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predviđao novi koridor, paralelan i nezavisan od projekta „Pojas i put“, koji bi preko Saudijske Arabije i Izraela povezivao Indiju sa Evropom. Sve te lepe želje pale su u vodu. Sada, nakon najvećeg uspeha palestinskog otpora u nekoliko decenija, rat preti da eskalira na Bliskom istoku. A mogućnost eskalacije sukoba na Bliskom istoku Zelenski prepoznaje kao opasnost po kijevski režim, čija je kontraofanziva zvanično gotova. Gost u drugom delu podkasta bio je režiser i profesor Fakulteta za medije i komunikacije, Stanko Crnobrnja, sa kojim su autori podkasta razgovarali o veštačkoj inteligenciji, o američkoj istoriji i politici. „Predsednik Putin je najavio da će onome ko pobedi u trci za veštačku inteligenciju pripasti budućnost sveta“, objašnjava Crnobrnja. „Naravno, postoje civilizacijske razlike u pristupima veštačkoj inteligenciji, na duhovno-filozofskom planu. Zapad želi da poništi duhovnu vertikalu istoka, i tu cela stvar kašlje. Jer ne spaljuju oni džaba Tolstoja. Zapad želi da homogenizuje čitav svet, a istok se tome odupire“, zaključuje Crnobrnja. Govoreći o stanju na Bliskom istoku, Crnobrnja kaže da je sve to nasleđe američke politike, a „prvobitni greh“ smešta u vreme britanskih pokušaja da preho perijskog šaha obuzdaju Iran i zadrže njihova naftna polja. Sa druge strane, Crnobrnja smatra da je ova generacija američkih politačara „izuzetno opasna, jer nema formata kao što su bili Ajzenhauer ili De Gol, dok sa druge strane velike međunarodne korporacije kao što je Amazon imaju više moći od samih država“. Lokomotiva se emituje svake subote u 20 časova.

Gost u novoj epizodi podkasta bio je nagrađivani pisac i filozof Filip Grbić, sa kojim su autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali o institucionalnom zamrzavanju Amerike, fenomenu Tramp i kulturnim ratovima.

Pregled meseca septembra!

Gost u novoj epizodi podkasta Lokomotiva bio je filozof i direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković. U najnovijoj epizodi podkasta Lokomotiva, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić osvrnuli su se na najnovija zbivanja na Kosovu i Metohiji, dajući pregled zaoštravanja odnosa između Srba i separatističkih institucija u Prištini tokom ove godine i sistematskog terora koji Aljbin Kurti sprovodi nad srpskim narodom. Pored toga, autori su komentarisali ovacije kojima je dočekan veteran hitlerističkih snaga i esesovac Jaroslav Gunka u kanadskom parlamentu, tumačeći ovaj događaj kao logično ishodište političke istorije Kolektivnog zapada koja se, ratujući protiv Rusije na istoku Evrope od 24. februara 2022, opredelila za gubitnike u Drugom svetskom ratu. U tom ključu opredeljenja za poraz, istakli su autori, treba tumačiti i pisanje Najla Fergusona za Blumberg, koji smatra da Ukrajina treba da se zadovolji statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i obećanjem članstva u NATO, kao i time što je uspela da se rebrendira i pred Zapadom se umesto kao „korupcionaška jazbina“ predstavi kao „zemlja heroja“ i da privede rat kraju, uz priznavanje stanja na terenu. Imajući u vidu propuste-koji-objašnjavaju-sistem kao što je doček esesovaca u parlamentima zapadnih demokratija, ne čudi da su jedine uzdanice atlantističkog establišmenta intelektualci kao što je Najl Ferguson i bivši funkcioneri kao što je Kisindžer, koji u svojoj stotoj godini vrši funkciju diplomatskog posrednika, umesto političara kao što su Makron, Trudo ili Berbokova, smatraju autori Lokomotive. U drugom delu epizode, gost Lokomotive bio je direktor Instituta za evropske studije i filozof Miša Đurković, sa kojim su autori razgovarali o kulturnim ratovima, stanju desnice u Evropi, rehabilitaciji nacizma u Ukrajini i posledicama predstojećih izbora u Americi. Komentarišući potrebu za konkurentom ideologijom u nezapadnim zemljama, Đurković ističe da su „ideologije važne i neizbežne, jer svako pokušava da osmisli sebi život. Elite se boje ideologija, jer one daju ljudima povod da se bore za neku ideju, i spremni su za nju da se žrtvuju. One vode u revolucije“. Komentarišući rehabilitaciju nacizma u Ukrajini i na Zapadu, Đurković kaže: „Imamo paradoksalnu situaciju da u Ukrajini postoji ono što oni zovu židobanderovstvo. To možemo tumačiti i na nivou pop-kulturnog fenomena, ali je situacija u Ukrajini eskalirala. Sad imamo situaciju da Jevrejin, koji je predsednik države, promoviše naciste. Ja sam ubeđen da Zelenski ima svest o tim nacistima, ali čini se kao da ima neku naredbu od sa strane, kojoj mora da se povinuje“.

Prethodnih dana, svet su potresale stravične scene iz Libije, gde su desetine hiljada ljudi na libijskom primorju na istoku zemlje stradale ili nestale usled razorninh posledica oluje „Danijel“. Autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, osvrnuli su se, pozivajući se između ostalog na autorski tekst laureata Pulicerove nagrade novinara Krisa Hedžisa, na ulogu koju je NATO imao u razaranju libijske energetske i saobraćajne infrastrukture koja je uslovila slabu otpornost libijske države na prirodne nepogode. Takođe, autori podkasta su podsetili na dugi istorijat američkog neprijateljstva prema Libiji, koje je otpočeto protivzakonitim bombardovanjem Tripolija 1986. za vreme mandata američkog predsednika Regana. U međuvremenu, u Evropi Ukrajina troši svoj kredibilitet glavne uzdanice Zapada, što je pokazalo i zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Trzavice na relacijama između poljskog predsednika Andžeja Dude i Zelenskog samo su simptom nove realnosti. Autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali su o problemu ukrajinskih izbeglica u evropskim zemljama. Od „finih belih“ migranata s početka SVO, koji su dočekivani u evropskim zemljama sa dobrodošlicom, ukrajinske izbeglice pretvorile su se u opterećenje za odnose Ukrajine sa evropskim partnerima. Naime, Zelenski sada želi da sve vojno sposobne ukrajinske izbeglice iz evropskih prestonica vrati u rovove, u čemu ga sprečavaju evropske konvencije koje onemogućavaju ekstradiciju u slučaju prekršaja odredbi iz oblasti vojnog prava. Drugim rečima, izbegavanje mobilizacije, dezerterstvo i odbijanje izvršavanja naređenja nadređenih oficira nisu prekršaji po osnovu kojih ukrajinske izbeglice mogu biti izručene kijevskom režimu. Bar tako kažu Češka, Nemačka, Austrija, Mađarska i Poljska, mada postoje dokazi da su u nekim drugim evropskim zemljama vojni pozivi našli vojno sposobne Ukrajince, prešavši do njih dug put od Kijeva. I dok Evropljani odbijaju da isporučuju Ukrajince i uvoze ukrajinsko žito, Analena Berbok otvara novi front – ovoga puta sa Kinom, nazivajući kineskog predsednika Sija „diktatorom“. Jedini pozivi na emancipaciju i resuverenizaciju Evrope u ovom sazivu Generalne skupštine UN čuli su se od iranskog predsednika, koji je držeći Kuran u rukama za govornicom u Njujorku pozvao Evropu na otrežnjenje od antiruske histerije i vraćanje sebi. Gost u drugom delu podkasta bio je v.d. direktora Službenog glasnika Republike Srpske, politikolog Miloš Lukić, koji se zajedno sa predsednikom Miloradom Dodikom našao na meti optužnica bosanskohercegovačkog tužilaštva, nakon odluka Republike Srpske da se u Službenom glasniku neće više objavljivati „dekreti“ tzv. visokog predstavninka Kristijana Šmita i odluke Ustavnog suda BiH. Glavna meta poslednjih nasrtaja na suverenitet Republike Srpske je srpska imovina. „Republika Srpska ima 900.000 hektara obradive zemlje. Taj narod se zaista bavi poljoprivredom i ta zemlja je natopljena krvlju. Zapad hoće da oduzme sad tu zemlju i prepiše je Bosni i Hercegovini. Zato im treba visoki predsednik“, izjavio je Lukić. „Šmitov cilj je da donese zakon o imovini, pa da predstavnici Republike Srpske moraju da iu u Sarajevo da traže zemlju na kojoj je zgrada Vlade Republike Srpske“. Lokomotiva podkast emituje se subotom u 19 časova.