Pantelićev Georeport

Dobro došli u CXLIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Pre četiri i po godine ruska agresija na Ukrajinu otvorila je vrata EU Kijevu, a vlasti u Srbiji su odlučile da ista ta vrata defakto zatvore. Danas nije lako zaključiti da li je režim u Beogradu iskoristio rusku invaziju da svojom voljom stavi evropske integracije Srbije na mrtvi kolosek ili se radi o nekim drugim motivima koji još uvek nisu poznati ili dovoljno rasvetljeni.Veoma je nezahvalan posao tumačiti istoriju dok se ona događa. Pre više od jednog veka austrijski pisac Robert Muzil je u svom eseju „Nemoćna Evropa“ konstatovao da se ništa ne vidi kada se istorija događa pred vašim očima, odnosno da je nije moguće shvatiti racionalno.Međutim, u prethodnih godinu dana se na primeru Ukrajine i Srbije jasno videlo kada i zašto (ne) funkcioniše tzv. meka moć EU.Ključna razlika je u tome što u Ukrajini gotovo svi politički faktori, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i njegovu partiju Sluga naroda, nedvosmisleno žele da njihova zemlja postane članica EU. U Srbiji su stranke koje su zaista proevropske na ivici izbornog praga ili su u rasponu statističke greške, a predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka suštinski ne žele da približe Srbiju EU, a kamoli da ona postane njena članica. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima odlične personalne odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sa izuzetkom bivše ministarke spoljnih poslova Analene Berbok odnosi sa svim nemačkim administracijama su bili dobri. Relacije sa Italijom i Španijom su tradicionalno prijateljske a i sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom su korektne. Postavlja se pitanje, ako Vučić ima prisne ili korektne odnose sa svim ključnim liderima EU i NATO-a, zašto preko režimskih medija vodi kampanju protiv Zapada i zašto širi antizapadno raspoloženje i priče o „obojenoj revoluciji“ u režiji Zapada? Drugo intrigantno pitanje, ako je Vučić u tako dobrim odnosima sa svima najvažnijim šefovima država i vlada u EU, zašto je Srbija blokirana već pet godina u procesu evropskih integracija? Treće pitanje se odnosi na građane Srbije, zašto na sledećim izborima neće imati nikakvu ulogu na konačni rezultat činjenica da je vlast poslednje poglavlje u pregovorima sa EU otvorila u decembru 2021. godine? U odgovorima na ta pitanja leže razlozi srpske šizofrene političke „geografije“ na prostoru Evropske unije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Povodom 250 godina od donošenja američke Deklaracije o nezavisnosti, u specijalnom izdanju Georeporta, Željko Pantelić i njegov gost Veljko Lalić, glavni urednik Velikih Priča, seciraju “američki eksperiment”, ali i sve naše predrasude o Sjedinjenim Državama.- Kako se desilo da Ameriku za 250. rođendan vodi Donald Tramp, čovek koji se divi monarhiji? - Kako izgleda Amerika danas? - Kako bismo danas živeli da nakon Drugog svetskog rata nije bilo uspona Amerike?- Zašto u Srbiji i dobrom delu Evrope smatraju Amerikance „neznalicama i kaubojima”, iako statistika pokazuje da oni u proseku čitaju više knjiga i posećuju više izložbi od Evropljana?- Ko je stvarno iza kulisa, ko zaista vlada svetom? Odakle SAD crpu snagu?- Zašto je mit da je Amerika jedva čekala da sruši Jugoslaviju i koje su druge najveće zablude srpsko-američkih i balkansko-američkih odnosa?- Šta će doneti izbori u novembru i kako će izgledati Amerika za pola godine, dve godine, deceniju?Dva sata kvalitetnog spoljnopolitičkog programa za sve koji žele da razumeju Pax Americana i svet koji nas čeka u budućnosti.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Novo izdanje Georeporta pred vama drugačije je od ostalih jer je posvećeno u celosti Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. godine i motivima za početak Velikog rata. Pojedini istoričari prave paralelu sa vremenom koje je prethodilo početku Prvog svetskog rata sa današnjim okolnostima, naravno sa drugim glumcima, ali više-manje istim ulogama.Pomenuto poređenje bazira se na neshvatanju dobrog dela javnosti pripreme pozornice za rat. Pre sto i kusur godina Evropa je izlazila iz perioda nazvanog „belle еpoque“ baš kao što sada izlazi iz berićetnog perioda nakon pada Berlinskog zida ne uviđajući da se planetarna pozornica promenila. Kao da smo ponovo postali „mesečari“, kako je ondašnju Evropu definisao u svom istorijskom bestseleru Kristofer Klark.Posebnost našeg ugla gledanja je u tome što smo ovu priču bazirali isključivo na britanskim izvorima, odnosno londonskom „Tajmsu“ uz dodavanje konteksta, tamo gde je bilo neophodno.Listajući brojeve „Tajmsa“ s kraja proleća i početka leta 1914. godine, stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od tadašnjih velikih sila, pre svega Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena.Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugrožena samo stabilnost Španije, već i njen opstanak kao takav Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Postoje dve Turske i dva Erdogana. Turska iz nedelje u nedelju postaje sve više distopijsko društvo. Reis Erdogan, svestan sve većeg značaja Turske za evropske partnere, od zaustavljanja imigrantskih talasa, preko energetskih do ekonomskih odnosa, više ne zazire od despotskog ponašanja, gašenja sloboda, diskriminacije manjina i eliminacije političkih protivnika kroz montirane sudske procese.Na spoljnom planu Ankara postaje sve važniji igrač, toliko da je u diplomatskim krugovima nazivaju „evropskom Kinom”, načelno se drži van sukoba, ali je u svakom mirođija, jača svoju poziciju i interveniše preko proksija, kao u slučaju Sirije, Libije, Somalije i Nagorno-Karabaha. Rečju, nekrunisani sultan je ostvario na unutrašnjem i spoljnom planu sve o ono o čemu je maštao Slobodan Milošević i što bi danas želeo Aleksandar Vučić. Njihova komparativna mana je što Srbija nije dovoljno velika za njihov ego, kao što je Turska za Erdoganov.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta.Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Lokalni izbori u Engleskoj i nacionalni u Škotskoj i Velsu označili su kraj jedne političke epohe i pre svega smrt dvopartijskog sistema torijevaca i laburista koji je, s vremena na vreme, korigovala Liberalno-demokratska partija u prethodnih sto godina. Istovremeno, osim što je partijska pozornica na Ostrvu balkanizovana, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva najpopularnije su nacionalističke partije, bilo da se radi o Engleskoj, Škotskoj, Velsu ili Severnoj Irskoj.Nakon teškog poraza na izborima, kao i ostavki članova njegove vlade, premijer Kir Starmer je politički preživeo, ali samo do jeseni.18. juna se održavaju dopunski izbori za Vestminster i na njima će učestvovati najpopularniji laburistički političar i gradonačelnik Mančestera, Endi Bernam, zvani “Kralj Severa”.  Podsetimo, poslaničko mesto u britanskom parlamentu je conditio sine qua non za premijersku funkciju.Upravo ta činjenica je produžila boravak Starmeru u Dauning stritu na još par nedelja, najviše par meseci. Jednostavno, laburisti ne žele da naprave grešku kao konzervativci kada su zbog želje da što pre pošalju kući Borisa Džonsona izabrali Liz Tras, najgoreg šefa vlada u istoriji Velike Britanije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU. Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica. Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila. Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj poziciji od Srbije. Milorad Dodik je izašao iz ugla i ponovo je najjača politička figura u BiH zahvaljujući napravljenom dilu sa Amerikancima, a bošnjačka politička elita je potpuno dezorijentisana usled promene politike Vašingtona. U Prištini Aljbin Kurti plete mrežu za uspostavljanje potpune kontrole nad Kosovom.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Samit Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu nije bio istorijski, kako je želeo da ga predstavi američki predsednik, jer nisu postignuti dogovori koji bi promenili pravac relacija Vašingtona i Pekinga, štaviše samo je utvrđeno ono što se zna već godinama: Tajvan je crvena linija i Pekinga i Vašingtona. Tramp je pre devet godina bio poslednji stanovnik Bele kuće u zvaničnoj poseti Kini. Od Trampovog boravka u Pekingu u jesen 2017. godine američko-kineski odnosi su na nizbrdici. Trgovinski rat, pandemija kovid-19 raširena u Vuhanu, lansiranje kineskih balona za špijuniranje iznad SAD, tenzije oko Tajvana, proxy war u Ukrajini i na kraju carinski rat, doprineli su da relacije između dve zemlje budu najhladnije od uspostavljanja veza u režiji Henrija Kisindžera i Džou Enlaja na početku sedamdesetih.Udaljavanje Vašingtona i Pekinga vidljivo je i kroz broj susreta i telefonskih razgovora predsednika dveju država. U prvoj deceniji ovog veka, američki i kineski šefovi država čuli su se, u proseku, šest puta godišnje, u drugoj deceniji taj prosek je pao na četiri i po, a u ovoj deceniji sveden je na 2,5.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se bavimo promenom vlasti u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. U sve tri zemlje su nacionalisti i ultranacionalisti odigrali važne uloge, bez obzira na to da li se kvalifikuju kao proevropske, evroskeptične ili čak antievropske, u promenama vlasti u Budimpešti, Sofiji i Bukureštu.Tisa Petra Mađara ima dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu i prema najavama trebalo bi da približi Budimpeštu Briselu, dok je veliko pitanje kojim putem će krenuti Bukurešt i Sofija.Za razliku od Mađarske, Rumunija i Bugarska nisu postavljale klipove u točkove EU, štaviše, ako izuzmemo ponašanje Bugara prema Severnoj Makedoniji, bili su prilično konstruktivni, pogotovo kada je u pitanju zaštita spoljnih granica EU.Zato su i nagrađeni ulaskom u šengenski prostor, a Bugarska i ulaskom u evrozonu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve izvesniji ulazak Crne Gore u EU, sa strankama na vlasti koje u svom imenu imaju pridev „srpska“ (Nova srpska demokratija), direktan je dokaz da niko u Evropi nema ništa protiv Srba ili Srbije. Crna Gora je i primer da, kada postoji želja, motivisanost i rešenost onih koji vode državu da ispunjavaju uslove i da približavaju svoju zemlju članstvu u EU, rezultati postaju vidljivi i opipljivi. Srbija i Crna Gora su danas postale dijametralni primeri kako ne treba i kako treba raditi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U Nemačkoj je decenijama važio slogan „nikad više rat“, a sada nemačke obaveštajne službe najavljuju mogućnost da Savezna Republika bude napadnuta do kraja ove decenije. Kancelar Fridrih Merc definisao je novonastalu situaciju rečenicom: „Nismo u ratu, ali nismo ni u miru.“ Pacifizam je u Nemačkoj bio način života čiju su cenu plaćali drugi i više se radilo o želji da se ne „prljaju ruke“, čuvajući konformizam, nego što je posredi bila iskrena ljubav prema miru.Berlin je potpuno nespremno dočekao geopolitičke promene na planeti. I pored serije signala prethodnih decenija, u Berlinu su sve do početka ruske invazije na Ukrajinu glumili nojeve. Tako je Savezna Republika postala najranjivija zemlja među velikim evropskim NATO članicama: ima najveći logistički i infrastrukturni vojni deficit, najgore opremljenu i obučenu vojsku i, što je najosetljivije za jednu zemlju, nevoljno stanovništvo da brani otadžbinu podnoseći žrtvu i lišavajući se ugodnosti, benefita i blagostanja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ne treba uzimati previše dramatično otvorene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će rasturiti NATO. Nije čak alarmantna ni pozicija državnog sekretara Marka Rubija, koji je dao kredit Trampovom stavu da je Alijansa „tigar od papira“. Borba za Trampovo nasleđe se zahuktala i Rubio ne želi da ostavi slobodan prostor svom glavnom rivalu za republikansku kandidaturu 2028. godine, potpredsedniku Džej Di Vensu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli Boris Džonson, Najdžel Faraž i Džeremi Korbin, uz velikodušnu podršku Kremlja ali i Donalda Trampa, počinje da ispostavlja svoje paprene račune.Pokojni Jevgenij Prigožin nije samo vlasnik Vagnera već je i osnivač najveće planetarne fabrike trolova “Internet Reasearch Agency” koja već godinama širi lažne vesti, unosi konfuziju, propagira teorije zavera i denigrira EU, SAD i NATO. Referendum za Bregzit bio je prvi veliki uspeh ruskih trolova i botova koji je drastično povećao apetit i ambicije Moskve. Bez Džeremija Korbina na čelu Laburističke stranke, logističke podrške Moskve na društvenim mrežema i medijima pod kontrolom Ruperta Mardoka, dvojac Najdžel Faraž i Boris Džonson verovatno ne bi uspeo da realizuju Bregzit. To su činjenice kojih se “bregziteri”, ali i Britanci generalno, stide, štaviše veoma burno reaguju pokušavajući da negiraju realnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani za 12. april daleko prevazilaze značaj koji ima panonska zemlja u Evropi, ali i na planetarnoj tabli. Opstanak na vlasti Viktora Orbana jedan je od prioriteta barjaktara suverenizma, neliberalnih demokratija, ali i autokrata, diktatora i predsednika koji žele da razbiju Evropsku uniju i uguše liberalne demokratije.Podršku Orbanu, svako na svoj način, pružili su predsednik SAD Donald Tramp, Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i čitava lepeza lidera tzv. Patriota, od Marin Le Pen u Francuskoj i Matea Salvinija u Italiji do Gerta Vildersa u Holandiji i Santjaga Abaskala u Španiji.Uz lidera Fidesa je i deo regionalnih političkih lidera, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšeg trostrukog premijera Slovenije Janeza Janšu i bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika.U slučaju Srbije, ostanak Orbana na vlasti višestruko je važan za režim u Beogradu. Prvenstveno zbog kineskog Novog puta svile, čija je evropska žila kucavica pravac Pirej – Beograd – Budimpešta, ali i zbog odnosa sa Rusijom. Takođe, Budimpešta je fundamentalna za zvanični Beograd kao neka vrsta štita od usvajanja sankcija ili mera Brisela prema vlastima u Srbiji, kad god je za njih potrebna jednoglasna ili konsenzusna odluka u telima EU. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo ratu u Persijskom zalivu.U Vašingtonu, Jerusalimu i Teheranu svi već uveliko spremaju narativ za proglašenje „pobede“, a Vladimir Putin, Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan čekaju i nadaju se negativnom epilogu rata za Sjedinjene Američke Države i Zapad u celini, da bi povukli sledeće poteze.Za ruskog predsednika takav ishod bi značio povećanje šansi da završi u svoju korist invaziju na Ukrajinu, za kineskog lidera otvorio bi put za osvajanje Tajvana, po mogućstvu mirnim a ne ratnim sredstvima, i na kraju za turskog predsednika to bi bio dobar uvod u završni obračun sa Izraelom za vodeću poziciju u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku.Na Bliskom i Srednjem istoku, već vekovima, važi pravilo da je mnogo važnije kako nešto ili neko izgleda nego kakav je zaista. Izrael je sledeći tu maksimu izgradio čitavu svoju politiku do 7. oktobra 2023. godine a Islamska Republika je bazirana na projektovanoj slici koju širi režim u Teheranu. Reč je o miksu persijske pragmatičnosti i verskog fanatizma koje ajatolasi i mule gotovo savršeno kombinuju.Persijanci su prihvatili islam, između ostalog, jer su svesni da samo uz pomoć Kurana mogu da se nametnu kao lider i hegemon susednih naroda i celog muslimanskog sveta u kome su Arapi većina. U tom kontekstu dolazi i samoproglašenje Islamske Republike u zaštitnika Palestinaca i prioritetni cilj da se uništi Izrael. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXVI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se Zapadnim Balkanom i velikim promenama u politici proširenja EU. Ona je dobila svoju, kolokvijalno rečeno, severnu dimenziju, sa izvesnim ulaskom Islanda, mogućim povratkom Velike Britanije i eventualnim učlanjenjem Norveške. Nova dimenzija može da bude od velike pomoći za finalizaciju i osiguravanje ulaska Crne Gore u EU u relativno kratkom roku, a istovremeno obesmišljava ideje o nepotpunom članstvu u EU. Zajedničko pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, objavljeno u nemačkim medijima, sa predlogom da Srbija i Albanija, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, uđu u Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište, ostavljajući punopravno članstvo u EU za neka druga vremena, samo je na prvi pogled iznenađujuće.Na papiru, Ramin i Vučićev predlog zvuči privlačno za pojedine evropske lidere, čak i u velikim članicama EU, ali se u realnosti sudara sa nepremostivim preprekama, logikom, ali i politikom. Zemlje koje ispune uslove za Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište praktično su uradile sve ono što je potrebno za članstvo u EU. Drugim rečima, lakše je ući u EU nego u Šengenski sporazum. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se srpsko-američkim odnosima, ali i generalno odnosom nove Trampove administracije prema našem regionu. Prioritet Vašingtona u Srbiji i generalno na Balkanu je da izbaci Rusiju sa našeg poluostrva u bezbednosnom i energetskom sektoru i da suzi prostor delovanja Kine koliko god je to moguće. Sa velikom znatiželjom očekuje se objavljivanje prve tzv. „crne liste“, po novom američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, na kojoj će biti i imena ljudi iz Srbije. Ta lista bi trebalo da izađe na svetlost dana do kraja marta ili početkom aprila.Takođe, Trampova administracija ima nameru da krajem ove godine ili u prvoj polovini sledeće vrati na sto pitanje odnosa Srbije i Kosova i pokuša da ga reši. Čeka se presuda Hašimu Tačiju, ali i novi izbori na Kosovu. Generalno, prema rečima naših kontakata u sedištima SAD i EU, niko nije mogao da pretpostavi da će odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Trampove administracije biti do te mere loši kao što su sada. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sukobi na Bliskom i Srednjem istoku nisu seme dugo najavljivanog – i srećom još neostvarenog – trećeg svetskog rata već prvog globalnog verskog rata. Lideri svih država u sukobu su verski fanatici ili su veoma bliski krugovima zadrtih religioznih propovednika, počev od američkog predsednika Donalda Trampa i njegove galaksije evangelističkih crkava koje čekaju drugi povratak Isusa Hrista, izraelskog premijera Bibija Netanjahua koji je u savezu sa ultraortodoksnim partijama koje sanjaju teokratsku izraelsku državu, preko vladara zalivskih petromonarhija koji su finansirali ili finansiraju najrigidnije i najretrogradnije verzije islama, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Azerbejdžana Ilhana Alijeva koji su reislamizovali nekada sekularne države, do Islamske Republike koja je teokratska država po antonomaziji.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 123, specijalnom izdanju Georeporta analiziramo sa direktorom i glavnim urednikom Nedeljnika i Velikih priča Veljkom Lalićem realizaciju obećane „osvetničke politike“ Donalda Trampa.Osveta njujorškog tajkuna nije se limitirala samo na Republikansku stranku i vašingtonsku administraciju već se proširila i na spoljnopolitički plan. Osim „maltretiranja“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nadmenog i bahatog tretiranja evropskih saveznika u NATO-u, Tramp je uhapsio predsednika Venecuele Nikolasa Madura u njegovom bunkeru u Karakasu, likvidirao je iranskog vođu ajatolaha Alija Hamneja, i sada se svi pitaju – ko je sledeći?U podkastu se analizira i kampanja za midterm izbore, ali i priprema terena za izbore kandidata za predsedničku trku za Belu kuću 2028. godine. Kalifornijski guverner Gavin Njusom favorit je za demokratsku nominaciju, dok je u Trampovom okruženju već počela borba za njegovo nasleđe između potpredsednika Džej Di Vensa i državnog sekretara Marka Rubija.Drugi deo podkasta posvećen je odnosima između SAD i EU i perspektivi relacija između dve obale Atlantika. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CCXXII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi vraćamo reflektore na Srbiju i region Zapadnog Balkana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić igra na kartu propadanja EU ili njenog rastakanja verujući da bi tako njegova vlast bila cementirana. Što je slabija EU i što je tromiji proces proširenja, to su manje šanse da vlast predsednika Vučića bude ozbiljno ugrožena i dovedena u pitanje. Pozicije zvanične Srbije su na liniji sa politikom Trampog najbližeg okruženja predvođenog potpredsednikom Džej Di Vensom, Rusije, Kine, Turske i petromonarhija iz Persijskog zaliva. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Islamska Republika se našla u vrtlogu savršene oluje: izgubila je „osovinu otpora“, poražena je pred očima vlastitih podanika i celog sveta nekoliko puta – što nije beznačajan detalj za režim koji na propagandi bazira svoju moć i vlast – uz inflaciju, sankcije, nestašice struje, pražnjenje vodnih resursa, digitalnu cenzuru i gušenje svih ličnih sloboda.Rišard Kapušćinski, jedan od najvećih novinara XX veka, izveštavajući o padu Reze Pahlavija, zapazio je da je šah pao jer je konstruisao sistem sposoban da brani samo sebe a da ne zadovoljava potrebe naroda. Više-manje istu grešku pravi i teokratski režim kome je puko preživljavanje precrtalo sve druge prioritete. Odatle, tako surove i nemilosrdne akcije protiv građana koje režim vidi kao opasnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Epstinovi fajlovi u Americi i skandal Fabricio Korona u Italiji još jednom pokazuju da su seks, politika i moć neraskidivo vezani u svakom istorijskom periodu i u svakom društvu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Prosvetljeni aristokrata, čovek od integriteta, slavofil, zagovornik liberalnih ideja, demokratski orijentisan, protivnik rata protiv Srbije, patriota i neko ko bi, da je ostao živ, možda spasao "crno-žutu" monarhiju njene propasti!?  Ili, mizantrop, rasista, ratni huškač, papučić svoje žene,  marioneta u rukama Vilhelma Drugog i grobar Austro-Ugarske monarhije koji je sa kajzerom kovao plan kako da Austriju pretvori u provinciju Drugog rajha, samo da bi njegova deca mogla da postanu kraljevi!? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXVIII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi pričamo o Španiji, zemlji koja je izbegla sudbinu Jugoslavije, ali i dalje se ne može reći da je njen opstanak siguran o čemu svedoči i dosledno odbijanje da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. U Španiji imaju dovoljno iskusnu i dalekovidu diplomatiju da znaju da u međunarodnoj politici ne postoje slučajevi sui generis, i da se svako kršenje pravila može vratiti kao bumerang. Sa naknadnim iskustvom se može reći da je Španija preživela jer je iza Frankove diktature na čelo države došao kralj Huan Karlos a Španci su izabrali demokratiju, NATO, i pre svega EU. Sve ono što miloševićevsko-julovsko-šešeljovska Srbija ne samo da nije htela već je i prezirala, jednako kao i njihovi naslednici koji danas vladaju i dominiraju Srbijom. Rezultati su pred očima svih koji žele da vide. Italijani imaju izreku da „nema goreg slepca od onog ko ne želi da vidi i većeg gluvaka od onog ko ne želi da čuje“, odnosno „non c'è peggior cieco di chi non vuol vedere e peggior sordo di chi non vuol sentire“. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnim epizodama smo u više navrata objašnjavali razliku između taktičkih i strateških pobeda. U poslednjih par nedelja dobili smo još jedan veoma dobar primer za uočavanje te razlike, koju mnogi ne vide ili ne razumeju. Rusija je kao jedan od ključnih uslova za uspostavljanje mira sa Ukrajinom postavila predaju delova Donbasa koje nije uspela da osvoji.Kada je počinjala ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je imala strateški cilj da vrati Ukrajinu pod svoju kontrolu nametanjem marionetske vlade u Kijevu. Zatim je taj cilj prekrojila u formiranje tzv. Nove Rusije, a to znači zauzimanje cele severne obale Crnog mora sve do Odese i Buče, praktično oduzimanje izlaza na more Ukrajini.Četiri godine kasnije, Moskva nije uspela da osvoji ni ceo rusofonski deo Ukrajine koji je trebalo „šapatom da padne“. Na kraju su u Kremlju, privremeno, rešili da se zadovolje taktičkom pobedom, što bi bilo kompletiranje osvajanja Donbasa i zaleđivanje sukoba na postojećim linijama fronta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u specijalno izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča posvećeno geopolitičkom kontekstu američke intervencije u Venecueli, odnosno hapšenju Nikolasa Madura, koji je pokrao dva puta predsedničke izbore, 2019. i 2024. godine. U Evropi su samo Srbija, Belorusija, Rusija i Turska priznavale Madura kao predsednika Venecuele. Sve ostale države su, zbog izbornih krađa, bojkotovale venecuelanskog autokratu.Sjedinjene Američke Države u 2026. slave 250 godina postojanja. Za četvrt milenijuma, koliko postoje, SAD su 240 puta vodile ratove ili su realizovale, uslovno rečeno, specijalne vojne akcije na svim meridijanima. Nijedna druga država na svetu nema tako bogato ratno iskustvo kao SAD.Istovremeno, zahvaljujući useljeničkoj politici, Amerikanci imaju relativno mladu populaciju, sa prosekom ispod 40 godina. Štaviše, Amerikanci su u proseku mlađi ne samo od svojih saveznika već i od Kineza i Rusa, koji su probili granicu od 40 godina. Nije reč o banalnom, već o fundamentalnom podatku: što su nacije starije, to su manje sklone ratnim avanturama i trpljenju ljudskih gubitaka. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U Srbiji su ćutali kada su Vojislav Koštunica i njegovi saradnici precrtali atlantske integracije iz srpske budućnosti, ćute i danas, u dobroj meri, kada Aleksandar Vučić briše evropske integracije.Predsednik Srbije defakto je zaustavio Srbiju na evropskom putu. Izostanak Srbije sa poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u Briselu nije izuzetak ili incident. To je poruka da zvanični Beograd ne želi da ispuni uslove za nastavak procesa evropskih integracija. Ono što je salonski nacionalista započeo, završava radikalski.Međutim, za budućnost Srbije je mnogo više zabrinjavajuća pojava da čak i oni koji se bore protiv Vučićevog režima krive EU i optužuju je, koristeći sve floskule i lažne vesti ruske i kineske propagandne kuhinje.Vlasti u Beogradu neće formalno zamrznuti evropske integracije iz taktičkih razloga, jer su svesne da bi se bez novca iz evropskih fondova, evropskih direktnih investicija, novca koji dolazi od građana Srbije iz EU i, pre svega, bez ekonomske saradnje sa članicama EU, suočile vrlo brzo sa socijalnim nemirima i bankrotom. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rusija Vladimira Putina nije napala Ukrajinu zato što je videla opasnost od njenog ulaska u NATO, koji, istini za volju, nije bio realan jer se tome protivilo nekoliko evropskih država, među kojima i dve najveće, Nemačka i Francuska.Pravi razlog bila je „evropeizacija“ Ukrajine koja je započela prevratom 2014. godine i zbacivanjem režima Viktora Janukoviča. I pored endemske korupcije i zarobljene države, promene su bile vidljive i one su proizvele veliku iritiranost u Kremlju budući da Putinov režim mnogo više zazire od tzv. meke moći EU nego od „hard power“ oličene u NATO-u.Ukrajina je bila savršen „provodnik“ ili izlog, ako hoćete, u koji su građani Rusije mogli da se zagledaju. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXIII Georeport na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo na srpsku spoljnu politiku, Crnu Goru, kao i na ulogu koju Hrvatska ima na Zapadnom Balkanu i u procesu proširenja.Spoljnopolitička megalomanija zvaničnog Beograda neka je vrsta atavizma jugoslovenskog nasleđa i Titove spoljne politike, od Nesvrstanih do prisnih odnosa sa američkom administracijom i sovjetskom nomenklaturom, naravno posle smrti Staljina. Paralelno, Crna Gora je prepoznala istorijsku priliku, prihvatila svoje dimenzije i mogućnosti i usredsredila se ka jedinom realnom i plodotvornom cilju: članstvu u EU. Hrvatska je, posle 35 godina bežanja od Balkana, shvatila da je to jedini region u kome nešto znači i otkrila da ne mora da bude samo letnja turistička destinacija. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U centru pažnje u ovoj epizodi je redefinisanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i to da li je u pitanju samo tzv. "separacija" ili pravi razvod. Takođe, razjašnjavamo šta je zapravo američka “National Security Strategy” i zašto na nju treba gledati pre kao na “taktiku” ili “doktrinu", nego na strategiju. Dokument je manje važan nego što mu se daje na značaju, a reč je više o inteletkualnoj eleboraciji pojedinih geopolitičkih ideja i stavova nego o planu spremnom za implementaciju. Nijedna ozbiljna sila, a pogotovo ne Sjedinjene Američke Države, ne obajvljuje javno smernice svog delovanja a kamoli da svojim neprijateljima i rivalima stavlja do znanja šta želi da uradi. Kada velike sile obajvljuju detaljno svoje planove za budućnost, to po pravilu znači da oni ne odogovaraju stvarnim namerama. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi govorimo o Severnoj Koreji, svojevrsnom državno-ideološkom istorijskom hibridu budući da se radi o naslednoj teokratsko-komunističkoj diktaturi. U diplomatskim kuloarima se često kaže da ako ikada izbije treći svetski rat, to će se dogoditi na 38 paraleli koja deli Korejsko poluostrvo. Ne postoji nijedno drugo mesto na planeti na kojem se sudaraju sa takvim intenzitetom interesi dve supersile (Kina i SAD), dve regionalne sile (Rusija i Japan), i dva zakleta neprijatelja, Severna i Južna Koreja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CX izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U centru pažnje su pokušaji za oživljavanje mirovnih pregovora za okončanje ruske invazije na Ukrajinu.Da bismo bolje razumeli stanje stvari na terenu i u trouglu Vašington – Brisel – Moskva, trebalo bi da imamo u vidu da je rusko-ukrajinski rat samo priprema terena za sukob SAD i Kine, a u sudaru između Vašingtona i Pekinga, Moskva će igrati važnu ulogu, mogla bi da bude čak „kingmaker“. To objašnjava, s jedne strane, popustljivost Trampove administracije, ali i maksimalističke zahteve Putina. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi fokusiramo se na odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.Dobra vest je da direktnog vojnog obračuna između SAD i Kine neće biti u bliskoj budućnosti. Loša okolnost je da dve strane nastavljaju sa tzv. procesom "decoupling" (razdvajanje) i da grozničavo traže načine kako da ne budu zavisne jedna od druge u strateškim sektorima poput retkih metala i minerala na jednoj strani i poluprovodnika na drugoj.Dok su Amerikanci i Kinezi međusobno zavisni, biće teže da dođe do ratnih okršaja. Ali kada "decoupling" bude kompletiran, vojni sukob bi mogao postati samo pitanje vremena.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Venecuela je ponovo u geopolitičkom fokusu, razapeta između interesa velikih sila i izmrcvarena višedecenijskom diktaturom Nikolasa Madura i njegovog harizmatičnog prethodnika Uga Čaveza.Čitava istorija Venecuele, od proglašenja nezavisnosti 1811. godine, protkana je krizama, sukobima, prevratima, građanskim ratovima, vojnim pučevima, diktaturama i „kaudiljima" (diktatori koji objedinjuju ulogu predsednika države i komandanta vojske). Madurov režim ima tri opcije pred sobom. Prva je otvoreni otpor Americi, uz oslanjanje na Kinu i Rusiju. Druga je pregovaranje i traženje diplomatskog rešenja. Treća je predaja – odnosno egzil.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Nastavljamo da se bavimo Evropom, ovog puta kroz njen specifičan odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama.Evropljani su uplašeni, što bi rekao Štefan Cvajg, da će ostati bez svog "jučerašnjeg sveta" ne shvatajući da on više ne postoji, to jest da stanuje samo u njihovim sećanjima, predrasudama i zabludama. Evropa se boji promena jer je stara. Naš kontinent je stariji od svih koji nas okružuju, od nekih, poput Afrike, čak i duplo. Po logici stvari, stari ljudi se plaše promena jer u njima vide opasnost a ne priliku. U EU pričamo samo o budućnosti a ne o sadašnjosti, ne zato što budućnost pripada mladima, stvarno mlade ljude interesuje samo sadašnjost jer oni veruju da su besmrtni. Priča se o budućnosti jer su ljudi iznad 45 godina postali većina u dobrom delu EU članica.Amerikanci su ostali u Evropi posle Drugog svetskog rata jer su želeli da izbegnu treći svetski rat i u tome su uspeli. NATO nije osnovan zato što su Amerikanci voleli Evropljane, već zato što nisu imali poverenja u njih da sami mogu da reše sporna pitanja i zato su ih stavili pod kontrolu. U Evropi se ukorenilo uverenje da EU nije u stanju, slikovito rečeno, da hoda bez američkih štaka.Osamdeset godina su Amerikanci govorili Evropljanima da oni ne treba da se brinu o bezbednosti, nuklearnom arsenalu, vojnim strategijama, da je to njihova briga i da zapadnoevropske zemlje treba da se bave kao i sve države "klijenti" ekonomijom, blagostanjem, trgovinom, ljudskim pravima.A onda je došao Tramp i nakon osam decenija rekao "puj pike, ne važi". Od ove godine važe nova pravila, od carina do bezbednosnog kišobrana i nuklearnog odvraćajućeg arsenala. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVI izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi stavljamo u fokus EU i činjenicu da se nalazi na najvažnijoj raskrsnici od Drugog svetskog rata. Evropska unija je stvorena da ne bi bilo rata na Starom kontinentu, a sedamdeset godina kasnije EU se suočava sa činjenicom da, ako želi da sačuva mir i svoje vrednosti, mora da bude spremna za rat.Bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi direktno je, bez upotrebe politički korektnog rečnika, saopštio liderima članica EU, evropskih institucija i evroparlamentarcima da, ako žele da Evropska unija preživi kao demokratska, liberalna i slobodna zajednica, mora da se reformiše što pre – i da se naoruža i kreira respektabilnu vojnu snagu. Nisu dovoljne kozmetičke promene ili verbalne akrobacije poput poslednje, kada je ime programa za naoružavanje EU promenjeno iz eksplicitnog „ReArm Europe“ u politički korektnije „Readiness Europe“.Evropljani se suočavaju sa surovom istinom – mir, sloboda i demokratija koštaju. Na američki kišobran više ne može da se računa, i potrebno je napraviti izbor koji se u zapadnoj i centralnoj Evropi odlaže još od završetka Drugog svetskog rata: između glavne i sporedne uloge, rasta i propadanja, naoružavanja ili rata, snage ili slabljenja. Kontradiktorno je da evropske države imaju sve instrumente da budu subjekat geopolitike, a ponašaju se kao da su objekti – predati na milost planetarnim i regionalnim imperijama.Elektrošok po imenu Donald Tramp, pored negativnih posledica, proizveo je i nekoliko kolateralnih benefita. U EU su konačno počeli da razmišljaju pragmatično i konkretno u tri sektora: bezbednost (vojska i naoružavanje), konkurencija (jedinstveno tržište i usklađivanje ekonomskih i fiskalnih politika) i geopolitika (proširenje i neophodni reformski proces za njegovu realizaciju). Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 105. izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi vraćamo se rusko-ukrajinskom ratu i odmah da odgovorimo zašto je samit Trampa i Putina u Budimpešti odložen do daljeg: jednostavno, Rusi nisu hteli da prihvate američki preduslov da bi došlo do susreta u glavnom gradu Mađarske, a to je primirje na ukrajinsko-ruskom frontu. Takođe, Moskva nije načelno htela da prihvati rešenje po kojem se zamrzava linija fronta i defakto se priznaju okupirane teritorije kao deo Ruske Federacije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Francuska je danas najveći "evropski bolesnik", daleko ozbiljniji od Nemačke u kojoj su demohrišćani i socijaldemokrate formirali koaliciju da bi se suprotstavili rastu Alternative za Nemačku, ili od Španije gde vlada Pedra Sančeza opstaje na većini od samo jednog poslanika u parlamentu, ili od Velike Britanije gde je ubedljivo najpopularnija partija Najdžela Faraža Reform UK, a Ilon Mask forsira svog prijatelja neofašistu Tomija Robinsona.Peta republika je ušla u zamku u kojoj je Italija bila godinama: vrtoglavi rast javnog duga, slab privredni rast, povećanje tzv. spreda koji automatski povećava cenu servisiranja duga i menjanje vlada kao na traci, u proseku po jedna svake godine. Zato se ovih dana prave poređenja između Francuske i Italije i podseća kako su se Angela Merkel i Nikola Sarkozi smejali problemima Italije Silvija Berluskonija pre 14 godina kada su ga primorali na podnošenje ostavke. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CIII izdanje Georeporta na portalu „Velike priče“. Na stolu je politika proširenja EU. U poslednjih godinu dana došlo je do dramatičnog raslojavanja grupe država kandidata za članstvo u EU. Na jednoj strani imamo četiri zemlje koje predano rade na reformama i trude se da ispune uslove iz evropske agende, a na drugoj četiri koje ili ne rade ništa ili rade vrlo malo. U prvoj grupi su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, a u drugoj su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. Dve godine su prošle od terorističke akcije Hamasa protiv građana Izraela, u kojoj su ubijene 1.194 osobe svih uzrasta, a 250 je oteto. Odgovor Izraela bio je, kako se lako moglo pretpostaviti, žestok i surov. Razmere humanitarne katastrofe su ogromne, nesumnjivo se radi o masakru civilne populacije koja je dvostruka žrtva: s jedne strane Hamas ih koristi kao živi štit, a izraelske snage, uključujući i palestinske klanove koji rade za IDF, često koriste prekomernu silu i neselektivno bombardovanje koje povećava broj nevinih žrtava. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 101. izdanje Georeporta na Velikim pričama. Ovo izdanje je posvećeno slučaju Epstin, odnosno jedinoj aferi koja bi mogla da košta Donalda Trampa gubitka vlasti. Ne postoji tako plodno tlo za zavere i zakulisne igre kao u SAD. Dve trećine Amerikanaca i danas veruje da je ubistvo Džona F. Kenedija plod zavere i da je Li Osvald bio samo žrtveni jarac. Gotovo polovina Amerikanaca je ubeđena da Nil Armstrong i Baz Oldrin nisu kročili na Mesec i da je misija Apolo 11 realizovana u režiji Holivuda a ne NASA. Dobar deo je mišljenja da je 11. septembar neka vrsta unutrašnje ujdurme i obračuna unutar različitih struja "duboke države", baš kao i da su vlasti sakrile dokaze o poseti vanzemaljaca u Rozvelu u Novom Meksiku. Iz prethodno rečenog prirodno proizilazi da malo ko veruje da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo. Donald Tramp je specijalista za konstruisanje zavera i širenje, kako bi rekli njegovi saradnici, alternativnih istina, što je samo lepši način da se kaže laži. Još je sveže sećanje na širenje priče da Barak Obama nije rođen na američkom tlu i da posledično ne može da bude predsednik SAD, odnosno da je varalica koja je uzurpirala Belu kuću. I pored toga što je objavljen originalni izvod iz matične knjige rođenih Obame, koji nedvosmisleno potvrđuje da je rođen na američkoj teritoriji, dobar deo Trampovih glasača i dalje veruje da je Obama uzurpirao funkciju predsednika SAD.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u stoto izdanje Georeporta na portalu Velike priče. Ove nedelje se u Njujorku tradicionalno okupljaju planetarni lideri na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ovogodišnji skup će biti poseban po tome što će se obeležiti 80 godina postojanja planetarne organizacije, ali i po lansiranju reformi kolokvijalno nazvanih "UN80".Predviđanje Vinstona Čerčila da će Ujedinjene nacije postati Vavilonska kula modernog sveta u dobroj meri se ostvarilo. Ali ni on nije mogao da predvidi da će se UN pretvoriti u jednu antidemokratsku, korumpiranu, parazitsku i izrazito skupu organizaciju. Sa porastom broja članica, i to uglavnom država sa diktatorskim ili u najboljem slučaju autokratskim režimima, uz duboko ukorenjenu korupciju, progresivni rast uticaja Kine i sve veću nezainteresovanost SAD za Ist River, Ujedinjene nacije su na putu da postanu kineska longa manus, odnosno produžena ruka.Ujedinjene nacije su mamutska organizacija, slikovito bi se moglo reći "bez zuba", jer nemaju autoritet ni sredstva da nametnu poštovanje svojih rezolucija. U najboljem slučaju UN autorizuju ili ponizno ćute o ratovima svojih moćnih članica. Od "svetske vlade" pretvorile su se u prošireni panel ili pozornicu za egzibicioniste, šićardžije, oportuniste i lovce u mutnom. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ovu epizodu posvećujemo srpsko-ruskim odnosima – od velike seobe Srba u Rusku carevinu tokom 18. veka, preko turbulentnih odnosa u 19. stoleću, dramatičnih preokreta u prethodnih sto i kusur godina, zaključno sa današnjim relacijama između Beograda i Moskve.Osvetlićemo i hronologiju promena u odnosu Kremlja prema pitanju Kosova, današnju ulogu Rusije na Zapadnom Balkanu i odnos u trouglu Srbija – Rusija – Crna Gora, odnosno koga su Rusi više voleli ili vole – Srbijance ili Crnogorce.Miloš Crnjanski na kraju drugog toma romana „Seobe“ kaže da od 200.000 Srba, koji su krenuli polovinom 18. veka u zagrljaj „majke Rusije“, niko nije sačuvao svoj identitet. Na prvom popisu u carskoj Rusiji u 19. veku registrovano je samo hiljadu Srba, a na popisu stanovništva na prelazu iz 19. u 20. veka nije popisan nijedan.Sa asimilacijom Srba nestajala su i srpska imena sela, uključujući i ime oblasti Nova Srbija (današnja centralna Ukrajina), gde je ćerka Petra Velikog, carica Jelisaveta, naseljavala Srbe u bekstvu od Turaka, Austrijanaca, Mađara, katolika, muslimana – u potrazi za bratskom, pravoslavnom grudom. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCVIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi se bavimo zloupotrebom istorije na prostoru južnoslovenskih naroda i potrebom svih kreatora patriotskog narativa da svoj nacion predstave kao žrtvu, ali i o fenomenu Tompsona. Niko nije izašao potpuno zadovoljan iz jugoslovenske krčme, čak ni Hrvati i kosovski Albanci, a da ne govorimo o Srbima i Bošnjacima. Ako je suditi po politici, muzici, školskim programima, odgajanju novih naraštaja, reka nezadovoljnih generacija sve više buja, priželjkujući novo poluvreme u utakmici u kojoj niko ne želi da odsvira kraj, a kamoli da prizna poraz.Ne računajući Sloveniju, na prostoru bivše Jugoslavije kreiraju se novi mitovi i legende kojima valja hraniti i pojiti nacionalističke nemani, vazda gladne i žedne. Po uzoru na „romantičare“ devetnaestog veka koji su izmaštali srednjovekovnu istoriju jugoslovenskih naroda ili su romansirali malobrojne i često diskutabilne povesne izvore, tako se danas pišu, prepravljaju ili brane već prikladne i podobne istorije: od Prvog svetskog rata do danas. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili, srednjovekovnim rečnikom iskazano, vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu – u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ukrajina u naručju Evrope vidi spas od ruskih imperijalnih ambicija, dok se u Srbiji širi antievropska politika i raspoloženje jer tako zvuči manje problematično cilj da se Srbija transformiše u „kinesku provinciju“ ili „rusku guberniju“ na evropskom kontinentu.Sve imperije žele da njihovi klijenti liče na njih. Velika je zabluda da bilo koja planetarna sila dozvoljava da njeni junior saveznici budu nezavisni i suvereni. Naravno, što je imperija geografski bliža, to je njen uticaj vidljiviji i jači.Većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja liči na zapadnoevropske države, a ne na Rusiju ili Kinu. U Srbiji to nije slučaj. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Iza osmeha i pompenzne ceremonije, Putin je izašao mnogo zadovoljniji od Trampa. Rehabilitovan je na svetskoj sceni, i pored poternice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda, kupio je vreme za nastavak ratnih dejstava u Ukrajini i odložio je nove sankcije Rusiji, ali i njenim saveznicima zahvaljujući kojima zaobilazi zid zapadnih sankcija. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Bivši američki predsednik Džo Bajden je posle 7. oktobra 2023. godine bukvalno molio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da ne pravi istu grešku kao Amerika nakon 11. septembra 2001. godine. Netanjahu nije poslušao Bajdena, uradio je sve suprotno i sa odlukom o okupaciji Gaze otišao je korak dalje stavljajući na kocku živote stotina ako ne i hiljada izraelskih vojnika. Jedina pozitivna stvar u odluci izraelske vlade je namera da se Gaza, nakon totalne eliminacije Hamasa i oslobođenja svih talaca – pod uslovom da je ta akcija izvodljiva – preda u ruke arapskim snagama, verovatno Egiptu ili Saudijskoj Arabiji, koje bi preuzele kontrolu.Reč je o prvom suvislom planu za Gazu koji se čuo od početka operacije "Gvozdeni mač" nakon jeseni 2023. godine. Dakle, neće biti aneksije Gaze a ni trajne izraelske okupacije, kao ni povratka jevrejskih kolonija. Na papiru sve zvuči logično, ali u prethodnim decenijama smo naučili da je logika često odsutna na bliskoistočnoj pozornici, posebno zdravorazumska. Postavlja se pitanje cene koju Izrael treba da podnese za privremenu okupaciju Gaze, kao i ceha koji će Palestinci platiti. Nije teško zamisliti kako će početi akcija okupacije Gaze, ali nije jednostavno predvideti kako će ona teći a još manje kako će se završiti. Na drugoj strani, ne treba biti naivan i misliti da su religiozni ultranacionalisti u Netanjahuovoj vladi, pre svih, Smotrih i Ben Gvir, odustali od svojih planova ili da su se urazumili i postali umereni političari.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.