Svet sa naslovnice

Američko izraelska agresija na Iran traje već gotovo dve sedmice. Ono što je izgledalo kao silovita i brza vikend intervencija, pretvorilo se u pakao, ne samo za Irance, nego za čitav svet. Izazovi su brojni - od bezbednosnih do ekonomskih, a naročito strateških, jer je ovaj rat ponovo na test stavio stara savezništva - pitanje poverenja unutar NATO bloka i oprezniji stav država Persijskog zaliva prema Vašingtonu, kao ključnom bezbednosnom osloncu. Pripremila, Aleksandra Raković

Rat u Ukrajini ušao je u petu godinu. Sukob koji je počeo ruskom vojnom intervencijom u februaru 2022-ge, prerastao je u najdublju bezbednosnu krizu u Evropi od Drugog svetskog rata i globalni test snage – Zapada i Rusije. I dok se o gubicima na obe strane daju samo nezvanične procene, ceo svet se pita: ko je danas jači, a ko iscrpljeniji? Kako je ovaj rat promenio globalni poredak? Da li mirovni pregovori vode ka trajnom rešenju, ili povrtaku na zamrzmuti konflikt? Odgovore je potražila Aleksandra Raković

62-ga Minhenska bezbednosna konferencija održava se ovog vikenda, tokom kojeg će okupiti stotine donosilaca odluka i lidera iz različitih regiona sveta. Ovogodišnja konferencija protiče u znaku zajedničke ocene da su bezbednosni izazovi nikad veći. oni nikad veći. Upravo to je u Mihnhen dovelo do sada najviše učesnika i donosioca odluka na najvišem nivou, uključujući i brojnu američku delegaciju. Međutim, jedan od ključnih učesnika, Rusija, ponovo izostaje. Takođe, uvodni paneli su pokazali jasno distanciranje takozvanog nezapadnog sveta, od problema koji opterećuju evrooatlantske odnose. Pripremila, Aleksandra Raković

Posle višemesečnih burnih dešavanja u evroatlantskim odnosima, ova sedmica prošla je u znaku tihe diplomatije, al i krupnih koraka ka jačanju strateške saradnje Evrope sa takozvanim globalnim jugom. Posle razgovora pokrenutih pre skoro dve decenije, EU i Indija potpisale su istorijske sporazume o slobodnoj trgovini i partnerstvu u  bezbednosti i odbrani. Sporazumi dolaze u trenutku kada i Brisel i Nju Delhi pokušavaju da se zaštite od nestabilnih veza sa Sjedinjenim Američkim Državama i umanje posledice ekonomskih i bezbednosnih pretnji u obnovljenoj blokovskoj podeli sveta.   Pripemila: Aleksandra Raković.

Američki i danski zvaničnici sastali su se pre dva dana u Vašingtonu, u pokušaju da reše nesuglasice oko sudbine Grenlanda. Ta autonomna oblast pod upravom Kraljevine Danske, na vrhu je liste prioriteta američkog predsednika i njegove administracije, kao ključna za osvajanje strateške prednosti u arktičkoj zoni. Donald Tramp međutim, interesovanje za Grenland pravda bezbednosnim pitanjima, čije rešenje vidi u aneksiji. To ovaj slučaj čini posebno osetljivim, jer čnjenica da su i Sjedinjene Američke Države i Danska članice NATO saveza, dovodi u pitanje odnose unutar alijanse. Pripremila: Aleksandra Raković

Sjedinjene Američke Države su u poslednjih nekoliko sedmica pojačale vojnu aktivnost  u vodama Kariba, gde izvode učestale napade na  plovila  koja, kako tvrde, krijumčare narkotike. Povećano američko vojno prisustvo, izazvalo je  zabrinutost među državama regiona, a naročito u Venecueli i Kolumbiji koje su se prve našle na udaru. Njihove  glavne sumnje  odnose se na  stvarne namere Sjedinjenih Država, budući da  su socijalistički režimi već decenijama “kost u grlu” američkie regionalne politike i interesa.  Pripremila: Aleksandra Raković

Kada „utihnu“ pregovori o primirju u Ukrajini, onda rat postaje „preglasan“, čak i za one, koji bi da preko rata u Ukrajini slabe međunarodnu moć Rusije. Postoji li šansa za uspostavljanjem primirja u Ukrajini, i ko zapravo podriva mirovne procese? U „Svetu sa naslovnice“ na ovu temu razgovaramo sa Dušanom Spasojevićem nekadašnjim ambasadorom Srbije u Grčkoj i Turskoj. Autor: Boro Lazukić

Politička previranja u Poljskoj i Holandiji, dovela su ove sedmice Evropsku uniju pred nova iskušenja. Prvo je početkom sedice Poljska ponovo na čelu države dobila konzervativca, a dan kasnije, novi udarac evopskoj porodici zadali su i holandski desničari, čije je povlačenje iz vlade dovelo pred nove izbore jednu od najbogatijih i najuticajnijih članica Unije. Kako će se to odraziti na zajedničku evrospku politiku? Da li raste spisak problema za Evropsku Uniju? I da li je dovedena u pitanje politika proširenja? Odgovore je potražila Aleksandra Raković.

Nakon osporene pobede na predsedničkim izborima prošle godine, Nikolas Maduro sa svojim Socijalistima osvaja ubedljiv broj glasova na nedeljnim parlamentarnim i regionalnim izborima u Venecueli. Doduše uz izlaznost koja je bila jedva 43 odsto ukupnog biračkog tela, reklo bi se da je opozicija pozivom na masovan bojkot i ovog puta uspela da dovede u pitanje Madurov legitimitet. O parlamentarnim izborima, političkom ambijentu i sve izraženijem nesuglasju unutar opozicije, razgovaramo sa naučnim saradnikom Instituta za evropske studije, dr Rajkom Petrovićem.   Autor: Boro Lazukić

Novoizabrani rumunski predsednik Nikušor Dan, prvi je nezavisni kandidat na čelu države, iza čije pobede stoji i precizna računica podrške mejnstrim partija. Socijaldemokrate su bile uzdržane, ali su njihovi birači masovno glasali za Nikušora, a otvoreno ga je podržala koalicija okupljena oko Nacional-liberalne partije, koja uključuje i stranku od million i po Mađara u Rumuniji. A koji izazovi stoje pred novoizabranim predsednikom u polarizovanom rumunskom društvu, pitali smo dobrog poznavaoca političkih prilika u Bukureštu Trajana Kačinu, potpredsednika Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji. Autor: Boro Lazukić

Socijalisti premijera Edija Rame apsolutni su pobednici izbora u Albaniji, pošto su osvojili 82 od 140 mesta u parlamentu. Opozicija je izašla podeljena, a predvodila je Demokratska partija kao druga najjača politička snaga, uz niz manjih partija i pokreta. Na ovim izborima pravo glasa dobilo je oko 200 hiljada Albanaca u dijaspori. O rezultatima izbora u Albaniji ali i tonovima koji su obeležili predizbornu kampanju, u “Svetu sa naslovnice” razgovaramo sa političkim analitičarom Predragom Rajićem, saradnikom Centra za društvenu stabilnost.   Autor: Boro Lazukić

Istorijsko tumačenje o postojanju dva datuma, osmi i deveti maj, kojima se obeležava Dan pobede, svodi se na razliku između srednjoevropskog i moskovskog računanja vremena. U današnjim okolnostima ta udaljenost između dva datuma ne meri se samo vremenskom nego i političkom razlikom koja na izvestan način definiše i sve turbulentnije promene na geopolitičkoj sceni. O istorijskom, ali i političkom kontekstu, proslave Dana pobede razgovaramo sa istoričarem Bojanom Dimitrijevićem.  Autor: Boro Lazukić

Liberalna partija premijera Marka Karnija pobedila je na vanrednim parlamentarnim izborima u Kanadi, a on je nakon objave rezultata poručio da američki predsednik Donald Tramp nikada neće posedovati Kanadu. Moglo bi se reći da je Tramp dobrim delom uticao ne samo na tonove predizborne kampanje nego i na konačan izborni rezultat. Sagovornik na ovu temu je dr Vladimir Medović redovni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.   Autor: Boro Lazukić

Papa Franja, koji je rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Buenos Ajresu, u Argentini, bio je prvi latinoamerički papa. Biće sahranjen sutra, a kako je saopšteno iz vatikanske Kancelarije za liturgijske događaje, pogrebna povorka sa kovčegom, u kojem je telo pape Franje, preći će šest kilometara od bazilike Svetog Petra u Vatikanu do mesta sahrane u bazilici Sveta Marija Velika u Rimu. Zbog prisustva velikog broja stranih državnika i članova kraljevskih porodica, mere bezbednosti biće podignute na najviši nivo. O značaju pontifikata pape Franje, o predstojećoj Konklavi i izboru novog poglavara Rimokatoličke crkve razgovaramo sa Milanom Veselicom, sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, stručnjakom za odnose transnacionalnih verskih organizacija i politike. Autor: Boro Lazukić

Nemački konzervativci pod vođstvom lidera Hrišćansko-demokratske unije i najverovatnijeg narednog kancelara Fridriha Merca postigli su dogovor sa socijaldemokratama levog centra o formiranju nove vlade i podeli ministarskih resora. Izbor nove vlade očekuje se 7. maja. O ovoj temi razgovaramo sa stalnim saradnikom bečkog Instituta za društvene nauke, bivšim potpredsednikom nemačkog Maršalovog plana i savetnikom za evropske integracije premijera Zorana Đinđića, Ivanom Vejvodom. Autor: Boro Lazukić

Dan kada je, krajem prošle sedmice američki predsednik Donald Tramp objavio sveobuhvatne recipročne carine na uvoz, ozbiljno je uzdrmao globalnu ekonomiju. Berze su nastavile da padaju i na ovonedeljnom otvaranju, kada su akcije širom sveta dostigle novi minimum. Osim evropskih i azijskih, nije pošteđeno ni američko tržište, čiji je gubitak na početku ovonedeljnog trgovanja procenjen na čak 3 hiljade milijardi dolara. U sredu, na dan kada je trebala da počne primena carina, Tramp ih je ipak odložio na 90 dana, osim za Kinu. Američki protekcinizam, za samo nekoliko dana, otvorio je vrata globalnom trgovinskom ratu i recesiji. Pripremila: Aleksandra Raković

Pokušaj američkog predsednika Donalda Trampa da se obrati vrhovnom lideru Irana, ajatolahu Al Hamneiju, u vezi s mogućim novim nuklearnim sporazumom, predstavlja pokušaj da se izbegne vojna akcija, izjavio je specijalni američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof. Sa druge strane verski i državni zvaničnici Irana tvrde da pregovori sa Amerikancima nisu mogući ukoliko Vašington ne promeni svoje ponašanje. A koliko je Bliski istok na ivici sukoba razgovaramo sa naučnim saradnikom Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Slobodanom Jankovićem i vojnim analitičarom Vladom Radulovićem.   Autor: Boro  Lazukić

Ozbiljna politička previranja u Turskoj, nakon hapšenja Ekrema Imamoglua, gradonačelnika Istanbula i glavnog političkog rivala predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, aktuelizovala su pitanje posledica destabilizacije te evroazijske regionalne sile. Širenje protesta posebno zabrinjava zbog složenih odnosa Ankare sa zemljama u okruženju, sa vojnim saveznicima, ali i Evropskom Unijom. Da li je Erdoganova autokratska vlast stigla do kraja puta i kakvi su mogući izlazi? Odgovore je potražila Aleksandra Raković Pripremila: Aleksandra Raković

Druga runda pregovora između predstavnika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o okončanju rata u Ukrajini biće održana u ponedeljak u Rijadu, saopštio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. U međuvremenu, svet još analizira efekte ovonedeljnog telefonskog razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina. Za Svet sa naslovnice ovom temom bavi se i docent na Fakultetu političkih nauka dr Milan Krstić.     Autor: Boro Lazukić

Parlamentarni izbori na Grenlandu, ove sedmice su u središtu pažnje međunarodne javnosti, budući da su održani u trenutlku u kojem američki predsednik Donald Tramp najavljuje da će preuzeti kontrolu nad tim arktičkim ostrvom, što je podgrejalo debatu o mogućoj nezavisnosti te autonomne oblasti od Danske. Aktuelizovana je i međunarodna polemika o  interesima svetskih vojnih i ekonomskih sila u zoni Arktika. Šta Tramp, odnosno Sjedinjene Američke Države vide u Grenlandu? Zbog čega je on važan Rusiji? Kakav je ekonomski i strateški značaj severnog morskog puta i zašto se Evropa jasnije ne određuje po tom pitanju?  Pripremila Aleksandra Raković

Ono što je Tramp rekao u govoru pred američkim Kongresom, sugeriše da bi Kijev i Vašington uskoro mogli da potpišu sporazum o zajedničkom razvoju ukrajinskih retkih minerala i drugih resursa. To bi bio snažan znak da su se veze vratile na pravi put posle diplomatske katastrofe u Ovalnom kabinetu pred televizijskim kamerama. Ko iskreno želi mir u Ukrajini, a ko po svaku cenu želi da se sukob nastavi, razgovaramo sa političkim analitičarom Dragomirom Anđelkovićem. Autor: Boro Lazukić

Na svetskoj političkoj sceni, ove sedmice u središtu pažnje su odnosi Evope i Sjedinjenih Američkih Država,  koji  već mesecima utiču na politička dešavanja na starom kontinentu - od  ishoda parlamentarnih izbora u Nemačkoj, preko jačanja desnice, rata u Ukrajini, do redefinisanja transatlantskih trgovinskih, političkih i vojnih  veza.  U trenutku kada se Evropska Unija  suočava sa krizom liderstva,  kada Nemačku očekuje još jedna vlada kompromisa,  a evropske države pokušavaju da ojačaju sopstvene pozicije,  za višedecenijski evropski politički idealizam više nema mesta. U odnosima sa novom američkom administracijom,  prevagnuće bolja ponuda.  Pripremila: Aleksandra Raković

Da li se iz ovonedeljnog američko-ruskog samita u Rijadu može govoriti isključivo o pokušaju konačnog zaustavljanja rata u Ukrajini, ili se iz tog događaja može nazreti perspektiva buduće saradnje između Sjedinjenih američkih država i Rusije, čak i u geopolitičkom i ekonomskom smislu? O tome razgovaramo sa naučnim saradnikom Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušanom Prorokovićem. Autor: Boro Lazukić

Uoči početka Druge faze Sporazuma o primirju u Gazi, u okviru kojeg se očekuje da Hamas oslobodi preostale taoce, u zamenu za oslobađanje još jedne grupe Palestinaca iz izraelskih zatvora, napetost u regionu raste, dok krhki sporazum dodatno ugrožavaju poruke američko-izraelskih saveznika - od Trampove želje da trajno raseli Gazu, do Netanjahuovih pretnji nastavkom rata. I dok se Hamasu najavljuje pakao, stanovnici razrušene Gaze već ga žive. Kolika je cena izraelsko–palestinskog sukoba? Kakva je sudbina palestinskih teritorija? Da li je ovaj sukob dodatno ojačao radikalne struje na obe strane? Pripremila Aleksandra Raković

Američki predsednik, Donald Tramp, ni u svom ranijem mandatu nije zveckao oružjem, to ne čini ni sada, ali uživa u "carinskim koškanjima" sa velikim svetskim ekonomijama. Ne odustaje ni od Panamskog kanala, dok rešenje na Bliskom Istoku vidi u raseljavanju Palestinaca i bukvalno pretvaranje Gaze u Rivijeru ili Holivud. Autor: Boro Lazukić

Neposredno nakon ceremonije polaganja zakletve 47. predsednik SAD Donald Tramp potpisao je niz izvršnih naredbi u nameri da ispuni svoja predizborna obećanja i poništi nasleđe svog prethodnika Džoa Bajdena. O porukama iz inauguracionog govora, i o prvim potezima sa kojima je započeo svoj drugi predsednički mandat, razgovaramo sa izvršnim direktorom Pupinove incijative Vukom Velebitom. Autor: Boro Lazukić

Krajnje desničarska austrijska Slobodarska partija, sve je bliža formiranju svoje koalicione vlade. Prvi kork je napravljen postizanjem načelnog dogovora o jednom od ključnih pitanja - prekoračenju budžetskog deficita zbog kojeg su Beču pretile kaznene mere Evropske Unije. Uprkos početnom optimizmu, dramatične razlike u političlkim vizijama potencijalnih partnera, ali i sve glasniji protesti Austrijanaca koji se protive desničarskoj vladi, nameću pitanje i njenog formiranja i roka trajanja. Kako je Austrija došla do ove tačke? Ima li Brisel odgovor? To su neka od pitanja na koja je odgovore potražila Aleksandra Raković

Nemoć Međunarodnog krivičnog suda nakon raspisivanja međunarodnih poternica za Vladimirom Putinom i Benjaminom Netanjahuom, traganje za univerzalnim pojmom međunarodne pravde u turbulentnim geopolitičkim promenama, samo su neke od tema u razgovoru sa profesorom krivičnog prava i spoljno-političkim analitičarom Branislavom Ristivojevićem.

Doskoro najstabilnije vlade u Zapadnoj Evropi, u Francuskoj i Nemačkoj, sada se suočavaju sa ozbiljnim preispitivanjem legitimiteta lidera koji ih vode. Šta je pozadina krize stabilnih političkih sistema u Zapadnoj Evropi i kakve izazove na geopolitičkom planu donosi nastupajuća godina, pitali smo Slobodana Zečevića, direktora Instituta za evropske studije. Autor: Boro Lazukić.

Kao i u prvom predsedničkom mandatu, Donald Tramp ne prestaje da iznenađuje domaću i svetsku javnost. Za početak poručio je da će novi mandat u Beloj kući započeti najmasovnijom deportacijom migranata, a onda i zapretio ponovnim uvođenjem američke kontrole nad Panamskim kanalom, što je izazvalo oštre reakcije. Opširnije o ovoj temi razgovaramo sa nekadašnjim političkim analitičarom iz Vašingtona, a danas šefom stalne misije Bosne i Hercegovine u okviru Evropske unije, Obradom Kesićem. Autor: Boro Lazukić.

Tačno jedanaest dana trajao je poslednji čin vladavine Bašara El Asada, jer su njegovi protivnici, uz pomoć Turske i Izraela, prosto pregazili već ozbiljno demoralisanu vojsku i ušli u prestonicu. Porušili su Asadove statue označavajući kraj 13 godina dugog građanskog rata, od kojeg je iz zemlje pobegla gotovo polovina stanovništva. Šta se zapravo desilo u Siriji i kakva je budućnost pred njom, pitali smo Mirka Dautovića, profesora međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Uzbekistanu. Autor: Boro Lazukić

Dva meseca posle  patlamentarnih izbora, nemiri u Gruziji izmiču kontroli. Na ivici sa koje se ipak vratila na stabilan  teren, početkom jeseni je bila i  Moldavija. Poslednjih nekolio sedmica, na  proveri  su bile, ili  još jesu, demokratije u Rumuniji, Bugarskoj, Litvaniji. Sezona izbora u istočnoj Evropi, pokazala je da, uprkos različitim korenima i uzrocima političkih  podela, ni jedna od tih država nije imuna na posledice rusko – ukrajinskog sukoba, koji prati hibridni rat istoka i zapada  za širenje zona uticaja. Pripremila: Aleksandra Raković 

Stupanje na snagu dogovorenog primirja između Izraela i Libana, jedna je od udarnih vesti ove nedelje. Ipak, ostala je duboko u senci prošlonedeljne odluke tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da izda nalog za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua. Argumente međunarodnog prava zamenjuju političke reakcije koje pravdu stavljaju u drugi plan pred geopolitičkim interesima velikih sila. Gde je u celoj priči međunarodno pravo pitali smo višeg naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu i sekretara Srpskog udruženja za međunarodno pravo Marka Novakovića. Autor: Boro Lazukić

Hiljadu dana od početka rusko-ukrajinskog sukoba, dve strane su sve dalje od mira. Odluka Sjedinjenih Američkih Država da odobre Kijevu upotrebu američkog oružja za gađanje ciljeva na teritoriji Rusije i upozorenje Kremlja da direktno mešanje NATO saveza neće ostati bez odgovora, povećalo je strahovanja od eskalacije i širenja sukoba, u kojem legalne ruske mete postaju i članice Severnoatlantske Alijanse. Kakvi su motivi, dometi i posledice sporne odluke Vašingtona? Kako je ona dočekana medju Ukrajincima, a kako medju Rusima? O tome, u Svetu sa naslovnice, Aleksandra Raković.

Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će zatražiti glasanje o poverenju vladi 11. decembra, kao i da će Bundestag potom o tome glasati 16. decembra, čime se otvara put da vanredni izbori budu održani 23. februara naredne godine. Predlog su podržali socijaldemokrate, zeleni i demohrišćani, a o političkom ambijentu u Nemačkoj uoči vanrednih parlamentarnih izbora razgovaramo sa direktorom beogradske kancelarije Fondacije Konrad Adenauer, Jakovom Devčićem. Autor: Boro Lazukić

Glavno tužilaštvo Gruzije otvorilo je istragu o navodnom nameštanju parlamentarnih izbora u toj zemlji i pozvalo predsednicu Gruzije Salome Zurabišvili da dostavi dokaze o prevari. Predsednica sa druge strane traži nezavisnu međunarodnu istragu. Za dva dana u Moldaviji se glasa u drugom krugu predsedničkih izbora, neposredno nakon što je tesnom većinom na referendumu odlučeno da opredeljenje o ulasku u Evropsku uniju postane ustavna kategorija. Da li su Moldavija i Gruzija nova potencijalna žarišta, pitamo političkog analitičara Dragomira Anđelkovića.  Autor: Boro Lazukić.  

Lideri i najviši predstavnici više od 30 zemalja, među kojima je i Srbija, okupili su se ove sedmice u Kazanju, na samitu BRIKS-a. To je ujedno i prvi samit nakon proširenja asocijacije koju su, kao protivtežu zapadnim ekonomijama, 2006. godine osnovali Brazil, Kina, Rusija i Južna Afrika. BRIKS je od januara brojniji za 5 država - Iran, Egipat, Etiopiju, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emiratie, dok raste spisak država-partnera. Pripremila: Aleksandra Raković

Ukrajinske obaveštajne službe obavestile su predsednika Volodimira Zelenskog o "delotvornoj" akciji ruske vojske u Torecku, ključnom logističkom čvorištu Ukrajine i glavnoj taktičkoj meti Moskve u region Donjecka. Sa druge strane ukrajinski predsednik delimično javnosti otkriva šta sadrži njegov Mirovni plan u pet tačaka. Sve ovo dovoljan je povod da naučnog saradnika Instituta za Međunarodnu politiku i privredu Nebojšu Vukovića pitamo koliko je ovaj rat bliži kraju, a koliko mogućnosti nekontrolisane eskalacije. Autor: Boro Lazukić

"Svet sa naslovnice" analizira događaje koji su obeležili nedelju za nama na globalnom nivou. Uz kompetentne sagovornike traga za odgovorima koliko pojedine teme  korespondiraju sa aktuelnim trenutkom globalnih geopolitičkih turbulencija i previranja u nečemu što već sada nazivamo novim svetskim poretkom. Neretko, "Svet sa naslovnice", pokušava da prepozna i poziciju Srbije u kontekstu tih događanja, tačnije analizira koliko se oni prelamaju i na unutrašnju političku situaciju. Autori: Aleksandra Raković i Boro Lazukić

Glasanje za Evropski parlament počelo je juče u Holandiji, danas se glasa u Irskoj i Malti, a sutra će na birališta građani Letonije i Slovačke. Ipak većina evropskih zemalja izbore organizuje u nedelju. O političkoj projekciji budućeg saziva Evropskog parlamenta, o političkom ambijentu u kojem se organizuju evropski izbori, razgovaramo sa Predragom Rajićem, doskorašnjim specijalnim savetnikom premijera za međunarodne odnose i geopolitičke procese, od prošle nedelje savetnik sa posebnim zaduženjem za unutrašnju politiku. Autor: Boro Lazukić

Francuski predsednik Emanuel Makron trebalo je da poseti Nemačku još prošle godine, međutim, ta je poseta odložena zbog napete političke situacije u Francuskoj opterećene brojnim protestima i demonstracijama u više gradova. Usledila je ovonedeljna poseta koja je, između ostalog, trebalo da dokaže postojanost francusko-nemačkog bloka, koji je do sada bio temelj EU. Efekte Makronove trodnevne posete Nemačkoj analizira naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Slobodan Zečević. Autor: Boro Lazukić

Miting albanske dijaspore u Atini na kojem je govorio albanski premijer Edi Rama, potom i gaf novoizabrane predsednice Severne Makedonije Gordane Siljanovske Davkove, koja je tokom polaganje zakletve u Sobranju nazvala zemlju samo "Makedonijom", deo su jedne šire slike. Po nekim grčkim analitičarima sve je to tesno politički povezano u kontekstu priče o širenju albanskog uticaja u region. Odgovor na ove dileme potražili smo od naučnog saradnika Balkanološkog institute SANU-a Igora Vukadinovića. Autor: Boro Lazukić

Slovački vicepremijer Tomas Taraba izjavio je, kako veruje da je premijer Robert Fico van životne opasnosti i da će ''preživeti'' pokušaj ubistva do kojeg je došlo prekjuče u popodnevnim satima u gradu Handlovi. Optužio je opoziciju u zemlji da je koristila ''lažne narative'' i da je o Ficu govorila ''gotovo kao o čudovištu'', ocenivši da takvi komentari nemaju mesta u demokratiji. Sve okolnosti oko atentata na slovačkog premijera Roberta Fica komentariše politički analitičar Dragomir Anđelković.   Autor: Boro Lazukić.

Peking su nedavno posetili najpre nemački kancelar Olaf Šolc, a potom i američki državni sekretar Entoni Blinken u vreme napetosti u ekonomskoj sferi, ali i političkih neslaganja. Analitičari upravo stoga smatraju da je iz perspektive kineskog predsednika Si Đinpinga, u sklopu njegove mini evropske turneje bilo jako važno da sa ključnim liderima Evropske unije pokuša da nađe zajednički jezik oko kineskih strateških investicija i trgovinske razmene između Kine i Evrope. Efekte posete Parizu, Beogradu I Budimpešti za naš radio analizira dr Nenad Stekić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Autor: Boro Lazukić

Nakon što je američki Kongres konačno odobrio izdašnu pomoć Ukrajini od 61 milijardu dolara u poslednjem trenutku, Rusija želi da poveća svoju prednost na bojnom polju pre nego što oružje počne da stiže u Kijev. Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski tvrdi, kako su preneli ukrajinski mediji, da je Vladimir Putin naredio ruskom vojnom vrhu da do 9. maja, odnosno Dana pobede, zauzme grad Časiv Jar u Donjeckoj oblasti. Situaciju na ukrajinskom ratištu za naš radio analizira vojni analitičar Vlade Radulović. Autor: Boro Lazukić.

Levičarska koalicija partija koje se zalažu za otcepljenje, doživela je najveći rast na regionalnim izborima u Baskiji. U suštini ništa se bitnije nije promenilo. Na vlasti i dalje ostaje Baskijska nacionalistička partija, ali bez apsolutne većine u parlamentu uz, prema mišljenju mnogih, neprincipijelnu koaliciju sa Socijalističkom strankom. Ono što jeste iznenađenje svakako je porast popularnosti Baskijskog okupljanja (EH - BILDU), kao političkog krila nekadašnje terorističke organizacije ETA. Rezultate regionalnih izbora smo analizirali sa naučnim saradnikom Instituta za evropske studije, dr Rajkom Petrovićem. Autor: Boro Lazukić.

Priznajući da je aplikacija podneta u "okolnostima bez presedana", s obzirom na to da jedan broj država članica Saveta Evrope ne priznaje takozvano Kosovo kao državu, Parlamentarna skupština ovog tela pozvala je na "diplomatiju, dijalog i kompromis". Budući da je konačan ishod glasanja bio povoljan za Prištinu, uputiće preporuku za njen prijem Komitetu ministara spoljnih poslova, koji je izvršno telo Saveta Evrope. Nijednog trenutka nismo ni sumnjali da će Priština biti primljena u Savet Evrope, poručuje u razgovoru za naš radio stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope Suzana Grubješić. Autori: Aleksandra Raković i Boro Lazukić

Peter Pelegrini pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Slovačkoj. Nekadašnji premijer, bliski saradnik sadašnjeg premijera Roberta Fica sa kojim deli naklonjenost Rusiji, obećao je da će osigurati da Slovačka ostane na strani mira, a ne na strani rata. Naučni saradnik Instituta za humanističke studije u Beču Ivan Vejvoda analizira koliko je pobeda Pelegrinija ojačala veze Bratislave sa Moskvom, odnosno udaljila Slovačku od EU. Autor: Boro Lazukić

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pretrpeo je najveći izborni poraz na lokalnim izborima i više nije nepobediv u turskoj političkoj areni. Nije u pitanju samo gubitak tri grada - Istanbula, Ankare i Izmira, već i prvi put od 1977. dominacija na nacionalnom nivou opozicione Republikanske narodne partije Mansura Javasa. Erdogan je platio danak zbog lošeg stanja u ekonomiji, koje se pogoršalo u poslednjih šest meseci. Rezultate prošlonedeljnih lokalnih izbora u Turskoj analiziramo uz pomoć dugogodišnjeg dopisnika Tanjuga iz Turske Vojislava Lalića. Autor: Boro Lazukić.

Pretnja ofanzivom na Rafu povećala je napetost između dugogodišnjih saveznika Sjedinjenih Država i Izraela i postavila je pitanje da li bi SAD mogle da ograniče vojnu pomoć ukoliko Netanjahu odluči da nastavi vojnu operaciju. U međuvremenu, Izrael je opozvao svoje pregovarače iz Dohe nakon što su razgovori o razmeni talaca u Pojasu Gaze došli u ćorsokak odbijajući da prihvati i Rezoluciju Saveta bezbednosti o trenutnom prekidu vatre, o čemu razgovaramo sa direktorom Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije Aljahom Bahtiarom. Autor: Boro Lazukić.