„Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsZapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode.Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno.O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem.Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije.Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_