Agelast podcast

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_   ⚡⚡⚡U trećoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala razgovaramo o temi koja se retko pominje, a tiče se čitave regije: zašto se književna dela sa Zapadnog Balkana tako retko adaptiraju za film i serije i šta je potrebno da se to promeni?Region koji je iznedrio neke od najznačajnijih autora i autorki u evropskoj književnosti istovremeno je prostor u kojem je mogućnost adaptacije domaće literature za veliko platno i ekran ostala gotovo potpuno neiskorišćena. Dok na globalnom tržištu raste potražnja za originalnim pričama i intelektualnom svojinom, u našoj regiji su književnost i kinematografija još uvek odvojene discipline koje se sreću tek slučajno, a ne sistemski.Upravo na tom preseku književnosti i audiovizuelne industrije nastao je CineLink Books, program pokrenut u okviru industrijskog dela Sarajevo Film Festivala sa ciljem da poveže izdavače, pisce i producente, te stvori konkretnu platformu na kojoj izdavači predstavljaju knjige producentima zainteresovanim za adaptacije. Naši gosti koji govore o ovoj temi su:- Goran Bogdan, glumac i suosnivač izdavačke kuće „Buna“- Maša Marković, voditeljka Industry odjela Sarajevo Film Festivala- Jasna Novakov Sibinović, direktorka i urednica u izdavačkoj kući „Geopoetika“Razgovaramo i o mikrodrami kao novom formatu koji je sve prisutniji na globalnom tržištu, o tome kako se on uklapa u postojeće narativne oblike i filmsku produkciju, kao i o kompatibilnosti knjiga, filmova i serija sa svetom video igara. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš KoraćDizajn: Đurđa StankovićAnimacija:Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_   ⚡⚡⚡U drugoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo jednu od najvažnijih filmskih autorki u regionu, makedonsku rediteljku Teonu Strugar Mitevsku.Na ovogodišnjem SFF-u prikazan je njen novi igrani film „Mother", prvi na engleskom jeziku, u kojem Noomi Rapace tumači lik Majke Tereze. Film prati pet dana u životu ambiciozne kaluđerice neposredno pre osnivanja sopstvenog crkvenog reda u Kalkuti. Mitevska ne prikazuje sveticu kakvu svet poznaje, već ženu kakva je bila pre nego što je to postala: odlučnu, autoritativnu, spremnu da se suprotstavi autoritetu crkve, ali i punu unutrašnjih protivurečnosti. Veza između Mitevske i Majke Tereze nije slučajna, obje su iz Skoplja, grada u kojem je Majka Tereza rođena kao Anjezë Gonxhe Bojaxhiu 1910. godine, što ovom filmu daje dodatnu ličnu dimenziju.Teonin film „Kada dan nije imao ime" (2017), inspirisan ubistvima kod Smilkovskog jezera iz 2012. godine, dočekan je burno u Makedoniji. Tadašnja vlada Nikole Gruevskog nastojala je da film skloni iz javnosti, Teona je dobijala pretnje, u medijima je targetirana, a prijetila joj je čak i kazna zatvora. Film je u Makedoniji prikazan samo jednom, dok je druga projekcija najavljena tek ove godine.Razgovarali smo i o njenom filmu „Bog postoji, zove se Petrunija" (2019) u kojem žena na Bogojavljenje hvata krst bačen u reku i time izaziva gnev čitave zajednice, o „Najsrećnijem čoveku na svetu" (2022), i o temama koje se provlače kroz njenu filmografiju: položaju žena u patrijarhalnim društvima, toksičnoj muškosti i međuetničkim tenzijama koje oblikuju život ljudi na Balkanu.Teona Strugar Mitevska je počela kao dečja glumica na makedonskoj televiziji, školovala se za grafičku dizajnerku, a zatim upisala studije filma na njujorškom Tisch School of Arts. Njen debitantski kratki film „Veta" (2001) osvojio je Specijalnu nagradu žirija na Berlinaleu. Od tada je režirala sedam igranih filmova, prikazivanih u Berlinu, Veneciji i na festivalima širom sveta. Film „Bog postoji, zove se Petrunija" osvojio je LUX nagradu Evropskog parlamenta. Zajedno sa sestrom Labinom i bratom Vukom vodi produkcijsku kuću „Sisters and Brother Mitevski“.Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš KoraćDizajn: Đurđa StankovićAnimacija:Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija

„Poslednji kadar svakog filma znam pre nego što počnem da radim." | Pawel Pawlikowski | SFF Specijal🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_   ⚡⚡⚡U prvoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa  @SarajevoFilmFestival ugostili smo jednog od najznačajnijih evropskih i svetskih filmskih autora današnjice, oskarovca Pavela Pavlikovskog. Njegov novi film „Fatherland“ otvorio je 32. izdanje SFF-a, nakon što je Pavlikovski za ovo ostvaranje na Kanskom festivalu osvojio nagradu za najboljeg reditelja. Film prati Tomasa Mana i njegovu ćerku Eriku kako 1949. putuju kroz razorenu i podeljenu Nemačku, od „američkog“ Frankfurta do „sovjetskog“ Vajmara. Snimljen u crno-beloj tehnici, kao i Pavelovi filmovi „Ida“ i „Hladni rat“, „Fatherland“ zatvara svojevrsnu trilogiju o posleratnoj Evropi, baveći se identitetom, porodicom, krivicom i pitanjem šta znači otadžbina kada se u nju vraćate posle godina egzila.U karijeri dugoj tri decenije, Pavlikovski je snimio šest igranih filmova i četiri dokumentarna. „Ida“ je 2015. postala prvi poljski film koji je nagrađen Oskarom za najbolji međunarodni film. „Hladni rat“ je 2018. osvojio nagradu za režiju u Kanu i dobio tri oskarovske nominacije. Pavlikovskog sa Sarajevom povezuje duga istorija.Njegov dokumentarac „Serbian Epics“, snimljen 1992. za vreme rata u Bosni i Hercegovini, prikazan je na prvom izdanju Sarajevo Film Festivala 1995, dok je grad još uvek bio pod opsadom. „Hladni rat“ je otvorio 24. izdanje festivala 2018. godine, a Pavlikovskom je godinu dana kasnije uručena nagrada Počasno srce Sarajeva.Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš KoraćDizajn: Đurđa StankovićAnimacija:Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevKada je pre nekoliko godina, zbog ozbiljnog zdravstvenog problema život povukao ručnu kočnicu, Brano se prvi put našao u okolnostima koje su mu naglo oduzele svaku kontrolu nad onime što će se dešavati dalje. Vezan za krevet u borbi koja je intenzivno trajala nekoliko godina, vodio je dijalog sa sobom. Taj dijalog je pretvoren u knjigu koja nosi naziv „Moje dubioze" i koja je objavljena 2025. godine. Danas, godinu dana kasnije, ova knjiga dobija i svoju audio verziju u kojoj će, pored samih priča biti i dokumentarnog zvuka, autentičnih trenutaka iz njegovog života, života benda, ali i trenutaka kada su nastajale neke veoma važne pesme.I tako dolazimo do ključne tačke povoda za razgovor. Pre godinu dana, nakon susreta na jednom od regionalnih festivala, Brano i Galeb su počeli intenzivnije da komuniciraju, a iz toga je nastala ideja da Agelast podkast i Dubioza kolektiv krenu na zajedničku turneju. Da, dobro ste pročitali, Agelast i Dubioza kolektiv na zajedničkoj turneji! Ideja je da turneja bude posvećena promociji audio knjige i promovisanju njenog nedovoljno razvijenog tržišta, ali i želja za eksperimentom. Događaj je zamišljen kao niz neposrednih razgovora uživo gde je publika aktivni učesnik. Segmenti razgovora će biti isprepletani muzičkim nastupom Dubioze. Repertoar će biti drugačiji od onoga što obično sviraju, jer se oslanja na samu knjigu, a među njima će biti i nekih novih pesama. Sva izvođenja će biti akustična. Za početak organizujemo četiri događaja u četiri grada:16. septembar, Beograd, „KC Grad"17. septembar, Ljubljana, „Kino Šiška"20. septembar, Zagreb, „Vintage bar"23. septembar, Sarajevo, unutrašnje dvorište u blizini kafe bara „Opera".Svi događaji će biti besplatni i na otvorenom. Nema karata, dovoljno je samo da se pojavite. Audio knjiga će takođe biti dostupna besplatno i to 23. septembra tokom poslednjeg nastupa u Sarajevu koji će biti live streamovan na kanalima Agelast podkasta i Dubioze kolektiva.Za sve dalje informacije, pratite nas na svim našim zvaničnim kanalima!Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_119_2023_012.htm https://share.google/WCzTKui9oBkKFVhxf https://share.google/QgVZWzubswKypMPxn https://share.google/7MQqMnbDly1f8FQV7Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa procenom ranjivosti: https://share.google/hYoIneoHzIGgRucHIStrategija zelene infrastrukture: https://share.google/KJkJSemkMNFfJZTU3URBEL - Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda https://share.google/U6qsJSGfA72NYXvL3Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevŠta je tropska noć? Tropska noć je meteorološki termin koji znači da minimalna temperatura tokom noći ne padne ispod 20 °C. Drugim rečima, čak ni pred zoru vazduh se ne ohladi ispod 20 stepeni. Što se Beograda tiče, klimatski prosek iz perioda 1961–1990. bio je otprilike 10–15 tropskih noći godišnje. U 2017. godini izmereno je preko 50 tropskih noći godišnje, a tokom 2024. i 2025. godine preko 60 tropskih noći u toku godine. Verovatno ste se već navikli na sms poruke upozorenja koje nam stižu od MUP Srbije i Hidrometeorološkog zavoda Srbije na jake i dugotrajne toplotne talase. Brojni urbanisti danas, između ostalog, razmatraju da bi trebalo strateški da se razmišlja i da se gradsko zelenilo zameni vrstama koje će moći da podnesu temperature i klimatske uslove koji nas čekaju u budućnosti. Drugim rečima, strukture gradova, planiranje i infrastrukture moraju da se menjaju, ne samo da bi se prilagodili i ublažili efekte klimatskih promena, već da bi mogli da prežive. Gradovi više ne mogu i ne smeju da budu antropocentrični, to jest, da se odnose isključivo prema čoveku i njegovim potrebama, već kao prioritet moraju da postave celokupnu prirodu, floru i faunu, kruženje materije i protok energije. Unutar tog biodiverziteta humani ekosistem je samo jedan njegov deo.  Upravljanje vodama, smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva ili topografija izgradnje i izbor materijala samo su neki od elemenata tih rešenja. Naši gosti ove nedelje su dr Ivan Simić i dr Ana Šabanović koji se bave upravo urbanizmom i prostornim planiranjem sa akcentom na uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje, kao i na unapređenje rezilijentnosti gradova na klimatske promene, sa departmana za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_119_2023_012.htm https://share.google/WCzTKui9oBkKFVhxf https://share.google/QgVZWzubswKypMPxn https://share.google/7MQqMnbDly1f8FQV7Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa procenom ranjivosti: https://share.google/hYoIneoHzIGgRucHIStrategija zelene infrastrukture: https://share.google/KJkJSemkMNFfJZTU3URBEL - Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda https://share.google/U6qsJSGfA72NYXvL3Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevKoje životinjske vrste smo izgubili, koje su ugrožene, a koje su kritično ugrožene u Srbiji i zašto? Deluje neverovatno, ali dokument koji se bavi ovim problemom — crvena knjiga sisara — do sada nikada nije objavljena u Srbiji. Opšte je poznata činjenica da više od punog veka industrijalizacije, nezajažljiv apetit kapitalizma, kao i brojni drugi faktori za posledicu imaju ne samo klimatske promene, već i dramatičan nestanak velikog broja životinjskih i biljnih vrsta. Pored samog problema izlovljavanja tu je i svesno, nesvesno, ali svakako nesavesno uništavanje velikog broja staništa. Ekosistemi su vrlo složeni, pa time i najmanje promene u njima izazivaju domino efekat sa posledicama čiju dalekosežnost veoma teško možemo da predvidimo. Ali kako stoje stvari u Srbiji, to jest, u regionu? Šta je sa lokalnom faunom, preciznije — sisarima?Tek je nedavno završena prva crvena knjiga sisara Srbije u kojoj su klasifikovane 102 vrste, a koje su potom, prema međunarodnom standardu IUCN-a (International Union for Conservation of Nature), klasifikovane u šest različitih kategorija ugroženosti, od ranjivih, preko kritično ugroženih do, nažalost, iščezlih vrsta.Naš gost ove nedelje je dr Milan Paunović, biolog i bivši direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Njegova uža specijalnost je mamalogija (proučavanje sisara) sa posebnim akcentom na istraživanje, rad na terenu, zaštitu i biologiju sisara u Srbiji i regionu. Učestvovao je u značajnim otkrićima i praćenju faune i zaslužan je za registraciju nekih novih vrsta.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevOd prvih hominina koji su hodali uspravno do čoveka kakav danas postoji, ljudski mozak se utrostručio.Ovo uvećanje je rezultat složenog spleta faktora: od prelaska na mesnu ishranu i termičke obrade hrane koja je oslobodila ogromne količine energije, pa do života u sve složenijim zajednicama u kojima je preživljavanje zahtevalo sve veću kogniciju.Jedan od ključnih mehanizama bila je neotenija, usporavanje razvića mozga koje je rezultat svega nekoliko genetičkih promena, među kojima i jedna duplikacija gena pre oko 2,5 miliona godina koja je usporila migraciju i time omogućila nakupljanje većeg broja neurona, što je dovelo do formiranja složenijeg neokorteksa.Mozak nije evoluirao sam, već se menjao zajedno sa fizionomijom, ishranom i načinom života ljudi. Uspravni hod je suzio karlicu, a rast mozga uslovio je povećanje lobanje, što je porođaj pomerilo u raniju fazu sa nedovršenim razvojem mozga da bi uopšte prošla kroz porođajni kanal. Ovo je ljudsku novorođenčad učinilo bespomoćnijom od bilo kojeg drugog primata. Vatra i kuvanje su nam omogućili da preživimo sa crevima predugačkim za mesojeda, a apstraktno mišljenje da izgradimo moral i velika, složena društva.O evoluciji čoveka, istoriji evolucione ideje od starih Grka do moderne genetike, o esencijalizmu i njegovoj povezanosti sa naučnim rasizmom i diskriminacijom, o ukrštanju ljudi sa neandertalcima i Denisovcima, nastanku morala i pitanju da li smo zarobljeni sopstvenim genima ili slobodni da osmislimo društvo kakvo poželimo — u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa prof. dr Biljanom Stojković.Biljana Stojković je redovna profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na istom fakultetu, a od 1996. godine učestvuje u naučnim projektima iz oblasti evolucione biologije. Na Institutu za biološka istraživanja vodi Laboratoriju za eksperimentalnu evoluciju, koju je nasledila od svog profesora i u kojoj se već četrdeset godina prati evolucija populacije pasuljevog žiška. Autorka je knjiga „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju" i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija".Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, bio je ono što bismo danas nazvali renesansnom ličnošću: matematičar, izumitelj, kriptograf, istraživač, putopisac i ribar koji je živeo i delovao na prelazu iz 19. u 20. vek.Konstruisao je hidrointegrator, analogni računar koji je diferencijalne jednačine rešavao potapanjem tela specifičnog oblika u tečnost, a za ovaj izum je na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. osvojio bronzanu medalju.Osmislio je šifarnik koji je u srpskoj diplomatiji i vojsci korišćen do Drugog svetskog rata, daljinar za artiljeriju čiji je patent navodno otkupila ruska vojska, i uređaj za otkrivanje santi leda na principu odbijanja zvuka, mnogo pre pojave sonara.Rođen je u Beogradu, studirao je u Parizu, gde je i doktorirao, a po povratku u Srbiju osnovao je katedru za matematiku i uspostavio moderan studij matematike na Visokoj školi u Beogradu. Bio je jedan od prvih srpskih doktora nauka u ovoj oblasti i čovek koji je postavio temelje matematičke kulture u Srbiji.Profesuru na Visokoj školi dobio je za jedan glas. Sam je kasnije govorio da bi, u slučaju da nije primljen, odustao od matematike i bavio se ribolovom do kraja života. Ribar je, ipak, ostao i tokom profesorske karijere, ali i nakon nje. Čitav život je proveo vezan za Dunav, čamce i ribarske mreže.Istraživao je i opisivao vrste riba u srpskim rekama, beležio ribolovne tehnike i običaje starih ribara svestan da čitava ta tradicija nestaje, a organizovao je i međunarodne izložbe posvećene srpskom ribarstvu na kojima je izlagao alate, mreže i čamce koje je sam prikupljao. Tridesetih godina prošlog veka odlazi na ekspedicije širom sveta: na Severni i Južni pol, zatim na Karibe, a stigao je i do Indijskog okeana, gde se ukrcao na brod koji lovi kitove, što mu je bio dečački san. S ekspedicija je pisao putopise u kojima je beležio i naučna zapažanja i lične doživljaje.O liku i delu Mihaila Petrovića Alasa, o kontekstu vremena u kojem je Srbija sistematski slala mlade ljude u inostranstvo da se školuju i vrate sa znanjem, o njegovim izumima, ekspedicijama i protivrečnostima, muzejskoj delatnosti u Srbiji, i o tome zašto je matematika jedna od najkorisijih stvari na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Sašom Šepecom, muzejskim savetnikom u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMetamorfoza leptira jedan je od najfascinantnijih procesa u prirodi, a čak ni nauka još uvek ne može da ga razume u potpunosti.Unutar lutke, stadijuma između gusenice i leptira, gusenica se potpuno razgradi, a sve što ostane je tečnost u kojoj su razbacane pojedinačne ćelije. Iz te tečnosti, leptir se izgradi od nule: sva tkiva, svi organi, delovi tela, krila. Nedavni eksperimenti su pokazali nešto još neobičnije: pamćenje gusenice se prenosi na leptira koji iz nje nastane, pa čak i na njegovu sledeću generaciju.Leptiri na Zemlji postoje više od 300 miliona godina, a nastali su u periodu karbona, pre pojave dinosaurusa. Danas su jedni od najvažnijih bioindikatora stanja ekosistema. Na osnovu prisustva ili odsustva određenih vrsta, naučnici sa velikom preciznošću mogu da utvrde kakvo je zdravlje staništa i koliko su ozbiljne posledice intenzivne poljoprivrede, klimatskih promena ili gubitka podzemnih voda. U Srbiji su tri vrste leptira proglašene regionalno izumrlim, a populacije čak i u zaštićenim područjima beleže dramatičan pad.Leptiri su fascinirali ljudske civilizacije i mnogo pre pojave nauke. Starogrčka reč za leptira je psihe, što istovremeno znači i duša. U astečkoj kulturi, leptiri su smatrani dušama najhrabrijih ratnika i njihovo ubijanje bilo je nezamislivo. Nezavisno od kontinenta i epohe, leptiri su u gotovo svim civilizacijama simbolizovali ljudsku dušu i ponovno rođenje.O evoluciji, biologiji, kulturnoj istoriji i ugroženosti leptira, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Milošem Popovićem, lepidopterologom i ekologom iz Zaječara.Zaposlen je kao viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a doktorirao je na temu populacione ekologije močvarnog mravnika, vrste leptira koju je sa kolegama prvi put pronašao u Srbiji kod Subotice 2012. godine.Jedan je od pokretača aplikacije „Biologer“, najveće otvorene baze podataka o biodiverzitetu u jugoistočnoj Evropi, i koautor predstojeće Crvene knjige dnevnih leptira Srbije. Član je udruženja „Eko Istok“, koje se trenutno bori za zaštitu klisure reke Timok i sprečavanje otvaranja rudnika bakra u neposrednoj blizini UNESCO-vog nalazišta Felix Romuliana kod Zaječara.O Biologer inicijativi:https://info.biologer.orghttps://biologer.rsBiologer Android aplikacija:https://play.google.com/store/apps/details?id=org.biologer.biologerIzvorni kod Biologer aplikacije:https://github.com/BiologerFB stranica o leptirima:https://www.facebook.com/groups/butterflyserbiaInfo za ljude koji žele da se pridruže brojanju leptira:https://info.biologer.org/sr_latin/posts/butterflies-15-minutes/Metamorfoza zajednica za monitoring leptira u Srbiji:https://metamorfoza.substack.comWhatsUp grupa projekta monitoringa leptira u Beogradu:https://chat.whatsapp.com/LSRrYlTIeED8d3Blv65A3jSajt ekološke inicijative "Timočka buna": https://timockabuna.orgPronađite našeg gosta na društvenim mrežama:https://www.facebook.com/gpopac/https://www.facebook.com/biologer.team/https://www.instagram.co...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMuhammed Muheisen je dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, najprestižnijeg novinarskog priznanja na svetu. Petnaest godina je radio za Associated Press kao jedan od njihovih glavnih fotoreportera, pokrivajući izraelsko-palestinski sukob, rat u Iraku, Jemensku revoluciju, Arapsko proleće, građanski rat u Siriji, izbegličku krizu širom Evrope, sahranu Nelsona Mandele i desetine drugih velikih događaja širom sveta. Časopis Time ga je 2013. proglasio najboljim agencijskim fotografom na svetu. U Srbiju je prvi put došao 2017. godine, kada je u napuštenim skladištima iza Glavne železničke stanice u Beogradu fotografisao stotine maloletnih izbeglica bez pratnje, dece starosti od osam do šesnaest godina, koja su sama pešačila iz Avganistana i Pakistana do Evrope. Drugi put je došao nedavno, na otvaranje svoje izložbe fotografija „Trenuci u vremenu", kojom predstavlja život izbeglica širom sveta.Ključna prekretnica u njegovoj karijeri desila se kada je odlučio da objektiv „okrene na drugu stranu“. Umesto eksplozija i tenkova, fokus je pomerio na fotografisanje ljudi koji nastavljaju da žive usred ratnih sukoba: njihovu otpornost, hrabrost, trenutke radosti koji opstaju i u najtežim okolnostima.Nakon petnaest godina dokumentovanja sukoba, izbegličkih kriza i života u ratnim zonama, Muheisen je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu, zbog toga što, kako kaže, više nije mogao samo da posmatra. Zajedno sa suprugom je osnovao fondaciju Everyday Refugees, kroz čiji rad se danas vraća u zajednice koje je fotografisao, i pomaže im na različite načine. Profesionalni put je nastavio kao fotograf National Geographic-a, gde radi i danas. O odrastanju u Jerusalimu usred sukoba, fotografiji kao terapiji i misiji, ceni koju fotoreporter plaća za izveštavanje iz ratnih zona, iskustvima sa terena, moralnim dilemama, i o tome zašto je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu da bi pomagao ljudima koje fotografiše, sa Muhammedom razgovaramo u novoj epizodi podkasta.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevOvoga puta fokus je na važnosti, održivosti i problemima sa kojima se suočavaju upravo lokalni mediji. Lako je govoriti o centralnim i nacionalnim medijima koji su skoro uvek u fokusu šire javnosti dok se važnost i uloga lokalnih medija često prenebregava u toj jednačini. Sa druge strane, pritisci, finansijski problemi, kao i njihova presudna uloga u informisanosti i koheziji javnog prostora ostaje zanemarena. Kako biti istovremeno finansijski održiv, nezavistan i odgovarati na pitanja lokalnih zajednica u vremenima kada pritisci, posebno u manjim sredinama redovno idu i do interpesonalnog nivoa? Lokalni mediji su najčešće mesto gde buduće velike medijske ličnosti stasavaju, ali se veoma teško zadržavaju u nemilosrdnim tržišnim uslovima. Gosti u ovoj epizodi su nam predstavnici medija iz tri regiona, a to su:1. Slobodan Krajnović, 021 iz Novog Sada2. Vitomir Ognjanović, Južne vesti3. Jovanka Nikolić, Glas ŠumadijeOva epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsSvi pauci su otrovni, ali oko 90% njih ima toliko slab usni aparat da ne može da probije ljudsku kožu. Oni koji mogu, svesno kontrolišu da li će pri ujedu da ispuste otrov i u kojoj količini, jer za njegovu proizvodnju troše ogromne količine energije.Paučina, jedno od najvećih čuda prirodne arhitekture, smatra se jačom od čelika, otporna je na bakterije i nerastvorljiva u vodi. Pauci nemaju krila, ali lete, tako što ispuste dugačku nit paučine i puste da ih vetar nosi. Na takav način, mogu da prelete i na stotine kilometara. Pauci su najbrojniji kopneni beskičmenjaci na planeti i nastanjuju sve ekosisteme osim Antarktika. Opisano je više od 53.000 vrsta pauka, a samo u poslednjih 20 godina, u svetski katalog je uneto više od 14.000 novih. U Srbiji ih je zabeleženo oko 750, dok bi stvarni broj trebao da bude mnogo veći, zbog toga što ogromni delovi zemlje nikada nisu sistematski istraženi.Vrste poput crne udovice i tarantule vekovima izazivaju strah i divljenje među ljudima, što je dovelo do stvaranja brojnih mitova i narodnih rituala, ali i do naučnih otkrića koja su još neverovatnija od bilo koje legende.O fascinantnoj biologiji, evoluciji i zabludama koje prate jednu od najstigmatizovanijih grupa životinja na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Gordanom Grbić, biološkinjom i arahnološkinjom iz Novog Sada.Biologiju je diplomirala na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se specijalizovala za zaštitu životne sredine. Doktorirala je na temu paukova Subotičke peščare, gde je sa timom sakupila više 23.000 primeraka pauka i popisala 225 vrsta, od kojih je 30 prvi put pronađeno u Srbiji. Vodila je istraživanja i na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari, koristeći paukove kao bioindikatore stanja ekosistema i kao dodatne argumente za zaštitu staništa.Jedna je od osnivačica udruženja „Paukovi Srbije“ i trenutno je jedina arahnološkinja u Srbiji, nakon što su svi ostali stručnjaci za paukove napustili zemlju.Saznajte više na sajtu: http://www.paukovisrbije.com/                                       https://www.facebook.com/paukovisrbije/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https:...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsMobilni telefoni, internet, automobili, medicinski uređaji, sateliti, veštačka inteligencija: ništa od toga ne bi postojalo bez tranzistora, komponente koju ne možemo da vidimo golim okom, a koja se nalazi u svemu što koristimo.Ako bi neko u budućnosti proučavao naše doba i pokušao da ga imenuje po materijalu koji ga je oblikovao, onako kako mi govorimo o kamenom, bakarnom ili bronzanom dobu, verovatno bi ga nazvao dobom poluprovodnika. Poluprovodnici su materijali poput silicijuma i germanijuma od kojih se prave tranzistori, a koji su osnova svakog mikročipa.Današnji mikročip, veličine otprilike jednog kvadratnog centimetra, sadrži oko 100 milijardi tranzistora. Svaki od njih je elektronski prekidač koji može da bude uključen ili isključen, a ta dva stanja, kodirana kao jedinica i nula, čine osnovu celokupnog digitalnog sveta.Tranzistori se na silicijumsku pločicu graviraju postupkom fotolitografije, korišćenjem svetlosti iz ekstremnog ultraljubičastog spektra. Uređaj koji to radi zove se steper, a proizvodi ga samo jedna firma na svetu, holandski ASML. Ovaj uređaj košta pola milijarde dolara, a proizvođaču je zabranjeno da ga prodaje kompanijama iz Kine.O tome kako funkcionišu poluprovodnici i tranzistori, kako se proizvode mikročipovi, zašto su došli do fizičke granice razvoja, te šta to znači za veštačku inteligenciju i budućnost tehnologije, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Vladimirom M. Milovanovićem.Redovni je profesor na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Delftu u Holandiji, gde se bavio fizikom i modelovanjem poluprovodničkih naprava.Radio je kao postdoktorski istraživač na Tehničkom univerzitetu u Beču, a potom je dve godine proveo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, jednom od vodećih centara za istraživanje poluprovodnika u svetu. Bavi se projektovanjem integrisanih kola, poluprovodničkim procesima i efikasnim implementacijama algoritama veštačke inteligencije.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNa mezolitskim nalazištima na Đerdapu, pronađene su vilice i zubi životinja koje nisu ni sasvim vukovi ni sasvim psi. Reč je o tzv. tranzicionim jedinkama koje ukazuju na proces koji je trajao vekovima i koji govori u prilog mogućnosti da su vukovi na Đerdapu pripitomljeni lokalno, nezavisno od ostatka sveta.U Viminacijumu, rimskom vojnom logoru i gradu na Dunavu kod današnjeg Kostolca, iz prostora amfiteatra su iskopane kosti afričkog leoparda stare oko dva milenijuma. Radi se o jednom od svega nekoliko nalaza te vrste na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva, pronađenih van Koloseuma.Na istom lokalitetu su pronađene i kosti kamila koje nisu bile ni jednogrbe ni dvogrbe, već hibridne, sa karakteristikama obe vrste.Životinjske kosti čine većinu svih pronađenih predmeta na nekim arheološkim nalazištima. Na osnovu njihove veličine, oblika, tragova sečenja, hemijskog sastava i drevne DNK, arheozoolozi rekonstruišu način na koji su ljudi živeli pre više hiljada godina: šta su jeli, koje životinje su pripitomili, kojima su trgovali, a koje su koristili u ritualne svrhe.Između mezolitskog Đerdapa i rimskog Viminacijuma, smešteno je deset hiljada godina odnosa ljudi i životinja na ovim prostorima. O tom odnosu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Sonjom Vuković, arheozoološkinjom i profesorkom na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.Doktorirala je na analizi životinjskih kostiju iz amfiteatra u Viminacijumu, a vodila je i trogodišnji projekat „ARCHAEOWILD“ u okviru kojeg je sa timom istraživala promenu odnosa ljudi i divljih životinja tokom holocena. Studije i doktorat završila je pod mentorstvom profesorke Vesne Dimitrijević, utemeljiteljke arheozoologije kao naučne discipline u Srbiji.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevKako ljudi uče? Kako grupe uče? Zašto je grupa uvek pametnija od svakog pojedinca u njoj i zašto je važno da to razumemo? Koji je potencijal raznovrsne grupe ljudi u kojoj svako ima različita znanja i veštine i koje su potencijalne opasnosti ukoliko je grupa homogena, bez raznovrsnosti u znanjima i veštinama? I kako na taj način kreiramo "svoju" stvarnost ili padamo pod uticaj "tuđe" stvarnosti. I kakve to veze ima sa medijskim ekosistemom danas?Danas, ako se ne razume tehnologija, ako se nema svesti o tome kako funkcioniše algoritam iza ekrana i na kom principu radi veštačka inteligencija, zapravo se više uopšte ne razume ni uticaj modernih medija. Taj uticaj direktno oblikuje našu svakodnevicu, društvene odnose, a najviše obrazovanje i razvoj novih generacija. Medijska pismenost je suštinski prestala da bude lekcija iz jezika i postala je lekcija iz tehnologije.​Upravo to je povod za novu epizodu Agelast specijala o medijskoj pismenosti, a gošća je dr Vlasta Sikimić, vanredna profesorka filozofije etike na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu. Njen rad u oblastima socijalne epistemologije i filozofije veštačke inteligencije otvara ključna pitanja o tome kako algoritmi menjaju način na koji društvo uopšte definiše istinu. Posebno je zanimljiv njen fokus na obrazovni sistem i projekte koji istražuju kako tehnologija, umesto da umrtvi kritičko mišljenje, može da se koristi za razvijanje intelektualnih vrlina kod mladih.​Ovaj razgovor donosi preko potrebnu analizu mehanike iza alata koje svakodnevno koristimo i nudi drugačiji pogled na digitalno okruženje. Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGost 340. epizode našeg podkasta je Damir Urban, hrvatski pevač i kantautor čije se pesme već tri decenije slušaju i izvode širom regiona. Važi za izrazito autentičnog umetnika koji dosledno gradi sopstveni muzički i estetski izraz, bez podilaženja trendovima i standardima industrije.Kao autora i izvođača, karakterišu ga snažna emotivnost i ekspresivnost, a kroz introspektivne tekstove često istražuje lične i egzistencijalne teme. Upravo ta kombinacija ličnog i univerzalnog, njegove pesme čini vanvremenskim i jednako relevantnim različitim generacijama slušalaca.Dolazi iz Rijeke, grada čija je rok scena osamdesetih bila jedna od najživljih u bivšoj Jugoslaviji. Sa šesnaest godina je osnovao prvi bend „La Bellona“, a onda je 1986. bio među osnivačima grupe Laufer, jednog od najznačajnijih hrvatskih rok bendova devedesetih. Kao pevač, tekstopisac i koautor muzike, sa bendom je objavio dva albuma sa hitovima „Budi moja voda" i „Svijet za nas".Nakon raspada Laufera, Damir kreće u solo karijeru. Uz pratnju benda „Urban & 4“, objavio je sedam studijskih i tri lajv albuma, izgradivši slojevit i prepoznatljiv solo opus. Debitantski album „Žena dijete" iz 1998. kritika je proglasila albumom godine u Hrvatskoj, a pesme „Black Tattoo", „Odlučio sam da te volim" i „Mala truba" brzo su postale omiljene među publikom. Višestruki je dobitnik nagrade Porin, najznačajnijeg hrvatskog muzičkog priznanja, u više od šest kategorija, uključujući pesmu godine, najbolji rok album i najbolju mušku vokalnu izvedbu. U dva navrata, 1999. i 2015. godine, odbio je da primi Porin za najbolji alternativni rok album, smatrajući da ne pripada toj kategoriji i da nominacijom u njoj oduzima prostor muzičarima koji zaista jesu alternativa.Povod za ovaj razgovor je i veliki koncert na otvorenom zakazan za 14. jun u Luci Beograd, na kojem Urban sa bendom i gudačkim kvartetom obeležava 30 godina solo karijere.Karte za koncert možete da kupite ovde: 1. https://new.gigstix.com/event/urban-4-i-gudacki-kvartet-beograd-14-jun-2026/2. https://cooltix.rs/event/69e891796886813a5c72cdafInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.i...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsZapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode.Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno.O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem.Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije.Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevU okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda! Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti.  Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću?Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsLuton i Šćepa su jedan od traženijih DJ dua u regionu, a njihov put do šire prepoznatljivosti je fenomen koji spolja izgleda kao uspeh koji se desio preko noći. Zapravo je desetogodišnja priča koja počinje na kućnim žurkama u u iznajmljenom stanu na Karaburmi u Beogradu. Poznati su po tome što nastupe tretiraju kao celovečernje iskustvo koje pored muzike podrazumeva i tematske koncepte, scenografiju, kostime i plesače. Publiku su gradili postepeno, preko manjih klubova i većih festivalskih bina, pa to samostalnih nastupa koji se brzo rasprodaju. Gosti naredne epizode našeg podkasta su Luka i Igor Šćepanović, braća i harizmatični DJ tandem poznati kao „Luton i Šćepa“. Njihova priča počinje u Čajniču, malom gradu u istočnoj Bosni. Tamo su počeli da se bave muzikom, najpre kao instrumentalisti. Luka je deset godina svirao bubnjeve u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, dok je Igor uz bubnjeve svirao i bas gitaru. Šćepa se prvi preselio u Beograd i upisao informatiku. Svirao je bas gitaru u bendu Organizam sa kojim je snimio dva albuma, paralelno gradeći karijeru programera. Četiri godine mlađi Luton, dolazi za bratom i upisuje isti fakultet, od kojeg uskoro odustaje da bi nastupao kao DJ, istovremeno radeći kao konobar. Prvi javni nastup imali su 2017, u tadašnjem klubu „Rokanje“ u Beogradu. Odatle su se nizale žurke u „Dragstoru“, gde su napravili prvi tematski koncept, zatim rasprodata žurka u Hangaru pred više od hiljadu ljudi, sa odelima iz sedamdesetih i crvenom scenografijom, zatim Barutana i Muzej Jugoslavije. Paralelno su nastupali na festivalima širom regiona, kao što su Exit, No Sleep, LoveFest i Mountain Music Fest na Divčibarama, gde već dve godine kuriraju Breza stage.Šira javnost je Šćepu upoznala kroz njegov Instagram profil „Šćepine vragolije“, putopisni dnevnik sa biciklističkih avantura na raznim krajevima sveta, sniman telefonom i bez scenarija. Taj neposredni dokumentarni format kasnije je preneo i na promociju DJ žurki, zajedno sa Lutonom.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNa Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti.Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi. Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji. Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja (Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija). Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“. Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O'Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevFeneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju.Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji,  između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti. Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.Autori su odgovorni za izbor i prezentovanje činjenica sadržanih u ovom podkastu kao i za mišljenja izneta u njemu, a koja ne moraju nužno biti mišljenja UNESCO-a ili Evropske unije i ne obavezuju Organizaciju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsDroge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa do eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima. Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga.  Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja. Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku slavu donela mu je knjiga o drogama u trećem Rajhu, najpoznatija po engleskom prevodu „Blitzed: Drugs in Nazi Germany“ i koja je prevedena na više od 30 jezika, uključujući i srpski.Njen svojevrsni nastavak je knjiga „LSD za mamu“ u kojoj Oler istražuje istoriju LSD-a, od nacističkih eksperimenata, preko programa CIA-e, pa do odluke da ovu supstancu da sopstvenoj majci oboleloj od Alchajmerove bolesti. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsJelena Stupljanin je jedna od najvidljivijih glumica u Srbiji danas, ali ne zbog uloga. Društveno-politički kontekst u zemlji je poslednjih godina takav da je javnost pre svega prepoznaje po aktivizmu: ekološkim protestima, borbi protiv iskopavanja litijuma, podršci studentskim protestima, tužbama protiv režimskih tabloida. Zbog svega toga, njena bogata glumačka karijera neretko ostaje zapostavljena u medijima.Glumu je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Gordane Marić, a zatim i specijalističke studije mjuzikla pri Univerzitetu umetnosti. U Njujorku se usavršavala kroz osamnaestomesečni program na Li Strazberg pozorišnom i filmskom institutu, školi koja je iznedrila tzv. method acting i čija su predavanja prošle velike glumačke zvezde, poput Al Paćina, Roberta De Nira ili Meril Strip. U SAD-u je provela 12 godina, tokom kojih je usavršavala glumačke veštine, bila članica pozorište trupe „Rising Phoenix Repertory“, igrala Šekspira u Central Parku, predavala glumu, snimala nezavisne filmove.Za ulogu u filmu „Cirkus Kolumbija“ Danisa Tanovića iz 2010. osvojila je nagradu za najbolju glumicu na Alexandria Film Festivalu, a za ostvaranje u filmu „Sve kako treba“ Nikole Stojanovića, nagrađena je za najbolju žensku ulogu na Bašta Festu 2021. godine. O Jeleninom putu od slučajnog otkrivanja talenta za glumu do njujorške scene, devedesetim godinama koje su je formirale, životu u emigraciji, povratku u Srbiju, ali i ceni koju plaća za aktivizam, razgovaramo u novoj epizodi podkasta. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsYoutube je danas drugi najposećeniji sajt na svetu i platforma na kojoj je odraslo nekoliko generacija. Za veliki broj mladih, Youtuberi su ono što su nekada bile televizijske, muzičke i sportske zvezde.Sa trenutnih 860.000 pretplatnika na kanalu, Milan Inić Yasserstain je jedan od najgledanijih i najuticajnijih Youtubera u regionu. Njegov kanal je namenjem deci i mladima, a posvećen skeč komediji, muzici i temama odrastanja. Smatra se pionirom domaće Youtube scene, a kao kreator je odrastao zajedno sa generacijama koje su ga gledale. Počeo je prije sedamnaest godina, kao učenik osmog razreda, snimajući skečeve sa prijateljima u podrumu i objavljujući ih na tada novu i gotovo nepoznatu platformu, Youtube. Stvari su se menjale brže nego što je bilo ko mogao da predvidi, popularnost Youtube-a je ubrzano rasla, a za mnoge kreatore se ono što je počelo kao hobi kod kuće, pretvorilo se u posao sa punim radnim vremenom. Rodilo novo zanimanje, Youtuber. Za razliku od tradicionalnih medija, YouTube ima vrlo fleksibilnu regulativu sadržaja. Algoritam nagrađuje ono što drži pažnju i zadržava ljude na platformi, ne vodeći previše računa o etičkom pristupu sadržaju. U tom kontekstu, kreatori poput Yasserstaina koji svesno biraju da ostanu na strani odgovornog sadržaja za mlade, predstavljaju izuzetak vredan pažnje i razgovora, o tome kako se gradi i čuva taj unutrašnji kompas u sistemu koji ga ne zahteva. Inić je studirao montažu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autor je knjige „Nemoj biti taj lik“, te dva igrano-dokumentarna filma o empatiji i samopouzdanju nastala u saradnji s mladima. U novoj epizodi podkasta, sa Yasserstainom razgovaramo o evoluciji Youtube-a, načinima zarade kreatora, algoritmima, uticaju Youtubera i influensera, radu s decom i mladima te odgovornosti kreatora prema maloletnoj publici.Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru", koji finansira EU.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsKao direktna posledica američko-izraelskog napada na Iran, u martu ove godine je ponovo počeo rat u Libanu. Hezbolah, kao deo iranske osovina otpora, reaguje ispaljivanjem raketa na Izrael, koji odgovara intenzivnim udarima na južni Liban. Prvi put od 1982. godine, Izrael bombarduje centralni i severni Bejrut. Više od 1.2 miliona ljudi je raseljeno za samo nekoliko dana.Liban nije imao trajni mir još od 1975. godine. Petnaest godina građanskog rata, izraelska ukupacija juga zemlje do 2000. godine, rat 2006, zatim prelivanje sirijskog sukoba, a onda su na sve to došli i ekonomski kolaps zemlje 2019. godine i velika eksplozija u Bejrutu 2020.O aktuelnom ratu i kontekstu u kojem se dešava, o tome kako je Hezbolah postao „država u državi“, o uticajima Irana i Izraela na libansko društvo, te izrazito kompleksnoj etničkoj i političkoj situaciji u Libanu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Momirom Turudićem, novinarom, prevodiocem i jednim od najvećih poznavalaca Bliskog istoka u regionu. Pre početka i na samom početku novog rata, naš gost je boravio u Libanu, a iskustva sa ulica Bejruta prepričava nam objašnjavajući izuzetno slojevitu društveno-političku situaciju ove zemlje. Urednik je portala „Oko“ na RTS-u, a pre toga je 18 godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“. Više od dve decenje prati društveno-politička dešavanja na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na Avganistan, Pakistan i Iran. Govori farsi i prevodi sa tog jezika. Koautor je scenarija za film „Među bogovima“ koji je nastao na osnovu stvarnih događaja sa balkanske migrantske rute 2015. godine, na kojoj je Turudić kao prevodilac radio sa izbeglicama.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNa Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci. Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali. Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste.O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri.U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije. U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Evropi. Dr Mihailović istraživanja vodi u saradnji sa profesoricom Mirjanom Roksandić, sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsPre punih 40 godina, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj u blizini grada Pripjat, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, a na teritoriji današnje Ukrajine. Te kobne noći, sat i 23 minuta nakon ponoći, tokom rutinskog eksperimenta, temperatura u reaktoru je za manje od jedne sekunde porasla na desetine hiljada stepeni. Eksplozija je razbacala zaštitnu ploču na vrhu reaktora tešku čak 2.000 tona. Reaktor je ostao otvoren gotovo godinu dana, ispuštajući radioaktivne čestice u atmosferu. Informacija o tome šta se zapravo dogodilo u Černobilju je kasnila na svim nivoima. Operateri u kontrolnoj sobi nisu znali da je reaktor eksplodirao, lokalne vlasti su čekale Kijev dok je Kijev čekao Moskvu, a svaka instanca je pokušavala da umanji ozbiljnost situacije, prikrivajući informacije od javnosti. Evakuacija 50.000 ljudi je zbog toga kasnila dan i po. Dok je nuklearni reaktor još uvek goreo, u Pripjatu su organizovane svadbe, deca su se igrala napolju, ljudi su išli na izlete. Sva deca iz Pripjata su morala da budu prebačena u sanatorijume na Krimu, gde su danima prana od radijacije. Zona od 30 kilometara oko elektrane ostaće neupotrebljiva za život ljudi narednih 15.000 godina. Posledice su vidljive i danas, a kada su ruske trupe 2024. prošle kroz tu zonu, samo prašina koju su podigli tenkovi bila je dovoljna da detektoru širom Evrope registruju povišenu radijaciju.U novoj epizodi podkasta razgovaramo o Černobilju i nuklearnoj energiji, a naš sagovornik je Slobodan Bubnjević, diplomirani fizičar i naučni novinar. Slobodan je šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji. Urednik je suosnivač inicijative Nauka kroz priče, a piše za National Geographic, Politiku, Nedeljnik i Vreme. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsU Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, svaki treći čovek na ulici bio je dete, a svaki drugi grob u zemlji bio je dečji. Sa sela je dolazilo 70% dece, iz porodica u kojima se niko nikada nije školovao. Majka svakog trećeg deteta koje je u školu krenulo 1953. bila je nepismena. Samo petnaest godina kasnije, ta ista deca kao studenti pokreću velike proteste juna 1968. godine. Blokiraju fakultete i traže obračun sa socijalnom nejednakošću. Između ta dva istorijska trenutka, dogodila se jedna od najambicioznijih reformi obrazovnog sistema u modernoj evropskoj istoriji. Reč je o velikoj reformi školstva provedenoj u FNR Jugoslaviji 50-tih godina prošlog veka. O toj reformi koja je imala ogroman značaj u procesu obnove društva i emancipcije stanovništva u ratom razorenoj Jugoslaviji, razgovaramo u narednoj epizodi podkasta. Naša sagovornica je dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se društvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu nakon Drugog svetskog rata, sa posebnim fokusom na istoriju detinjstva i obrazovanja, ali i istorijom Holokausta i masovnih zločina na prostoru nemačke okupacione zone u Srbiji.Autorka je monografija „Za bezimene: Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954" i „Otećemo svetlost bučnom vodopadu: Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959".Zajedno sa Aleksandrom Ilić Rajković uredila je kolektivnu monografiju „Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas“. Koautorka je dva udžbenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne škole, u izdanju izdavačke kuće Klett. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desničarskih intervencija u formalnom obrazovanju. Jedna je od osnivačica Centra za jugoslovenske studije i članica neformalne inicijative Sačuvajmo Memorijalni dom „Boško Buha“ na Jabuci. Ukoliko vas zanima više o memorijalnom centru „Boško Buha", možete saznati na ovim linkovima: https://www.peticije.online/spreimo_prodaju_memorijalnog_kompleksa_boko_buhahttps://remarker.media/drustvo/memorijalni-kompleks-bosko-buha/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra P...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsJovan Živadinović poznatiji kao Džipsii, za kratko vreme je postao jedno od najzanimljivijih pop imena u regionu. Šira javnost ga je upoznala pesmom „Greh“, koju je izvodio na Pesmi za Evroviziju 2023. godine.Do drugog albuma „Jovan“ koji je objavljen nedavno, prešao je put koji ga je vodio od odrastanja u Zaječaru, preko nastupa u plesnoj grupi „LaLuna“ i srednjoškolskim mjuziklima, zatim otkrivanja talenta za pevanje i rada sa lokalnim producentima, a onda i debi albuma „Zapisi iz podzemlja“. U Beograd se preselio sa namerom da postane muzička zvezda, a potraga za saradnicima ga je dovela do Ahmeda Hajdarovića, producenta i osnivača nezavisne izdavačke kuće „Red Pill Production“. Ahmed dolazi iz drugačijeg sveta. Odrastao na Čuburi, bio je jedan od pionira psihodelične trens scene u Srbiji, obišao svet kao DJ, vodio klubove, radio u advertajzing industriji a onda se tokom pandemije kovida vratio muzici i postavio pitanje: „Zašto domaća pop muzika ne bi zvučala kao Kendrick Lamar ili Alicia Keys?“ Potraga za odgovorom ga je dovela do Jovana.Džipsii i Ahmed su gosti ove epizode našeg podkasta, a pričali smo o tome kako zapravo izgleda put muzičara od potpune anonimnosti do velike scene. Kako napraviti pop album u eri TikToka? Zašto je najteže napraviti jednostavnu pesmu? Koliko rada i discipline stoji iza onoga što spolja deluje kao čisti talenat?Spotify:  https://open.spotify.com/album/6zD4gLPj5xk9RAShqZNeVy?si=xcMQ2wF5RsWqeSjhCanVggYoutube: https://youtube.com/playlist?list=PLODm0ETt3h0qloSfGS_NTX6lYL1pRo0JG&si=u6pTzzd0zZwZBfpWInstagram: https://www.instagram.com/dzipsii?igsh=MTluNGV4bDdybW55ag==                   https://www.instagram.com/redpill_production?igsh=MW83YmI5dXhwaTlkMA==                   https://www.instagram.com/rapgorilla011?igsh=Yzk4aGt1emF6aGFjInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instag...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsFrancesca Albanese je italijanska pravnica i ekspertica za ljudska prava koja od 2022. godine služi kao specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u okupiranim palestinskim teritorijama. Prva je žena na toj poziciji za više od 30 godina. Decenijama se bavi pitanjem Palestine, a njen rad poslednjih godina doneo joj je globalnu prepoznatljivost kao jedne od najglasnijih kritičarki izraelskog režima.Angažman joj je doneo i sankcije. Izrael joj je 2024. zabranio ulazak u zemlju proglasivši je nepoželjnom osobom, a američka administracija Donalda Trumpa otišla je korak dalje. U julu 2025. godine, SAD su uvrstile Albanese na listu posebno označenih državljana, zamrznuvši joj imovinu i zabranivši američkim građanima i kompanijama bilo kakvu saradnju s njom.Sankcije su usledile nakon njenog izveštaja „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ u kojem je navela više od 40 korporacija, uključujući Microsoft, Amazon i Google, koje prema njenim nalazima pomažu Izraelu u kršenju međunarodnog prava.Diplomirala je pravo na Univerzitetu u Pizi, a ljudska prava je magistrirala na londonskom SOAS-u. Deset godina je radila za Ujedinjene nacije, uključujući UNRWA i Kancelariju visokog komesara za ljudska prava, savetujući vlade i civilno društvo na Bliskom istoku, u severnoj Africi i azijsko-pacifičkom regionu. Koautorka je knjige „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ objavljene u izdanju Oxford University Pressa. Njena najnovija knjiga „Dok svet spava“ prevedena je na 18 jezika, uključujući i srpski.Francesca Albanese je ekskluzivna gošća u novoj epizodi podkasta, a sa njome smo razgovarali o genocidu u Gazi, zločinima izraelske vojske nad Palestincima, o tome na koji način velike korporacije profitiraju od genocida, šta znači „izraelizacija zapadnih demokratija“, ali i zašto Srbija krši međunarodno pravo prodajom oružja Izraelu.Ukoliko vas zanimaju izveštaji, uključujući novi izveštaj objavljenj na dan snimanja epizode, kao i njena knjiga upravo prevedena i objavljenja na srpskom jeziku, možete sve naći na ovim linkovima:Knjiga „Kada svet spava: priče, reči i rane Palestine": https://www.beopolis.rs/shop/kad-svet-spava-price-reci-i-rane-palestine/„Anatomy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/anatomy-of-a-genocide-report-of-the-special-rapporteur-on-the-situation-of-human-rights-in-the-palestinian-territory-occupied-since-1967-to-human-rights-council-advance-unedited-version-a-hrc-55/„From Economy od Occupation to Economy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-f...

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsDa li nas veštačka inteligencija zaista razume ili samo izuzetno vešto prepoznaje obrasce i daje odgovore koji zvuče smisleno? Da li je uopšte možemo nazvati inteligencijom? Kakva je njena budućnost i može li postati pametnija od čoveka? Kakve posledice ostavlja na pojedinca, društvo i životnu sredinu? Da li je AGI (opšta generalna inteligencija) uopšte moguća? Da li su obećanja u oblasti AI-a utemeljena u stvarnosti ili pak novi ekonomski „mehur“? – pitanja su koja otvaramo u novoj epizodi podkasta, sa jednom od najvećih svetskih ekspertica iz ove oblasti. Naša gošća je Dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti kojima se bavi su filozofija lingvistike, filozofija kognitivne neuronauke i filozofija veštačke inteligencije. Njena doktorska disertacija koju je odbranila 2023. godine je jedna od prvih na svetu koja se bavi velikim jezičkim modelima koji su implementirani u velikim čet-botovima. Za jedan od svojih radova je dobila nagradu za najbolji rad u grupaciji društveno-humanističkih nauka koju dodeljuje Zadužbina Đoke Vlajkovića. 1.  Popularni tekst o tome šta je obrada prirodnog jezika i kako rade LLM-ovi:https://elementarium.cpn.rs/eseji/od-algoritma-do-cet-bota-autostoperski-vodic-kroz-obradu-prirodnih-jezika/2. Prevod originalno objavljenog eseja u Njujorkeru o tome da li će humanistika i univerzitet preživeti četbotove: https://oko.rts.rs/lat/lektira/5086650/da-li-ce-univerzitet-preziveti-vestacku-inteligenciju-cetbot-protiv-humanistickih-nauka.html3. Studija MIT-ija o kognitivnom delegiranju zadataka ChatGPT-iju:https://www.media.mit.edu/publications/your-brain-on-chatgpt/4. Video o tome zašto treba više da brinemo o etici veštačke inteligencije nego medijskim navodima o „svesnoj" AI: https://aeon.co/videos/why-we-should-worry-less-about-sentient-ais-and-more-about-what-were-teaching-them5. O (ne)mogućnosti eco-friendly AI: https://www.techpolicy.press/the-great-green-ai-hoax-machine/6. Lične ispovesti niskokvalifikovanih radnika koji obavljaju emocionalni rad bez nadoknade za obučavanje AI: https://data-workers.org/wp-content/uploads/2025/12/The-Emotional-Labor-Behi...

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsStand up komedija korjene vuče iz američke vodvilj tradicije s kraja 19. vijeka, a samostalno se kao performativna umjetnost etablirala pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka. Od tada je format stand up-a neprestano evoluirao, od čikaških i njujorških klubova, preko nastupa na televiziji sedamdesetih i osamdesetih pa do modernih specijala na Netflix-u i You Tube-u, postavši jedan od dominantih formata zabave širom svijeta. Danas komičari poput Dejva Šapela ili Rikija Žervea uživaju količinu popularnosti koja je nekada bila rezervisana za rok zvijezde. Ono što stand up komediju čini posebnom jeste njena sirova neposrednost. Bez scenografije i kostima, na bini su samo mikofon i komičar koji se publici obraća iz prvog lica. Stand up scena u regionu stara je svega dvadesetak godina, stasavala je kroz vrijeme, a tek posljednjih nekoliko godina možemo reći da postoje profesionalni stand up komičari koji žive od toga. Veliku zaslugu za to imaju pioniri stand upa na ovim prostorima, a jedan od njih je naš naredni gost u podkastu, Tomislav Primorac.Dolazi iz Splita u kojem se smatra pokretačem stand up scene. Diplomirao je računarsku fiziku na splitskom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu, na istom fakultetu neko vrijeme je radio kao asistent, a onda je od akademske karijere odustao da bi bio stand up komičar. Prve stand up nastupe imao je na zagrebačkom otvorenom mikrofonu 2013. godine, a 2016. osniva kolektiv splitskih stand-up komičara „SplickaScena“. Primorac humor gradi na pažljivom posmatranju svakodnevnice i seciranju sitnica koju većina ljudi previđa. Kroz svoje materijale propituje kolektivne obrasce ponašanja, tabue i predrasude. Iza sebe ima više od 1.000 nastupa širom Hrvatske i bivše Jugoslavije. Nedavno je, zajedno sa kolegama iz kolektiva „SplickaScena“ i gostima iz regiona, učestvovao u obaranju rekorda za najposjećeniji stand up nastup na ovim prostorima. Čak 4.200 ljudi prisustvovalo je njihovom nastupu u splitskoj dvorani „Gripe“, čime su proslavili deseti rođendan kolektiva.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Da li znate da sada imama i website? Posetite nas na agelast.io.Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsLekovite biljke tema su stara koliko i ljudska društva. Narodne metode lečenja uz korištenje biljaka sa posebnim karakteristikama i svojstvima su tu hiljadama godina. U modernom kontekstu, posebno u zapadnim društvima među kojima je i naše, neretko se percipiraju kao nešto neprovereno, prevaziđeno i suprotstavljeno savremenoj medicini.S druge strane, postoje zemlje poput Kine, Indije i Japana, u kojima su narodne metode lečenja biljkama sastavni deo medicinske prakse i sistema javnog zdravstva. U novoj epizodi podcasta gost nam je Momčilo Antonijević, narodni travar, kulturolog i novinar. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a na istom fakultetu je i magistrirao, na katedri za Teoriju kulture.Lekovitim biljkama se bavi već tri decenije, istražujući i prenoseći znanje o biljkama, njihovim lekovitim svojstvima i upotrebi u svakodnevnom životu. Novinarstvo i travarstvo je spojio kroz blog i YouTube kanal „Snaga bilja“ te autorsku rubriku „Tajna bilja“ u jutarnjem programu RTS-a. Objavio je i tri knjige: zbirku putopisa „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista“, zbirku recepata od divljeg, lekovitog i samoniklog bilja „Divlji kuvar“ i treću koja je izašla ove godine, knjigu o lekovitim biljkama „Narodni travar“. Nova knjiga je bila povod razgovora, a sa Momčilom smo pričali o tome kako na pravi način koristiti lekovite biljke, kako ih brati, obrađivati i čuvati te šta o svemu tome kažu tradicija, nauka i njegovo bogato iskustvo. Poručite knjigu Momčila Antonijevića „Narodni Travar": https://harmonijaknjige.rs/proizvod/2170/narodni-travarInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsU novoj epizodi gošća nam je pravnica za ljudska prava, kapetanica, ali i istraživačica na preseku digitalnih tehnologija, podataka i društvene pravde, s fokusom na brigu, algoritamsku pristranost, nadzor i politički uticaj.Ovaj spoj kompetencija, znanja i iskustava vodili su je od rada sa UNHCR-om u strateškoj mitigaciji pomaganju ljudima u traženju azila, preko rada u okviru „Sea-Watch" organizacije koja se bavi potragom i spasavanjem ljudi u centralnom Mediteranu, zoni konflikta država i kriminalizacije humanitarnog rada gde neretko završava veliki broj izbeglica u potrazi za spasom.U okviru ove organizacije radila je kao nautička oficirka, a potom i kao kapetanica na dva broda, Imara i Nadir, a zatim i na legendarnom brodu „Louise Michel", gde je bila šefica operacija.Prošle godine je bila kapetanica broda „The Shireen", koji je dobio ime po Shireen Abu Akleh, istaknutoj palestinskoj novinarki koju su ubili izraelski vojnici u maju 2022. godine, dok je bila na zadatku i nosila plavi PRESS prusluk.Sa ovim brodom i još četrdesetak drugih brodova i više od 500 aktivista učestvovala je u Global Sumud Flotili oformljenoj nakon početka genocida u Gazi i koja je u periodu od avgusta do oktobra 2025. godine pokušala da dostavi humanitarnu pomoć u Gazu, gde ih je izraelska vojska presrela i kidnapovala, aktivno sprečavajući dostavu humanitarne pomoći.Sa Moranom Miljanović smo razgovarali o flotili, pokušaju dostavljanja humanitarne pomoći, ali i o planiranju i organizaciji nove flotile u 2026. godini.Ukoliko želite da pomognete flotili donacijama, evo kako:1. https://www.instagram.com/p/DTtEmbzDc--/?img_index=12. https://www.instagram.com/p/DSlCPedjULs/?img_index=13. https://www.instagram.com/p/DUpFnqAEQVe/?img_index=1Izveštaj UN o stanju ljudskih prava na teritoriji Palestine: 1. https://www.ohchr.org/en/special-procedures/sr-palestine2. https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-from-economy-of-occupation-to-economy-of-genocide-report-special-rapporteur-francesca-albanese-palestine-2025/Miljanin govor na protestu u organizaciji Inicijative za slobodnu Palestinu:1. https://kulturpunkt.hr/blic/nas-pokret-je-svjetlucav-i-nezaustavljiv/Inicijative za slobodnu Palestinu:1. Hrvatska: https://www.instagram.com/free.palestine.croatia/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsU novoj epizodi gost nam je Aleksandar Janić — Jana, osnivač projekta koji nosi naziv „Krokodili dolaze". On predstavlja kolektiv koji se bori protiv zavisnosti od klađenja i agresivnog i neetičkog promovisanja kladionica. Jana, naime, radi u rehabilitacionom centru „Duga" u Novom Sadu punih 17 godina pomažući u lečenju, uglavnom zavisnika od supstanci.Pre desetak godina u svojoj praksi počeo je da primećuje da je jedna nova vrsta zavisnosti uzela maha. Podmuklija, neprimetnija, vrlo brzo se širila sa ozbiljnim posledicama po pojedinca, porodice i društvo. U pitanju je kocka, ali pre svega sportsko klađenje, kao i ubrzan rast online klađenja.Kako izgleda borba protiv ove vrste zavisnosti u praksi? Koliko je veliki problem sa kojim se suočavamo? Sa kakvim posledicama imamo posla? Koliko se i da li se poštuju zakoni o udaljenosti od škola, zabrane kockanja za maloletna lica, ali šta kažu i istraživanja o najmlađim registrovanim zavisnicima u Srbiji i koje su metode borbe protiv ovakvog oblika zavisnosti? Čime se sve kladionice služe, poput mehanizma za podizanje dobitka i šta je „bonus dobrodošlice"?Pored Srbije, veliki problem sa kladionicama ima BiH, a primećen je ubrzan porast ovakvih objekata na području Crne Gore i Makedonije.Donatorska akcija, trenutno aktuelna - pomoć namenjena za 10-oro sa bolestima zavisnosti od kladionica    https://www.donacije.rs/projekat/krokodili-dolaze/Krokodili dolaze FB: https://www.facebook.com/krokodilidolaze25Krokodili dolaze Instagram: https://www.instagram.com/krokodili_dolaze?igsh=MTZ1cGwzNG9iNXozdA==Epicentar NS (NGO za preventivne projekte): https://epicentarns.com/Centar Duga (NGO za oporavak - bolesti zavisnosti): https://rehabcentarduga.comSpot možete da pogledate na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=gKu_IOkI0QEInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsZašto određene osobine ličnosti opstaju u ljudskoj populaciji i kako nauka objašnjava njihovu funkciju kroz evoluciju?U novoj epizodi nastavljamo razgovore o bihejvioralnoj genetici. Ovoga puta, gost nam je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja gde radi kao viši naučni saradnik, a takođe radi i kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. Vodeće teme kojima se bavi su pitanja individualnih razlika, evoluciona biologija i bihejvioralna ekologija — disciplina koja ljudsko ponašanje posmatra kao adaptaciju na specifične uslove životne sredine, proučavajući četiri glavna mehanizma evolucije: prirodnu selekciju, mutacije, genetički drift i protok gena.Posebno ga zanimaju emocionalni procesi povezani sa psihopatijom i asocijacije sa kriminalnim ponašanjem i recidivizmom. Objavio je više od 80 naučnih članaka i recenzira radove za nekoliko međunarodnih naučnih časopisa; član je redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.Knjigu Janka Međedovića možete preuzeti na ovom linku: https://www.researchgate.net/publication/372504378_Evolutionary_Behavioral_Ecology_and_PsychopathyInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGost u ovonedeljnoj epizodi je Boško Jakšić, novinar sa višedecenijskim iskustvom izveštavanja i pisanja o međunarodnim odnosima, posebno za teme Bliskog istoka, pre svega Irana. Prvi put je u Iranu boravio 1979. godine gde je svedočio početku revolucije, odlasku Mohameda Reze Pahlavija i dolasku Ajatolaha Homeinija.  Razumevanje konteksta u kojem je nastala islamska revolucija u Iranu i vezu tih događaja sa  SAD, Rusijom, Velikom Britanijom, i njena veza sa današnjim stanjem ne postoji bez povratka na rođenje dinastije Pahlavi početkom 20. veka, uplitanjem velikih sila i stalnim pokušajima uspostavljanja kontrole nad iranskom naftom.  Čak i ono malo informacija koje dobijamo iz Irana ovih nedelja koji se od početka godine nalazi u medijskom mraku su katastrofalne. Zvanična brojka ubijenih je preko 5.000, a razlozi za početak protesta su ekonomske prirode. Unutrašnja dinamika države u kombinaciji sa sankcijama za posledicu ima ogromnu inflaciju, nestašice najosnovnijih namirnica, uključujući hranu i krajem 2025. godine započet je talas protesta koji traje i dalje, ali su sve infomacije, medijske, kao i sam internet u Iranu blokirani.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsJoš uvek nismo izašli ni iz januara, a već smo se suočili sa nizom neverovatnih okolnosti širom sveta. Godina je počela vojnom intervencijom u Venecueli 3. januara, kada su američke snage otele iz Karakasa predsednika Nikolasa Madura. Potom smo svedočili protestima u saveznoj državi Minesota nakon ubistva građanke Mineapolisa Rene Good tokom akcije koju su sprovodili agenti ICE (Immigration and Customs Enforcement), što je izazvalo niz veoma burnih protesta. Nedugo potom predsednik SAD, Donald Tramp, pokrenuo je inicijativu za „preuzimanje" Grenlanda i pripajanja te teritorije SAD, što je opet izazvalno kaskadne reakcije širom celokupne međunarodne zajednice, ali je dovelo u pitanje i odnose unutar NATO-a. Šta su motivi kojima se vodi Tramp kao i američka administracija? Da li je pitanje Venecuele samo pitanje nafte i kakve su posledice ovakve intervencije? Šta znači za budućnost dinamike unutrašnjih odnosa u Americi aktivnost ICE agenata i koliko imuniteta oni, zapravo, imaju? Šta znači pretnja preuzimanjem Grenlanda i zašto je ta teritorija, uopšte, od tolikog značaja? I, naravno, šta sve to znači za male zemlje, poput naših, na velikom igralištu međunarodnih odnosa i koje lekcije možemo da naučimo iz svega ovoga? Prema rečima Stevana Nedeljkovića, celokupna priroda međunarodnih odnosa može da se postavi na dva temelja: sila i legitimitet. U ovom slučaju, legitimitet kao da je bačen kroz prozor, a sila zahteva ravnotežu moći i postavlja se pitanje — kako manje zemlje mogu da drže jednu takvu ravnotežu u balansu i koji su nam alati dostupni za igru na međunarodnoj sceni. Stevan je nedavno objavio i knjigu koja nosi naziv „Ravnoteža moći: od Tukidida do Trampa".Na sve ove teme, ali i mnogo više, govoriće naš gost ovonedeljne epizode, vanredni prof. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Stevan Nedeljković. Stevan se bavi se međunarodnim odnosima, spoljnom politikom SAD, američkim izborima i objavio je više autorskih i koautorskih članaka iz oblasti međunarodnih odnosa, studija strategije, spoljne politike i transatlantskih odnosa. Predavač je u okviru Clemson – Study Abroad programa koji sprovode beogradski FPN i Univerzitet Klemson iz Južne Karoline i usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru prestižnog programa Stejt Departmenta – International Visitor Leadership Programe (IVLP). Aktivan je član Udruženja za međunarodne studije (ISA), kao i Centra za studije SAD iz Beograda, između ostalog.Ako vas zanima Stevanova knjiga, možete je kupiti na ovom linku: https://www.beopolis.rs/shop/ravnoteza-moci-od-tukidida-do-trampa/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević ...

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGošća ovonedeljne epizode je prof. dr Snežana Smederevac, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Tema ovonedeljne epizode je složenost ljudskog ponašanja. Zašto se ljudi ponašaju, razmišljaju, osećaju na određeni način? Da li su u pitanju procesi oblikovani usled uticaja okruženja ili geni regulišu svaki pokret, odluku i misao? Oblast koja se bavi ovim pitanjima je bihejvioralna genetika. Ona nastoji da odgovori na ove važne teme, nudeći uvid u složenu interakciju između gena i ponašanja.U ovoj epizodi probali smo da vas uvedemo u svet genetike, psihologije i ljudskog ponašanja. kroz složenu interakciju gena i sredine, i načinima na koje se oblikuju jedinstvene ličnosti. Popularne sintagme koje se odnose na ovu povezanost genskih i sredinskih uticaja na razvoj živih organizama, naglašavaju ili suprotstavljenost ovih fenomena – nature or nurture, ili međuzavisnost – nature of nurture. Prva sintagma, nature or nurture, odražava jednu od lažnih kontroverzi u nauci jer značaj gena i značaj okruženja stavlja u takmičarsku, međusobno suprotstavljenu poziciju. Ova kontroverza je doživela sudbinu svih ekstremnih pozicija u nauci postepenim dokazima za neodrživost obe vrste redukcionizma. Biološki, tj. genetički redukcionizam, suočen je s nizom dokaza o značaju sredinskih uslova za manifestaciju svih fenotipskih karakteristika, dok je psihološki redukcionizam suočen s nizom dokaza o značaju naslednih osnova za razvoj svih fenotipskih karakteristika. Zato smo, između ostalog, akcenat ove epizode stavili na proučavanje blizanaca, jer ono omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Zašto? Monozigotni (jednojajčani) blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije.1. Knjiga „Bihejvioralna genetika":  https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-853-3.pdf2. Registar blizanaca - prijava za učešće u istraživanju  https://www.blizanci.rs/prijava.php3. STAR...

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGošća u novoj epizodi je arheološkinja i arheozoološkinja dr Ivana Živaljević, docentkinja na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje arheološke predmete. Bavi se pre svega arheozoologijom, to jest, naukom koja se bavi proučavanjem životinjskih ostataka sa arheoloških lokaliteta radi upoznavanja ekonomije ljudskih zajednica i međusobnih odnosa čoveka i životinja. Kakvu su ulogu životinje imale kada su ljudske zajednice u pitanju? Kada i kako je počelo pripitomljavanje? Kako je to promenilo, ne samo ljudske zajednice, već i same životinje i životinjske zajednice. Šta je taj odnos značio za razvoj alata, veština i znanja, ali i naše ontologije, verovanja, identitete i pogled na sebe i svet oko nas. Kako su izgledale pogrebne prakse, verovanja, kultura i umetnost tog vremena i na koji način je suživot sa životinjama uticao na to. Fokus je u ovom razgovoru bio pre svega na period mezolita, to jest srednjeg kamenog doba kao hronološkoj odrednici života lovaca-sakupljača, ali i prelazu iz mezolita u neolit, kada su pripitomljavanje životinja i zemljoradnja promenili svet.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNaš gost u novoj epizodi je sarajevski glumac, Kerim Čutuna. Pažnju je u najvećoj meri privukao početkom 2024. godine svojim profilom, pre svega na instagramu, a potom i na drugim mrežama. U moru drugih koji pokušavaju da se istaknu, Kerim je uspeo za veoma kratko vreme da privuče pažnju na sebe kratkim video zapisima kojima je oslikavao arhetipove, takozvanih, „neprijatnih likova”. Autentičnost, verodostojnost njegovog oslikavanja je ono što je napravilo svu razliku. Pored očiglednog talenta, Kerim nosi i specifično životno iskustvo koje upareno sa društvenim mrežama i jedinstvenim smislom za humor, predstavlja dobitnu kombinaciju u svetu pretrpanom večitom borbom za ljudskom pažnjom. Njegov uticaj je za kratko vreme izašao iz granica BiH i postao regionalni fenomen. To je bio i više nego dovoljan povod da se upoznamo, sednemo i porazgovaramo.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsStigla je i novogodišnja epizoda!A u njoj, gosti su dragi i divni Nikola Škorić i Mladen Urdarević! Škorića znate najviše kao jednog od likova u seriji „Državni posao", a Mladena najviše kao Mlađu iz dvojca „Daško i Mlađa", kao i jednog od scenarista serije „Državni posao" i „Prvi servis". Objica su, inače, po zanimanju diplomirani istoričari, a Nikola Škorić je, čak, jedan kraći period u životu i radio kao nastavnik istorije (na zameni). Svoju strast i ljubav prema nauci nisu zaboravili. Iako često u svojim javnim nastupima i kroz ono što svakodnevno rade imaju elemente istorije, to nije bilo dovoljno. Rešili su da, nakon višegodišnjeg planiranja, ostvare jedan projekat koji će u potpunosti biti posvećen istoriji, ali na nešto drugačiji način koji nedostaje našim društvima, a to je opušteni, humoristični i zabavan pristup istoriji. Kako sami kažu, umorni su od toga da istorija bude nešto smrtno ozbiljno i da, kad god se pomene nešto u vezi sa istorijom stoji u stavu mirno. Tako je i nastao njihov projekat, „Točak istorije". Ovo je time bila i divna prilika da se podružimo, proslavimo kraj 2025. godine i promovišemo njihov projekat koji možete naći na Youtubeu.Zapratite „Točak istorije" na YouTubeu: https://www.youtube.com/@tochakistorijePodržite ih na Patreonu: patreon.com/cw/TocakIstorijeInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGošća u novoj epizodi je rediteljka Hana Jušić. U Beogradu je predstavila svoj novi film „Bog neće pomoći”, koji donosi izuzetno snažnu priču sa kraja 19. i početka 20. veka u Dalmaciji. Glavna junakinja Tereza je Čileanka (Manuela Martelli), koja dolazi na planinu Dinara među pastirsku zajednicu početkom 20. veka sa vešću da je član njihove zajednice, koji je emigrirao u Čile, preminuo, a da je ona njegova udovica. Vizuelni, ali i filmski jezik uopšte ovog filma je fascinantan. Od načina na koji se prikazuje spoj različitih kultura i jezika, preko načina na koji su rešeni problemi jezičkih prepreka junaka tog doba, pa sve do oslikavanja dinamike rodnih odnosa i nasleđenih obaveza u rigidnim okvirima društva. Hana se vrlo vešto suočava sa okamenjenim matricama društva i načinom na koji nas one određuju, pokazujući, takođe, da se nije puno toga promenilo ni čitav vek kasnije. Ovo, inače, predstavlja svojvrsni kontinuitet u njenom radu. Veći deo publike, barem one koja voli film, upoznali su je pre desetak godina kada se pojavila sa svojim dugometražnim prevncem „Ne gledaj mi u pijat” u kojem je, takođe, kroz glavnu žensku junakinju prikazala (prema njenim rečima kroz „estetiku ružnog”), upravo ovaj svet ideja i motiva. Pre toga napravila je niz kratkih igranih filmova, poput „Terarijum”, „Pametnice”, „Da je kuća dobra, vuk bi je imao”, kao i druge.Pogledajte filmove Hane Jušić na ovom linku: https://www.croatian.film/hr/films?director=132&page=1Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNaš gost ove nedelje je dokumentarista, reditelj Ivan Ramljak. Povod za njegovo gostovanje je dolazak na Festival autorskog filma gde je predstavljao svoje novo ostvarenje, "Mirotvorac". U pitanju je dokumentarni film o Josipu Rajhl Kiru, načelniku policije u Osijeku koji je početkom rata pokušavao da pronađe rešenje i izbegne konflikt između strana i spreči početak onoga što svi znamo — rat na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ubijen je 1. jula 1991. godine u Tenji pored Osijeka, zajedno o sa još dve osobe. Ovaj film donosi priču o zaboravljenom mirotvorcu i proučava kako je do ovakvog događaja uopšte došlo. Od premijere, film prate burne reakcije javnosti, o čemu smo i razgovarali sa njime. Ali ovo je bio i dobar povod da razgovaramo i o drugim njegovim ostvarenjima, poput filma "El Shatt — nacrt za utopiju", o izbegličkom kampu krajem Drugog svetskog rata u kojem su bili smešteni stanovnici mahom iz Dalmacije i koji je poslužio kao primer za društvo koje nas je sačekalo nakon rata. Između ostalog, govorili smo i o Zagrebačkoj sceni devedesetih, radiju 101, klubu Močvara, andergraund sceni i mnogim drugim temama.Ukoliko želite da pogledate filmove, evo linkova: 1. „El Shatt": https://www.kmod.hr/film/el-shatt-nacrt-za-utopiju/ 2. „O jednoj mladosti": https://www.kmod.hr/film/o-jednoj-mladosti/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsSvi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina.Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora.Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu.Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije.Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima:  1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668 https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701.2. Bullshit Statements and Bullshitting

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNa zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, uoči 80 godina Ujedinjenih nacija, tokom obraćanja predsednik SAD Donald Tramp je izjavio kako tajlenol, američka verzija onoga što mi znamo pod imenom paracetamol, jedan od najsigurnijih lekova u farmaceutskoj industriji — izaziva autizam. Ova izjava izazvala je burne reakcije širom sveta, kako među opštom populacijom, tako i među stručnom zajednicom. Ova teza došla je od njegovog ministra zdravlja, Roberta Kenedija juniora, što nas dovodi, ponovo, do teme imunizacije, to jest, vakcinacije, pitanja javnog zdravlja, našeg odnosa prema tom istom javnom zdravlju, ali i procesu donošenja informisanih odluka u životu. Kako i zašto su nastale sumnje, ne samo u vakcine, već u ceokupan zdravstveni i naučni sistem, kako rada tako i razmišljanja, tema je nove epizode. A gost u novoj epizodi je Dragoslav Popović, konsultant koji poseduje skoro 30 godina iskustva u međunarodnom javnom zdravstvu. Iz ove oblasti, Dragoslav je realizovao projekte u 33 različite zemlje. Do sada je sarađivao sa brojnim organizacijama kao što su UNICEF, UNDP, WHO, WB, GAVI Alliance ali i sa privatnim sektorom. Karijeru je započeo u UNICEF-u, kao nacionalni savetnik za zdravlje i ishranu, zatim regionalni savetnik za imunizaciju, a trenutno radi na poziciji međunarodnog zdravstvenog konsultanta. Jedan je od osnivača CHANGE pharmaceuticals, koji je fokusiran na promovisanje inovacija u zdravstvu i transparentnosti u javnim nabavkama. Predsednik je Udruženja za javno zdravlje Srbije. Dragoslav je magistrirao na Univerzitetu u Sarajevu, završio Master studije iz javnog zdravlja na Univerzitetu u Beogradu, kao i postdiplomske studije o upravljanju na Univerzitetu iz Mastrihta.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsStefan Đorđević je reditelj i fotograf koji je svojim debitantskim dugometražnim ostvarenjem „Vetre, pričaj sa mnom", na kojem je bio reditelj i scenarista, osvojio kritiku i publiku na brojnim festivalima, od premijere u Roterdamu, pa sve do nagrade „Srce Sarajeva", za najbolji igrani film na Sarajevo film festivalu ove godine. Razgovor smo snimili uoči njegove beogradske premijere na Festivalu autorskog filma i iskoristili smo priliku da govorimo, ne samo o hrabrim i inovativnim odlukama koje u formi, stilu i narativu odlikuju ovo ostvarenje, već i o upuštanju u jednu intimnu ispovest čiji se pripovedački i umetnički ton pretapaju iz dokumentarnog i testimonijalnog u igranu umetničku formu koja lično uzdiže na univerzalni plan priče o ljubavi, smrti i suočavanju sa gubitkom. Stefan je, između ostalog, široj javnosti možda poznat i kao jedan od glavnih glumaca (zajedno sa Markom Todorovićem — Todom), u filmu Nikole Ležaića, „Tilva roš", koji je 2010. godine ugledao svetlost dana i uneo talas svežeg vazduha u domaćoj kinematografiji, kako tematskim celinama, tako i svojim autentičnim izrazom, a koji je, pak, inspirisan amaterskim dokumentarnim materijalom „Crap", koji su Toda i Stefan snimali u tom periodu. Pred ovih ostvarenja, sa Stefanom smo razgovarali i o brojnim drugim temama, od njegovog stvaralaštva (pored već pomenutih filmova), preko odrastanja i života u Boru; jednom od najpoznatijih rudarskih centara na prostoru bivše Jugoslavije, pa sve do skejt kulture, supkulture, kao i brojnih drugih tema.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGost u novoj epizodi je prof. dr Aleksandar Palavestra, profesor na Filozofskom fakultetu u Belgradu, gde je držao kurseve arheologije, antropologije i heraldike. Jedan od kurseva koje je uveo je bio i kurs arheologije i pseudoarheologije, što nas i dovodi do tema koje pokrivamo ove nedelje. Naime, arheologija, zajedno sa istorijom spada u kategoriju naučnih disciplina koje su najpodložnije instrumentalizaciji u kreiranju nacionalnih mitova, koji zajedno sa istorijom utiču na istorijski revizionizam, ali služe i kao predložak daleko radikalnijim idejama što nam je istorija pokazala, onoliko puta. Mehanizmi kojima se dešavaju ovi procesi su pseudonaučni, što znači, da bismo razumeli kako promene u društvu funckionišu, moramo da razumemo način na koji funkcionišu pseudonaučni procesi i kako se oni, tačno, razlikuju od naučnih procesa. Koje su njihove opasnosti, zamke i kako da ih prepoznamo, posebno u vreme razvoja tržišta pažnje na društvenim mrežama koje nemaju nijedan mehanizam kontrole kvaliteta onoga što konzumiramo. Jedan od najuvreženijih nacionalnih mitova na ovom podneblju (ali koji nije ekskluzivno naša stvar) u direktnoj je vezi sa idejom o autohotnom narodu ovih prostora koja seže do neolita, tačnije do kulture Vinče, a koji se u dobroj meri oslanja na ideju o takozvanom „vinčanskom pismu", potom prevodima istog tog pisma i svemu onome što proizilazi iz toga. Dakle, u novoj epizodi, šta je nauka, šta je pseudonauka i da li je u kulturi naroda Vinče postojalo pismo ili ne.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs7. jul ove godine ni po čemu ne bi bio posebno značajan datum da se nije desila velika oluja koja je napravila značajnu materijalnu štetu, ali više od toga, odnela je Ćacilend. To je, verovatno, prva asocijacija za mnoge. Ono što je neobično u vezi sa ovom olujom je to da je ona bila — prašinska. Ali, šta je prašinska oluja, kako nastaje i zašto je važno razumeti ovaj fenomen? Kakve veze ona ima sa klimatskim promenama, kakve veze ima sa nesavesnim delovanjem čoveka i koliko dalekosežne posledice mogu da budu? I zašto su baš ovakve oluje počele da se pojavljuju na našem podneblju? Istog dana, pored snimaka Ćacilenda koji leti, pojavili su se i snimci sa pogledom na Dunav, ali se Dunav ne vidi — od čestica prašine. Ubrzo potom primetili smo i fenomen takozvanih „prašinskih đavola", to jest „dust devils", a u pitanju su vrtlozi vazduha koji su veoma neobični za naše podneblje. Ovaj fenomen je vrlo jasan i nedvosmislen simptom koji ukazuje na to da je počeo proces takozvane dezertifikacije zemljišta ili kako bismo mi rekli — pustošenje, kao posledica klimatskih promena, ali i nesavesnog tretiranja obradivih površina. Sa sobom nosi i potencijal za zarazu poznatiju kao „valley fever", (groznica doline), a ukoliko ne budemo uradili nešto u vezi sa time, ovaj problem će biti sve veći, opasniji i učestaliji. Naravno, država sredstva za prognozu, mapiranje i rano upozoravanje ne izdvaja, iako kadrova imamo, ali to je samo mali deo problema sa kojim se suočavamo. O fenomenu prašinskih oluja, ali i mnogo više od toga, razgovarali smo sa našom novom gošćom, prof. dr Anom Vuković Vimić, meteorološkinjom i kilmatološkinjom, redovnom profesorkom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, jednom od vodećih svetskih stručnjakinja u oblasti prašinskih oluja i potpredsednicom globalnog naučnog tela koje se bavi unapređivanjem upozorenja na prašinske oluje u okviru Svetske meteorološke organizacije pri Ujedinjenim nacijama.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsU novoj epizodi gosti su nam Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović. Oboje su već gostovali, ali pojedinačno, kada su govorili o rezultatima istraživanja u slučajevima veze države, mafije i fudbalskih navijača, pre svega u serijalu tekstova koje danas znamo kao „Narcos Balkan", po uzoru na seriju sličnog imena. Ovonedeljno gostovanje je nešto drugačije, jer je povod lep, ali važnost razgovora time nije nimalo umanjena. KRIK - Mreža za istraživanje kriminala i korupcije je, naime, nedavno proslavio 10 godina postojanja i to je bio odličan povod da ih pozovemo i podsetimo se svih velikih slučajeva koje smo, možda, ne baš zaboravili, ali svakako smetnuli, stavili po strani, prenebregnuli ili nešto drugo, jer uvek imamo novi, akutni problem sa kojim moramo da se suočavamo. Ali kada ih vidite i čujete, ovako, na jednom mestu i podsetite se šta smo sve kao društvo preživeli samo poslednjih 10 godina, alarmantnost okolnosti postaje neizbežna. Samo jedan podatak biće dovoljan da oslikamo veličinu problema; kada su Bojana i Stevan počeli da se bave ovim poslom, bavili su se tada nepoznatim (široj javnosti), kriminalcem, Darkom Šarićem. Sledeće godine biće punih 18 godina kako se i dalje bave njime. A to je samo jedna od mnogih stavki sa kojima ovo društvo i dalje nije izašlo na krajInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/