„Pamćenje gusenice se prenosi na leptira, čak i u sledeću generaciju" | Miloš Popović | Agelast 345

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMetamorfoza leptira jedan je od najfascinantnijih procesa u prirodi, a čak ni nauka još uvek ne može da ga razume u potpunosti.Unutar lutke, stadijuma između gusenice i leptira, gusenica se potpuno razgradi, a sve što ostane je tečnost u kojoj su razbacane pojedinačne ćelije. Iz te tečnosti, leptir se izgradi od nule: sva tkiva, svi organi, delovi tela, krila. Nedavni eksperimenti su pokazali nešto još neobičnije: pamćenje gusenice se prenosi na leptira koji iz nje nastane, pa čak i na njegovu sledeću generaciju.Leptiri na Zemlji postoje više od 300 miliona godina, a nastali su u periodu karbona, pre pojave dinosaurusa. Danas su jedni od najvažnijih bioindikatora stanja ekosistema. Na osnovu prisustva ili odsustva određenih vrsta, naučnici sa velikom preciznošću mogu da utvrde kakvo je zdravlje staništa i koliko su ozbiljne posledice intenzivne poljoprivrede, klimatskih promena ili gubitka podzemnih voda. U Srbiji su tri vrste leptira proglašene regionalno izumrlim, a populacije čak i u zaštićenim područjima beleže dramatičan pad.Leptiri su fascinirali ljudske civilizacije i mnogo pre pojave nauke. Starogrčka reč za leptira je psihe, što istovremeno znači i duša. U astečkoj kulturi, leptiri su smatrani dušama najhrabrijih ratnika i njihovo ubijanje bilo je nezamislivo. Nezavisno od kontinenta i epohe, leptiri su u gotovo svim civilizacijama simbolizovali ljudsku dušu i ponovno rođenje.O evoluciji, biologiji, kulturnoj istoriji i ugroženosti leptira, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Milošem Popovićem, lepidopterologom i ekologom iz Zaječara.Zaposlen je kao viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a doktorirao je na temu populacione ekologije močvarnog mravnika, vrste leptira koju je sa kolegama prvi put pronašao u Srbiji kod Subotice 2012. godine.Jedan je od pokretača aplikacije „Biologer“, najveće otvorene baze podataka o biodiverzitetu u jugoistočnoj Evropi, i koautor predstojeće Crvene knjige dnevnih leptira Srbije. Član je udruženja „Eko Istok“, koje se trenutno bori za zaštitu klisure reke Timok i sprečavanje otvaranja rudnika bakra u neposrednoj blizini UNESCO-vog nalazišta Felix Romuliana kod Zaječara.O Biologer inicijativi:https://info.biologer.orghttps://biologer.rsBiologer Android aplikacija:https://play.google.com/store/apps/details?id=org.biologer.biologerIzvorni kod Biologer aplikacije:https://github.com/BiologerFB stranica o leptirima:https://www.facebook.com/groups/butterflyserbiaInfo za ljude koji žele da se pridruže brojanju leptira:https://info.biologer.org/sr_latin/posts/butterflies-15-minutes/Metamorfoza zajednica za monitoring leptira u Srbiji:https://metamorfoza.substack.comWhatsUp grupa projekta monitoringa leptira u Beogradu:https://chat.whatsapp.com/LSRrYlTIeED8d3Blv65A3jSajt ekološke inicijative "Timočka buna": https://timockabuna.orgPronađite našeg gosta na društvenim mrežama:https://www.facebook.com/gpopac/https://www.facebook.com/biologer.team/https://www.instagram.co...