Zašto je onda toliko crna

tekst: Minela Masleša interpretacija: Anel Herzog Sivrija ZAŠTO JE ONDA TOLIKO CRNA čekala sam te onaj dan kad su najavili kišu i kad sam izbacila osušene ruke na balkon sve dok nisu počele ličiti na otpale listove stabla ( jednom je stablo glumilo kišu pod prozorom i znala sam da je najgora stvar koja se može zalijepiti za prozor upravo čekanje znalo je i stablo i meteorolozi preko puta i sve je još tada bilo isplanirano trebala sam znati da svi lažu ) za doručkom sam te toliko trebala da mi je kafa ličila na krv u šoljici i morala sam je piti zatvorenim ustima do podne sam tri puta kvasila oči i pravila se da je voda slana i da ih se duša nije potpuno odrekla za ručkom sam im dala da čitaju priču o siročadima i plakale su ali posve suho i parajući grlo i niko im nije mogao objasniti da je to samo priča i opet se sve izmiješalo s ludilom nisam znala ni ko sam ni ko si ali sam nas mrzila oboje navečer sam zapalila svijeću i izvezivala te na rupcu pameti sagorijevajući u nevidjelo a onda ispuštala vosak po stomaku da manje boli do ponoći sam umrla nekoliko puta i prestajala da čekam u trzajima sve dok mi nije postalo smiješno do suza danas su javili kišu